Једини опипљив резултат пуноправног чланства Хрватске у Европскоj униjи, бар до сада, jесте рехабилитациjа усташтва. Оно што jе до jуче препуштано усташо-носталгичарима да у своjоj режиjи оргиjаjу на гробовима „заслужних“ предака, однедавно jе ушло у државни протокол.
Наиме, Декларациjа Европског парламента о проглашењу 23. августа европским даном сећања на жртве стаљинизма и нацизма и Резолуциjа о европскоj савести и тоталитаризму, коjима jе земљама чланицама, у складу с њиховом традициjом, остављено да саме одлуче како ће обележавати таj дан, у Хрватскоj су преведене на оргиналан начин – да се изjедначе кољачи и жртве.
Тако се неостварена идеjа првог хрватског председника Фрање Туђмана о мешању њихових костиjу у Јасеновцу вратила у Хрватску преко Брисела, само што се неће превозити кости већ се возаjу државне делегациjе. Баш као у суботу када су председник хрватског сабора Јосип Леко и министар ратних ветерана Предраг Матић, са броjном свитом, положили венце на великом стратишту Срба у Јадовном, а потом исто учинили и код jаме Јазовка на Жумберку, где су покопане усташе.
Леко: Окренути будућности
Председник Сабора Хрватске Јосип Леко jе нагласио да се „цивилизациjским и политичким чином у Јадовном и код Јазовке показуjе окренутост хрватског друштва будућности и демократским вредностима“.
Министар бранитеља Предраг Матић рекао jе да су се „на обе гробнице с истим достоjанством и пиjететом поклонили жртвама“ и изразио задовољство што су се комеморациjи у Јадовном „одазвале и католичка и православна црква“.
Тако су у истом дану одали почаст десетинама хиљада убиjених Срба, Јевреjа и Рома и њиховим џелатима. Оно што ниjе пошло за руком Туђману оживотворила jе социjалдемократска власт, са само двадесетак година закашњења – поравнала jе наjцрње звери и њихове жртве – стављаjући своj потпис на историjски фалсификат.
Напротив, основали су и посебну Комисиjу за истраживање и обележавање гробишта усташких воjника, коjа jе већ до сада лоцирала више од 160 таквих места, па се може само замислити колико ће порасти државни трошкови док се све то „достоjно“ обележи. Готово jе сигурно да неће ништа преостати за обнову преко 3.000 порушених антифашистичких споменика уништених у последњих двадесетак година, а поготово за изградњу нових у Вариводама, Груборима, Госпићу, Осиjеку, Лори или коридору смрти у Олуjи, где су у последњем рату убиjани српски цивили од регуларних jединица „демократске“ Хрватске.
Европске декларациjе и резолуциjе нису обухватиле новиjу историjу, а у Хрватскоj те злочине, кад их и нерадо признаjу, третираjу као инциденте. У односу на Јадовно, Јасеновац, Петрову Гору, можда се и доимаjу тако, али су исписани истим рукописом и зато ће остати необележени. Иако то нико отворено не каже, изгледа да jе проблем само у писму.
„Приватизациjа“ Јадовна
На Јадовну jе комеморациjа одржана и краjем jуна у организациjи бањалучког удружења „Јадовно“. У Савезу антифашистичких бораца Хрватске (САБХ) се од тога дистанцираjу. Члан Председништва САБХ Иван Фумић рекао
jе за Радио Слободну Европу да „неки људи из Бањалуке желе то да приватизуjу“. Он сматра да обележавање Јадовна може организовати само САБХ и Српско народно веће из Загреба, а „никако неки са стране коjи онда даjу непримерене изjаве коjе штете и Хрватима и Србима и међусобним односима“.
Извор: Вести онлине
Везане виjести:
„Српски либерални савет“, саопштење: Захтев против „Гласа концила“
Осам хиљада пашких жртава немаjу ни спомен плочу
КО НЕМА ГРОБА – НИЈЕ УМРО … КО НИЈЕ УМРО – НИЈЕ НИ ЖИВИО