Ефраим Зуроф
Директор jерусалимског Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф рекао jе да 70 година након завршетка Другог свjетског рата нациста има много мање, али да jе и даље велики броj оних коjи су живи.“Многи људи то не схватаjу, jер не претпостављаjу да неко тако дуго живи. Другим риjечима, да се коjим случаjем холокауст или Други свjетски рат десио 1920. године, ми сада не бисмо разговарали о овоj теми“, рекао jе Зуроф за „Доjче веле“.
Зуроф jе навео да људи, коjе Центар данас проналази, нису промиjенили идентитет и да jе риjеч о особама коjе су проциjениле да их нико неће тражити.
„Концепт поjединачне одговорности односи се на свакога, тако да ови људи, с jедне стране, имаjу несрећу да тако дуго живе“, рекао jе Зуроф, наjпознатиjи ловац на нацисте.
Он jе навео да се и данас на десетине случаjева истражуjу и да то углавном раде Ниjемци, а да се у Аустриjи ниjе десило ниjедно слично суђење у посљедњих 30 или 40 година.
Према његовим риjечима, у Њемачкоj постоjи политичка воља да се суди нацистима.
„Да су садашњи критериjуми били примењивани пре 40 година, броj случаjева пред судом би сигурно био већи 40 до 60 пута. Промене су огромне. Десиле су се прекасно, али су се ипак десиле. Немачка jе земља у коjоj се суди нацистима“, додао jе Зуроф.
Зуроф jе истакао да jе за њега наjважниjи успjех да помогне свиjету да разумиjе да „у холокаусту нису били само Ниjемци и Аустриjанци против Јевреjа, већ Европа против Јевреjа“, прениjели су београдски медиjи.
„Другим речима, свака европска земља имала jе људе коjи су помагали нацистима, а у Источноj Европи, гдjе сам обавио наjвећи дио посла, сарадња с нацистима често jе подразумиjевала учешће у масовним убиствима“, обjаснио jе Зуроф.
Зуроф jе додао да жали због чињенице да jе било нациста коjи су умрли током потраге или током суђења, што jе „веома фрустрираjуће“.
Зуроф (67) jе израелски историчар америчког пориjекла, коjи jе као директор jерусалимског Центра „Симон Визентал“ допринио проналажењу многих нациста у посљедњих тридесет година, а међу њима и усташког злочинца Динка Шакића у Аргентини, коjи jе касниjе у Загребу осуђен на 20 година затвора због злочина у Јасеновцу.
Члан jе Међународне комисиjе за утврђивање истине о Јасеновцу.
Везане виjести:
дачић и зуроф о мемориjалном центру холокауста старо саjмиште
ЗУРОФ: Мисе Павелићу – jедном од наjвећих масовних убица …
Зуроф: Проглашење Степинца за свеца ужасна грешка …