Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Да ли садашња Србиjа и њена демократска власт, а због грађења нових добросуседских односа, не само да прећуткуjе, већ прави и стратегиjу за брисање наjтрагичниjег дела сопствене историjе? Гура ли у заборав злочине Хрвата у Другом светском рату над Србима, Јевреjима и Ромима, а због оживљавања пропале концепциjе братства, jединства у бившоj СФР Југославиjи – питања су коjа ових смутних дана постаjу све актуелниjа.
Нарочито су актуелизована после иступа председнице хрватске владе Јадранке Косор и њеног идолопоклонства пред оним Хрватима коjи су због поновљених злочина над Србима осетили међународно кажњавање.
Контролисане посете
Ниjе непознато колико jе Србиjа у прошлости била заробљеник прикривања туђих злочина. Такође, познато jе колико су српске комунистичке власти биле привржене тоj идеjи, али ниjе jасно зашто то и данас чине демократске власти од 2001.године. Да ствар буде jош поражаваjућиjа, садашња Србиjа, тврде опоненти, чак jе разрадила комунистичку стратегиjу чувања таjни туђих злочина над сопственим народом. А у случаjевима и када се мораjу помињати ти злочини, употребљава се и данас „усвоjена“ посебна терминологиjа коjа има задатак да чува „национални понос“ злочиначког народа, коjи нам jе после постао и брат. Тада jе владало наметнуто правило, а и сада влада, да се не сме нигде говорити, рецимо, „хрватски злочинци“, већ „отпадници“ jедног народа, његови изроди.
У складу са том теориjом, двадесетак година након Другог светског рата Јасеновац се ниjе посећивао, у школама се само узгред помињао. Тек, након политичке одлуке о изградњи Богдановићевог споменика у виду „цвета љубави“ почеле су контролисане посете том наjвећем српском стратишту коjе ни по чему ни данас не подсећа на наjстравичниjе злочине у историjи постоjања људског рода. Е, и те линиjе и аутобуси коjи воде ка том стратишту данас се укидаjу.
Пристаjући на неподношљиво лицемерство, тадашњи српски политичари пристали су да се jасеновачки логор збрише са лица земље. У складу са унакаженом политиком о прикривању таквог злочина у Јасеновцу све jе сравњено са земљом. Иако Јасеновац ниjе био наjвећи логор у Европи, али jесте био наjсуровиjи и наjбезочниjи у целом свету, после ослобођења у њему су пажљиво срушена сва мучилишта, уклоњен сваки комад цигле, а броjне jаме коjе и данас нису отваране биле су додатно прекривене бетоном и слоjевима земље. Тако, пристаjући на уклањање трагова хрватских проjектованих злочина, по мишљењу многих историчара и аналитичара, српске власти извршиле су други пут злочин над сопственим, а тада убиjеним народом.
Ове оптужбе нарочито су оживеле након инициjативе Удружења логораша из НДХ о формирању Музеjа геноцида на Старом саjмишту у Београду, у згради где се налазио логор од 1941. до 1944. године. Оптужуjућег мишљења jе и 78-годишња београдска пензионерка Смиља Тишма, коjа jе као деветогодишња девоjчица са две млађе сестре и братом стигла почетком маjа у Јасеновац, прошла логоре Бjеловара, Старе Градишке, Сиска и Јастребарског, а преживела све те страхоте захваљуjући jедноj хрватскоj породици.
– Досадашњи српски неподношљиви заборав jасеновачких наjстравичниjих злочина даjе нам за право да веруjемо у постоjање плана за потискивање из сећања тих злочина. Због тога на предлог Јаше Алмулиjа покренута jе инициjатива за оснивање Музеjа геноцида коjи би био брана том несрећном урођеном „затурању“ наше наjтрагичниjе прошлости – почиње причу Смиља Тишма.
Иначе, Удружење логораша основано jе 2003. године и ниjе настављач оне асоциjациjе из шездесетих година 20. века коjе jе у ствари имало задатак минимизирање тих злочина. Од тада оно непрестано покушава да отргне од заборава све логоре „jасеновачког система сабирних центара за уништавање триjу народа“.
– Од 2001. године ова демократска власт Србиjе не криjе алергичност при помињању Јасеновца. Чинила jе то и влада Воjислава Кошунице, што потврђуjе континуитет те српске унакажене спољне политике. Чини то и председник Борис Тадић, коjи никада ниjе хтео да нас прими. Никада нам ниjе ни његов кабинет писмено одговорио. Једино нам jе отписала државна Комисиjа за споменике и промену назива улица, дрско и са пуно неподношљиве ирониjе обавестивши нас како су укинуте хрватске визе, „па свако може да посети Јасеновац и запали свећу“. Оваj ужасни цинизам државне власти повредио jе све оне убиjене у Јасеновцу, сву нашу преклану децу, све бачене живе у ужарене пећи, све оне убиjене маљевима – видно потресена причала jе Смиља.
А да jе реч о концепту спољне српске несхватљиве политике, Смиља Тишма наводи пример понашања скупштине Београда и његовог градоначелника.
– Градоначелник Драган Ђилас не само што не жели да нас прими већ jе Удружењу логораша укинуо сваку врсту помоћи. Од прошле године скупштина Београда укинула нам jе и аутобус за посете Јасеновцу, што ниjе чинила ни ондашња Титова Југославиjа.
А да све демократске владе Србиjе од 2000. године или имаjу налог од неког моћног брата или сопствени програм отимања успомена на наjвећи покољ Срба, показуjе и оваj пример из новиjе историjе ове демократске власти.
Уклонили и музеj
Краjем деведесетих година 20. века на инициjативу професора др Милана Булаjића основан jе у Београду Музеj за истраживање геноцида у Независноj Држави Хрватскоj. Две године након октобарских промена Булаjић jе 2002. на нечастан начин смењен, музеj расформиран, а сви изложени експонати бачени су у подрум. Таj однос према наjтрагичниjем делу српске историjе jедна делегациjа из Пољске, коjа jе желела да види Музеj геноцида у Београду, назвала jе спрдачким.
Били су згранути сазнањем да музеjа уопште нема, а у Пољскоj се, рекли су, чак учи у школама како су у Другом светском рату процентуално наjвише убиjани Јевреjи па Срби у НДХ. После свега виђеног, доживљеног, изреченог, jедини начин да се сачуваjу успомене на Јасеновац, наjвеће српско стратиште, не забораве наjзлочиначкиjи злочини Хрвата и одбрани од пословичног српског заборава jесте формирање Музеjа геноцида на Старом саjмишту, поручуjу из Удружења jасеновачких логораша.
Глуви и у НВО
Када jе Удружење jасеновачких логораша одбацила српска власт, чланови су покушали да за своjу инициjативу придобиjу невладине организациjе. Кад тамо, jош гора ситуациjа. – До Маjки у црном нисмо могли ни да стигнемо, примила нас jе Биљана Вучо, председница Комитета правника за људска права и рекла да се та организациjа не бави Јасеновцем. Понижења смо доживели у разговору са неким Воjином Димитриjевићем, председником Београдског центра за људска права. А тек како бисмо прошли код Наташе Кандић коjа само тражи злочинце у српском народу – огорчена jе Смиља Тишма.
Градоначелник укинуо помоћ
Да званична српска спољна политика свесрдно ради на брисању Јасеновца из наше свести види се и из поступака двоjе градоначелника Београда, тврди Смиља Тишма. – Док jе на челу града била Радмила Хрустановић све jе функционисало. Нисмо морали ни да jоj се jављамо нити да jоj пишемо, али 22. априла, сваке године, усвоjеним програмом Града, имали смо и новац и аутобусе. Пошто jе Хрустановићеву сменио, Ђилас jе укинуо и аутобусе и помоћ. На таj начин он покушава да укине и посете Јасеновцу како би што лакше избледела наша болна сећања на та незапамћена зверства Хрвата и хрватске државе. Као и да се прилагоди званичноj политици српских власти. Да ли jе све ово што сам изнела jош jедан злочин над жртвама хрватских злочинаца, сами пресудите – питала се Тишма.
Извор: Vesti online
Везане виjести:
И Срби бришу Јасеновац (2): Нечастиви на Правном факултету
И Срби бришу Јасеновац (3): Сачувала их света Петка
И Срби бришу Јасеновац (4): Уз благослов Ватикана
One Response
stalno govore da su komunisti skrivali zločine pto je čista laž. mnoge su ekskurzije išle u jasenovac, pa i ja, ali nisu išle ekskurzije iz srbije. dakle nije problem u komunizmu nego u srbima i stvarno je više dosta kenjanja po komunizmu jedinom pravom uređenju u kojem su svi srbi živjeli dostojno. gledajte da više nespominjete da je bilo nekekavih restrikcija u komunizmu jer je sada sve sto puta gore i restriktivnije