fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Кад нећемо ми…

Све што је Хрватска добила од 1990. године на овамо, добила је захваљујући Немачкој. Дакле, то је адреса за одговор на питање шта ће Загреб да нам ради на путу ка ЕУ

Ратко Дмитровић
Ратко Дмитровић

Догађа се оно што смо и очекивали; Хрватска је започела работу потпетљавања ногу Србији, на путу до врата Европске уније. Може ли ту да буде велике муке, потпуне блокаде? Не, јер то не зависи од Загреба. Хрватска је добила самосталност захваљујући Немачкој, постала је чланица ЕУ захваљујући Немачкој и однос Хрватске према Србији, у овом случају, зависиће директно од односа Берлина према Београду. Хоће се рећи да ће Хрватска урадити оно што јој Немачка каже да уради. Истина, додатно мућење ионако замућене воде у односима Србије и Хрватске, свакако треба укалкулисати, као и држање лекције Србији из предмета на којима је Србија требало да очита буквицу Хрватској, али… то је већ прича о српско-хрватским односима, готово несхватљивој српској инфериорности која је давно претворена у константу.

Након што „попусти“ на питању српског закона о ратним злочинима, Хрватска ће, нема сумње, отворити још два „проблема“ у односима са Србијом, уз потезање ручне уколико Србија не буде конструктивна, шта год то значило. И ту ће Немачка одлучити, али неће та иста Немачка спречавати Хрватску у идеји да отвори проблем границе са Србијом на Дунаву и питање положаја Хрвата у Србији.

Што се тиче границе, буде ли се примењивало међународно право о водама, Дунав је својим меандрирањем на страни Србије. То је проблем који се може решавати и деценијама а да никада не буде решен. Положај Хрвата у Србији (Загреб каже у Војводини) може да буде озбиљна карта у овој игри. Не стога што су Хрвати угрожени – има их 70.000, од тога 56.000 у Војводини – већ ради стратегије коју Србија према Загребу никада није примењивала, а имала је 450.000 разлога, и сада је дочекала да друга страна тај механизам примени на Србију. Наиме, када је оно Хрватска, на путу ка ЕУ, испуњавала услове и отварала поглавља, није се догодило, а требало је, да делегација Србије, макар у Европском парламенту, укаже на положај Срба у Хрватској (има их према последњем попису око 180.000), оних Срба који су претекли етничко чишћење у периоду 1990-1995. Од свих основних, подразумевајућих права, тим Србима остала је понека табла на општинској згради, исписана и на ћирилици, и Милорад Пуповац у Сабору. Све друго је одузето или уништено.

Хрвати у Србији, или Војводини, где углавном живе, имају право на своје школе, језик, имају емисије на хрватском језику у програму Радио-телевизије Војводине, културне институције, издавачку делатност… Загреб тражи гарантовану заступљеност Хрвата у Скупштини Србије, закон који би то регулисао. Кажу, ако такав закон постоји у Хрватској, тражимо да га има и у Србији.

Подсећања ради, Срби у Хрватској су до 1990. године били конститутивни народ, на основу доприноса стварању СР Хрватске. Најцењенији хрватски историчар Твртко Јаковина изјавио је пре пет година да Хрватска као држава без Срба, њихове борбе и њихових одлука 1918, данас не би постојала. Није згорега, у целој овој причи, подсетити на ту необориву чињеницу.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести: Ратко Дмитровић

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: