Како данас заиста изгледа Книн и живот Срба у њему

Книн – У Книну је данас само привидно мирна атмосфера. Срби који су се вратили у овај град не желе чак ни у причи да се враћају у прошла времена, када је током војно – полицијске операције “Олуја” протерано више од 250.000, а убијено више од 1.000 Срба из Хрватске. Страх код Срба и даље постоји, а Хрвати свакодневно потпаљују ватру, испричали су само за Телеграф.рс мештани овог града. 

– Наши људи тамо немају основне услове за живот. Живе без воде и струје, а продавнице и домови здравља су удаљени и по неколико километара. Млади имају велику жељу да се врате у своје родно место, али на томе све и остаје. Они једноставно нису спремни на такав живот – испричао нам је Саво Штрбац, председник Документационо информационог центра „Веритас“.

Многи Срби који су учествовали у рату плаше се да оду у Хрватску јер постоји претња да ће бити ухапшени.

– Човек је отишао у своје село за Светог Илију и није се вратио у Србију јер су га хрватске власти ухапсиле. Он је долазио у своје место и раније, али је његова комшиница отишла у полицију и рекла: “Вратио се четник. Он је за време рата био неки резервни полицајац и претукао је мог мужа” – додао је Саво.

У Книн најчешће Срби одлазе преко лета. Београдске регистарске таблице су чест призор у овом граду, али далеко од тога да је свима пријатно.

Србима који живе у Хрватској највише сметају неки хрватски медији који, како кажу, мрзе све што је српско.

– У Хрватској можете бити било ко, али не и Србин. Деца која живе тамо имају проблем када славе наше православне празнике јер их њихови вршњаци, по угледу на професоре, вређају због тога. Деца одлазе кући уплакана, а верујте ми, њихова суза је најтежа – додао је Саво.

Запослење је могуће једино у јавним предузећима и службама, а ту и данас влада дискриминација.

– Верујем да ће се многи одлучити за повратак у свој родни крај, не зато што немају друго решења, већ због љубави према свом завичају – рекао нам је Милан Танкосић, заменик председника општине Грачац.

У Книн се враћају углавном старији брачни парови.

– То је живот из средњег века са савременом технологијом. Имамо пример бабе од 80 година која сваки дан препешачи по неколико километара чувајући овце. Са својом децом се чује преко мобилног телефона, али њихово присуство не може заменити нико – испричао нам је Саво Штрбац и додаје:

– Људи не беже од добра него од зла, а ово је тихи егзодус. У Хрватску се они који се нису снашли у некој другој земљи или они који примају хрватску пензију. Онај ко се тамо врати из других разлога је за мене херој.

У месту Кистање, код Книна, 1997. године доселило се 500 Шиптара (Јањеваца).

– Човек од 50 година остао је у том месту због оца који није хтео нигде да иде. Трпели су понижења од шиптарске деце, морали су да ћуте. Знали су да их пљују по улици, сваког дана су им односили камење којим је било ограђено двориште – додаје Штрбац.

Подаци показују да је однос 1:5, једна особа се врати у Хрватску, а 5 одлази из ње.

Нетрпељивост међу навијачима Хрватске је велика. Али, када се се скандира “Убиј Србина” или “За дом спремни”, сви су једногласни.

Ипак, оно што би требало да буде задатак свих власти јесте да се смањи нетрпељивост, да се људи не доје мржњом и да овакви испади појединаца буду минимални.

Аутор: К. Безбредица, Телеграф

Извор: Банија Онлине

Везане вијести:

Книн „деложира“ православне покојнике због наводних дугова …

Подигнута оптужница против некадашњег начелника СУП-а Книн

Супермаркет успомена: у Книну, 20 година после