ГОДИШЊИЦА СМРТИ ГЕНЕРАЛА ДРАГОЉУБА МИХАИЛОВИЋА

БЕОГРАД, 16. ЈУЛА /СРНА/ – Сутра се навршава 68 година од смрти команданта Југословенске воjске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића, кога су нове jугословенске власти осудиле на смрт и стриjељале у ноћи између 16. и 17. jула 1946. године.

Генерал Михаиловић био jе jединствена личност у историjи бивше Југославиjа и први вођа покрета отпора у Европи, чиjу су главу њемачки нацисти уциjенили већ 1941. године, али и jедини антифашиста коjи jе осуђен за колаборациjу са фашистима.

Рођен jе 1893. године у Ивањици. Рано jе остао без родитеља, па jе Михаиловића и његове двиjе сестре одгаjио очев брат, ветеринарски маjор Краљеве гарде у Београду.

Студирао jе на Воjноj академиjи у Београду, одакле jе, на трећоj години, кренуо у Први балкански рат 1912. године.

У октобру 1913. године враћен jе са своjим школским друговима у Београд, гдjе jе на Воjноj академиjи дипломирао као четврти у класи и убрзо потом отишао у Први свjетски рат.

Послиjе Априлског рата у априлу 1941. године, Михаиловић jе одбио да призна капитулациjу jугословенске воjске и склонио се на Равну гору,
гдjе jе основао покрет отпора против окупатора.

Међутим, већ током 1941. године он jе већину своjих активности усмjерио на уништење партизана, при чему jе био принуђен да сарађуjе са окупаторима и квислиншким властима.

Агенти обавjештаjне службе нових комунистичких власти ОЗНА ухапсили су га 13. марта 1946. године у околини Вишеграда.

Суђење генералу Михаиловићу одржано jе од 10. jуна до 15. jула исте године и на њему jе осуђен за велеиздаjу и на смртну казну стриjељањем, траjан губитак политичких и грађанских права, као и одузимање цjелокупне имовине.

Стриjељан jе на непознатом мjесту у ноћи између 16. и 17. jула 1946. године, а до данас jе остало непознато гдjе jе сахрањен.

Тренутно се пред Вишим судом у Београду води поступак за рехабилитациjу генерала Михаиловића.

Михаиловић jе jедан од наjодликованиjих официра у историjи модерне српске државе, а посљедње одликовање му jе додиjелио постхумно амерички
предсjедник Хари Труман марта 1948. године за спасавање америчких авиjатичара оборених над Југославиjом и допринос побjеди савезника у Другом сjветском рату.

Генералу Михаиловићу сутра ће бити служен парастос у Сремским Карловцима, у Саборном храму светог оца Николаjа, са почетком у 18.00 часова.

Парастос Михаиловићу служи се већ 26 година уз благослов епископа сремског у Сремским Карловцима и у организациjи Равногорског покрета.

Такође сутра у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци, са почетком у 11ч, ће бити служен парастос Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске воjске у Отаџбини.

Извор:

Везане виjести:

„Фиреру били мрски и Дража и Тито“

Дража сахрањен иза Белог двора?

„Била сам Дражин курир“