Кад Христос и Хрвати марширају заједно

ПОВОДОМ ПЕТИЦИЈЕ ДА ХРВАТСКА ВОЈСКА УВЕДЕ СЛУЖБЕНИ ПОЗДРАВ „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“

Пише Јово Баjић

Да би се схватило одакле ветар дува, треба истаћи како су петициjу хрватских оружаних снага за увођење поздрава „За дом спремни!“ потписала или подржала три бискупа Римокатоличке цркве у Хрвата, и двоjица угледних свештеника

Петициjа са именима 3.200 потписника, коjу jе осмислио и покренуо Бранко Борковић – „Млади Јастреб“, последњи командант одбране Вуковара, изазвала jе узбуђење у хрватскоj jавности. Овом петициjом захтева се да се у службену употребу у хрватским оружаним снагама, коjе су од 2009. у саставу НАТО, уведе воjнички поздрав Павелићеве усташке воjске: „За дом спремни“. Петициjа jе прослеђена Колинди Грабар Китаровић, председници Хрватске, и Томиславу Карамарку. Да би се схватило одакле ветар дува, треба истаћи да су петициjу потписала или подржала три бискупа Римокатоличке цркве у Хрвата, и двоjица угледних свештеника: Валентин Позаић, помоћни загребачки бискуп, и Владо Кошић, сисачки бискуп. Придружио им се нешто касниjе у неку руку и Желимир Пуљић, задарски надбискуп и председник Хрватске надбискупске конференциjе, његовог потписа нема на петициjи, али jе он предложио да хрватски народ изађе на референдум и да се демократски изjасни о томе да ли оваj воjнички поздрав Павелићеве воjске треба да се уведе у оном делу НАТО снага коjе чине хрватски воjници. Поред троjице бискупа, ову идеjу подржали су своjим потписима jош двоjица свећеника – дон Анђелко Каћунко и фрањевац Миљенко Стоjић. Међу потписницима су и двоjица хрватских академика, Станко Поповић и  Јосип Печарић. А ту су jош и многе хрватске угледне личности: Мирко Валентић, бивши директор Хрватског института за историjу, Звонимир Шепаровић, председник Хрватског националног судишта, Звонимир Ходак, адвокат, Никола Штедул, некадашњи политички емигрант, Велимир Буjанец, новинар и фудбалер Јосип Шимунић, коjи jе у Хрватскоj уважаван због тога што jе као играч на jедноj међународноj утакмици узвикивао поздрав: „За дом“.

СЛАВНА ХРВАТСКА ВОЈНА ТРАДИЦИЈА

Познаваоце хрватских прилика не чуди захтев Хрвата да у службену употребу хрватске воjске врате омиљени поздрав коjи их везуjе за њихову воjничку традициjу. Као што jе Павелићева држава створена уз помоћ Хитлера и Мусолиниjа, и садашња хрватска држава настала jе уз помоћ Запада, а посебно Сjедињених Америчких Држава. Стварана jе на традициjи хрватске нацистичке Независне Државе Хрватске Анте Павелића. Хрватска jе, колико нам jе познато,  jедина држава на свету коjа користи све државне симболе своjе нацистичке претходнице, Независне Државе Хрватске. Њени западни заштитници, коjи су jе примили и у Европску униjу, дозволили су данашњоj Хрватскоj да, уз незнатне измене, преузме сва државна обележjа: грб, заставу, химну, новчану jединицу. Нова држава организована jе по моделу  претходне, Павелићеве државе. И садашња хрватска воjска, настала у рату од 1991. до 1995. године, борећи се против ЈНА и воjске Краjишких Срба, организована jе по узору на воjску Независне Државе Хрватске, од Павелићеве воjске преузети су називи за поjедине jединице, чинови… Та воjска морално се, пред очима њених спонзора и твораца, америчких генерала, напаjала вредностима нацизма и усташтва, и у салдо своjих ратних победа урачунала jе убиство неколико хиљада Срба. Хрватска воjска jе побила неколико хиљада Срба, протерала неколико стотина хиљада, разорила више стотина српских насеља и порушила на десетине хиљада српских кућа. Те и такве победе квалификовале су хрватску воjску да буде примљена у НАТО.

ИЗАБРАНИ НАРОД

Римокатоличка црква у Хрвата створила jе код своjих верника, од коjих већину чине потомци покатоличених православних Срба,  уверење да су Хрвати наjодабраниjи и Богу наjмилиjи народ. Из тога уверења произлази и поздрав „Бог и Хрвати!“ Створено jе и такво уверење да над хрватским, своjим наjмилиjим народом, непрестано бдиjе Богородица. Тако jе Богородица проглашена „краљицом Хрвата“.  Црквене продавнице и продавнице сувенира „диљем“ Хрватске пуне су икона Богородице са натписом: „Мариjа (Маjка Божjа) краљица Хрвата“. Отуда уверење код Хрвата да све што чине – чине по Божjоj вољи и по жељи Исуса Христа и Богородице, краљице Хрвата. Већина Хрвата сматра да jе истребљење Срба шизматика са простора Хрватске, све jаме у коjима су кости покланих Срба, логори, прогони, паљевине и рушења урађени по Божjоj вољи и да се томе Христос радуjе. Независну Државу Хрватску, Анту Павелића и његове усташе, као и Туђмана и Туђманову Хрватску, римокатолички верници у Хрватскоj сматраjу као дар Божjи, где су Павелић и Туђман и њихови сарадници богомпослани на ово парче земље, на коjем се простирала и простире се Хрватска, да  очисте простор од православних неверника Срба и заведу поредак Римокатоличке цркве. Анте Павелић и Фрањо Туђман за већину Хрвата су велики синови Римокатоличке цркве коjи су само спроводили вољу Божjу.

На овакве карактеристике исповедања вере у Хрвата указуjе и познати ватиканолог Авро Манхатан (Avro Manhattan) по рођењу Италиjан, коjи jе радни век провео у Лондону и бавио се улогом Римокатоличке цркве у време Другог светског рата и после њега. О тоj мрачноj улози Римокатоличке цркве Манхатан jе написао више књига. Једна од тих књига, „Католичка моћ данас“ (Catholic Power Today) обjављена jе у Лондону 1969. године. Бави се злочинима над Србима у Другом светском рату, коjе jе Римокатоличка црква подстакла и подржала. Књига, коjа jе одмах преведена на српски и штампана у Лондону, бави се jедним од наjвећих злочина у историjи човечанства, геноцидом над српским народом у Независноj Држави Хрватскоj у време Другог светског рата, што jе у суштини организовала Римокатоличка црква. У тоj књизи као главног кривца за геноцид Хрвата над Србима Манхатан оптужуjе папу Пиjа XII чиjи jе основни циљ био „уништавање супарничке хришћанске религиjе – Православне цркве“.

Ево како jе, подсећа Авро Манхатан, наводећи jедан цитат из хрватског католичког листа „Недеља“ од 10. августа 1941. године,  Римокатоличка црква поздравила долазак Анте Павелића и стварање Независне Државе Хрватске: „Бог коjи управља судбином нациjа и контролише срца краљева дао нам jе Анту Павелића и покренуо вођу приjатељског и савезничког народа, Адолфа Хитлера, да употреби његове победничке трупе, да разбиjе наше тиране и да нам омогући да створимо Независну Државу Хрватску. Слава Богу, наша захвалност Адолфу Хитлеру и неограничена лоjалност шефу Анти Павелићу.“

Једном поглављу своjе књиге Манхатан jе дао наслов „Христос и Хрвати маршираjу заjедно“. Оваj наслов представља реченицу из чланка „Христос и Хрватска“ обjављеног у „Недељи“ 6. jуна 1941. године, где су наведене и ове речи: „Христос и усташе, Христос и Хрвати маршираjу заjедно кроз историjу. Од првог дана њиховог постоjања усташки покрет се борио за победу Христових принципа, за победу правде, слободе и истине. Наш Свети Спаситељ ће нам помоћи у будућности као што jе чинио до сада, зато ће  нова усташка Хрватска да буде Христова, наша и никог другог.“

ГЛАСОНОШЕ ХРИСТОВИХ РЕЧИ

Авро Манхатан међу броjним цитатима из хрватске штампе из времена Другог светског рата наводи и неколико реченица будућег свеца, загребачког надбискупа Алоjзиjа Степинца, из jедног његовог пасторалног писма обjављеног у више новина, али и у „Католичком листу“ 28. априла 1941. године, где се он првенствено обраћа свештенству: „Поштована браћо, нема ниjедног међу вама коjи ниjе био недавно сведок наjзначаjниjег догађаjа у животу хрватског народа у коjем ми играмо улогу гласоноше Христових речи. Ово су догађаjи коjи остваруjу жељени идеал нашег народа о коjем смо дуго сањали… Ви зато треба да одговорите на моj позив да сте готови да радите на узвишеном делу чувања и унапређења Независне Државе Хрватске… Покажите се такви, поштована браћо, и испуните сада своjу дужност према младоj Независноj Држави Хрватскоj.“

И Хрвати су послушали савет коjи им jе у пасторалном писму упутио њихов првосвештеник, надбискуп Степинац. Градили су државу коjа jе настаjала, како учи Римокатоличка црква, по Божjоj вољи, по Христовоj жељи, под заштитом Богородице, краљице Хрвата. Да би се удовољило захтевима коjи су дошли са неба током Другог светског рата, побиjено jе на наjбестиjалниjе начине око милион Срба, спаљивана су и отимана њихова станишта, пљачкана њихова имовина. Ваљда због тога што се то десило по Божjоj вољи, ни у Ватикану, ни у Загребу ниjе било каjања за почињене злочине.

Са истим уверењем да испуњаваjу вољу Божjу Хрвати су поново 1991. године кренули у рат против своjих суседа, православних Срба. Поново jе, о чему могу да сведоче броjни сведоци, хрватска воjска уништавала српска насеља, палила и пљачкала српске домове, протерала стотине хиљада људи. Ова дела хрватске воjске и хрватске државе препоручила су Хрватску да тако лако буде примљена у Европску униjу. И у овом рату коjи се водио у времену од 1991. до 1995. године рушене су српске богомоље. На простору Републике Хрватске порушене су 102 православне цркве и 47 парохиjских домова, и у исто време више или мање оштећено jе 218 православних богомоља и 69 парохиjских домова.

Жестоко се нова хрватска држава, чланица Европске униjе, окомила и на антифашистичке споменике на своjоj териториjи, подизане у време постоjања друге jугословенске државе у времену од 1945. до 1991. године. У том раздобљу у Хрватскоj jе подигнуто двадесетак спомен-паркова, више од деведесет споменика коjи су подсећали на догађаjе из антифашистичке Народноослободилачке борбе, педесетак споменика народним хероjима, учесницима Народноослободилачког рата. Поред тога у српским насељима постоjало jе неколико стотина споменика подигнутих на српским стратиштима где jе хрватска воjска током Другог светског рата убиjала Србе. Већина ових споменика jе минирана.

У међувремену нова хрватска држава, уз свесрдну помоћ Римокатоличке цркве,  подигла jе на стотине нових споменика у славу кољача Анте Павелића. Пред очима надзиратеља из Сjедињених Америчких Држава, Хрвати су протеклих година, а jош то чине, за  борце против комунизма и србо-четника проглашавали наjвеће усташке злочинце. Тим нацистичким злочинцима се масовно подижу споменици. Подизали су споменике и наjближим Павелићевим сарадницима. Као печурке ничу споменици над гробовима нацистичких  злочинаца, подижу се обележjа у местима где су рођени, где су се борили са антифашистима, где су гинули. Трага се за костима злочинаца коjи су краjем Другог светског рата правоснажно, уз извођење сведока, осуђени на смрт и стрељани. Злочинци се посмртно претвараjу у борце против србо-четника и комуниста и сврставаjу међу борце за европске вредности. Таквих нових споменика има много и на просторима Босне и Херцеговине, где су Хрвати већинско становништво. Докле се у томе иде, наjбоље показуjе податак да jе рехабилитован и проглашен за антикомунистичког борца и наjближи Павелићев сарадник и министар Миле Будак, коjи jе први обелоданио план о решавању српског питања у Независноj Држави Хрватскоj – трећину Срба побити, другу трећину покатоличити, а остале протерати. Суђено му jе после Другог светског рата и он jе осуђен на смрт.  Будакове књиге се штампаjу и величаjу, а његова дела издала jе и Матица хрватска. У његовом родном месту, Светом Року у Лици, био му jе подигнут споменик. Код Слуња на Кордуну, на месту где су га антифашисти убили, био jе подигнут споменик jедном од наjвећих злочинаца коjе памте балкански простори, оснивачу и команданту усташке Црне легиjе, Јури Францетићу. Али, због боjазни да би то било превише и да би jоj наjближи савезници замерили да негуjе вредности нацизма, хрватска држава jе порушила споменике Будаку и Францетићу. Стално се чуjу гласови да би у Хрватскоj требало подићи споменик и Анти Павелићу, коме се по римокатоличким црквама служе помени.

Петициjа за враћање хрватскоj воjсци њеног изворног поздрава „За дом спремни!“ показуjе друштвено здравље већине хрватског друштва за коjе jе, и пре него што jе званично проглашен, Степинац светац, а Анте Павелић, Миле Будак, надбискуп Иван Шарић, Фрањо Туђман, Гоjко Шушак само велики хришћани коjи су деловали по вољи Божjоj.

ОВЧАРА И ДУДОВАЦ

Недавно jе београдска штампа писала о хрватском стрипу „Овчара: крик у ноћи“ чиjи су аутори Даниjел Рехак и Ненад Барнић. Оваj стрип, намењен хрватскоj деци, изашао jе први пут 2007. године, а затим jе доживео више издања. Бави се злочином коjи се десио jедне новембарске ноћи 1991. године на пољопривредном добру „Овчара“ код Вуковара, када jе, после победе над хрватском воjском, Југословенска народна армиjа ушла у Вуковар. Тада су неки наоружани људи у српским униформама (по оптужницама, припадници Териториjалне одбране и добровољци) из круга вуковарске болнице одвоjили око две стотине воjника и цивила, одвели их на „Овчару“, побили и сахранили у заjедничку масовну гробницу.

Аутори овог стрипа копирали су стрипове обjављиване у време друге Југославиjе у коjима су слављени партизани. „Воjници ЈНА“ представљени су у стрипу „Овчара: крик у ноћи“ онако како су представљани четници у стриповима у коjима су слављени партизани или онако како су представљани четници у партизанским филмовима, посебно филмовима Вељка Булаjића.

Сваке године, на годишњицу злочина у „Овчари“, хрватска држава организуjе помен жртвама, где се окупља велики броj људи из целе Хрватске и исказуjе заjеднички бол и понос.

У непосредноj близини Вуковара постоjи jош jедно стратиште где су убиjани људи. Неколико километара од центра овога града jе Митница, чиjи се jедан део назива Дудик. На овом месту у време постоjања Независне Државе Хрватске било jе губилиште где су хрватски државни „редарственици“ током 1942. и 1943. године доводили угледне Србе и друге антифашисте и убиjали их. Међу убиjеним наjвише jе било Срба из Срема. Они су извођени из своjих домова, одвођени у Вуковар, па на Дудик, а тамо су већ чекале ископане гробнице. Жртве су претходно пљачкане, наређивано им jе да се свуку голи, а онда су убиjани. У Дудику jе убиjено 455 људи, од тога њих 384 из Србиjе, 71 из Хрватске и двоjе из Босне и Херцеговине. Поред тога, у Дудику су сахрањивани и борци Пете воjвођанске бригаде и Црвене армиjе коjи су изгинули почетком 1945. године на Сремском фронту.

На простору Дудика, по идеjи београдског архитекте Богдана Богдановића, подигнут jе мемориjални комплекс на коjем jе доминирало пет конусних стубова и они симболично представљаjу пет бакљи и више камених цветова. Споменик jе током рата од 1991. до 1995. године оштетила хрватска воjска. Стубови су гађани из тешког наоружања, а камени цветови оборени. Већина дудова коjи су красили Дудик посечена jе, а оваj простор jе краjње запуштен.

УСТАША – СРПСКА РЕЧ

Усташтво и усташе су српске речи коjе су преузели Хрвати. Поjам „усташа“ jавља се у српскоj епици упоредо са поjмом „четник“ и има исто значење. Посебно се та реч често jавља у десетерачким песмама коjе опеваjу боjеве у српским устанцима у Босни и Херцеговини у другоj половини деветнаестога века.

Српски историчар Милош С. Милоjевић ратовао jе са своjим добровољцима у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године. Командовао jе двема jединицама: Моравско-добричким добровољачким усташким  кором и Усташким рашко-ибарским кором.

Босанске устанике 1875. године у околини Бихаћа предводио jе принц Петар Карађорђевић, потоњи краљ Петар, запамћен под именом Петар Мркоњић. Док jе боравио међу устаницима, он jе водио дневник коjем jе дао наслов „Дневни записци jедног усташе о Босанско -херцеговачком устанку 1875–1876 године“.

Усташе што jе у Мађарскоj окупио Анте Павелић деловале су по обрасцу по коjем су организоване српске и бугарске комитске чете што су се у првоj децениjи двадесетог века бориле против Турака, али и међусобно у Староj Србиjи и Македониjи. У организовању терористичке организациjе Павелићу су помоћ пружили Бугари.

Већина усташких песама коjе се са толико страсти певаjу по Хрватскоj незнатно су измењене српске песме, створили су их и певали српски устаници и воjници.

Извор: ПЕЧАТ

Везане виjести:

ПОТРЕБАН РЕФЕРЕНДУМ О ПОЗДРАВУ „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“

ТРАЖЕ УВОЂЕЊЕ ПОЗДРАВА „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“ У …

„За дом спремни“ – лажна историjа лажних домољуба – Jadovno …

Чињенице о кованици усташког режима – Jadovno 1941.