Junak Milenko Pavlović- Nećete vi da ginete, ja ću

Marka s likom Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačkog avijacijskog puka, biće puštena u opticaj – kao podsetnik na junačko delo jednog Srbina, ali i na zločin počinjen nad njegovim narodom

Napravili smo plan napada na srpsku protivvazdušnu odbranu, aerodrome i komunikacije. Hteli smo da oslepimo jugoslovensku vojsku eliminišući radare i da je onesposobimo uništavajući joj protivraketne sisteme. Osećao sam da će nas to glatko odvesti do sledeće etape operacije, ako to bude neophodno“, opisivao je kasnije general Vesli Klark prvi napad NATO-a na SR Jugoslaviju.

Dvesta aviona i 50 krstarećih raketa premrežilo je naše nebo tog 24. marta. Ali Vojska Jugoslavije nije, kako se očekivalo, kapitulirala posle prvog udara. Nije kapitulirala ni posle 78 dana.

STRAŠNO SUDILIŠTE

Sve što se tog smutnog proleća 1999. godine dešavalo na ovom geografski malom, ali strateški važnom parčetu evropskog tla odavno se iz geopolitičkih analiza preselilo na sakralno polje – strašno sudilište na kojem je međunarodna zajednica pokazala svu trulež Zapada, ali i na kojem su Srbi pokazali da su otporni na sve ono što bi druge narode odavno ubilo. Pa bila to i smrt. Samo tu i tada je Milenko Pavlović, komandant 204. lovačkog puka Vojske Jugoslavije, mogao da spreči mlađeg kolegu da poleti, birajući dobrovoljnu smrt.

„Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću!“, izvukao je iz kokpita mladog pilota i odleteo put rodnog Valjeva. Nakon 12 minuta borbe sa 16 „fantoma“ NATO-a poslao je poruku operativnom centru: Imaju me. Holandski piloti lansirali su rakete iz svojih aviona F-16. Poginuo je u borbi s višestruko nadmoćnijim protivnikom.
Samo tu i tada je njegov kolega, potpukovnik Đorđe Ivanov, iz istog 204. lovačkog puka Vojske Jugoslavije, mogao da generalu Spasoju Smiljaniću predloži tako lucidan plan – da se tajno, noću angažuju stolari iz Nove Pazove koji će praviti makete migova 29.
U toku jedne noći osmišljena je operacija „Trojanac“. Sa svakom uništenom maketom agresor je knjižio uspeh, trijumfalno objavljujući da VJ ima avion manje. Nije znao da je u hangaru sakriveno šest aviona. Nakon agresije oni su poleteli.

PRILOG ZA ISTORIJU RATOVANjA

U celini gledano prisećao se general Spasoje Smiljanić, na stranicama „Pečata“, kako je naša vojska maskirala sva sredstva ratne tehnike, ali i aerodrome i druge velike površinske objekte. „Vršena su dekorativna bojenja i protivradarska maskiranja poletno-sletnih staza, izrada lažnih kratera, prekrivanje staza za voženje aviona na aerodromu, maskirnim mrežama i zemljom. Zaštitnim maskirnim prekrivačima menjana je slika pojedinih objekata od posebnog značenja (komandna mesta i centri veze) što je imalo izuzetnog uspeha u borbi protiv krstarećih raketa. Može ući u istoriju ratovanja kao primer kako se dobro organizovanim i smišljenim manevrisanjem uspešno čuvaju snage i obezbeđuju povoljni uslovi za izvođenje borbe na projektovanom prostoru.“

Povodom 20 godina od NATO bombardovanja i sećanja na smrt Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačkog avijacijskog puka, marka s njegovim likom (koju možete videti na naslovnoj strani „Pečata“) biće ovog meseca puštena u opticaj – kao podsetnik svetu na junačko delo jednog Srbina, ali i na zločin počinjen nad njegovim narodom. Posle godina ćutanja i žutog salutiranja NATO-u i SAD priča o herojskim podvizima naših pilota pronašla je svoje mesto u riznici nacionalnog sećanja.

U znak zahvalnosti i sećanja na pilota Pavlovića i centralna ulica u Osečini poneće njegovo ime. Država je Pavlovića odlikovala Ordenom za hrabrost, a SPC je njegovoj porodici dodelila Orden Svetog vladike Nikolaja za junačko delo.

Izvor: PEČAT