Jasenovac – zločin ne zastareva

Kod nas još uvek ne postoji svest o krucijalnoj važnosti te teme, koja je za Srbe i Srbiju bitna isto koliko i pitanje stradanja Jevreja za Izrael.

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 24. januara 2012. godine.

U jednom od skorijih izveštaja američkog Stejt departmenta, a na temu ljudskih prava u Hrvatskoj, usput se pominje logor smrti u Jasenovcu kao mesto na kom su izginule „hiljade Srba, Jevreja i Roma“. Čime se stostruko i hiljadustostruko umanjuju srpske (i sve ostale ) žrtve

Time se jedno od najjezivijih mesta u modernoj istoriji izjednačava sa bezbroj drugih stratišta na beskrajnoj fascikli ljudskog stradanja u Drugom svetskom ratu. Tako se samo još za jedan korak napreduje u potpunom brisanju broja pobijenih žrtava (i sećanja na njih) – naravno isključivo kada je reč o srpskom delu velike ljudske nesreće u poslednjem svetskom ratu. Time je samo pripremljen teren za sledeću fazu ove užasne propagandne operacije, ovog puta na tlu Evrope. Ovako se jedino i može objasniti sramni „incident“ koji se dogodio na španskoj nacionalnoj televiziji 17. septembra prošle godine, u emisiji „Informe seminal“ („Nedeljni izveštaj“) na RTVE.

Naime, tada su urednici i autori pomenute emisije (ponavljam, reč je o državnoj španskoj televiziji, kanalu koji potencijalno gleda oko 450 miliona ljudi na svim kontinentima), nabrajajući sve žrtve Jasenovca „zaboravili“ da pomenu – i Srbe! Govoreći o posleratnoj sudbini “ kasapina iz Jasenovca „Maksa Luburića (koji se u Španiji krio pod imenom Vinsente Peres), autorka emisije Anhela Rodisio – inače bivša dopisnica iz Jugoslavije, poznata kao „stručnjak za balkanska pitanja“- nijednom nije pomenula Srbe, narod koji je velikim delom istrebljen u četiri sramne godine postojanja tog logora (pravljenog prevashodno za Srbe, zbog rešenja „srpskog pitanja“ u tadašnjoj Hrvatskoj). Iako više nego upućena u pravo stanje stvari, Anhela tu detaljno nabraja sve žrtve Jasenovca, „zaboravljajući“ da pomene naše tamo pobijene, poklane, sekirama i maljevima kasapljena sunarodnike.

Ona govori o ustaškim zločinima izvršenim „nad partizanima, opozicionarima, Jevrejima i Ciganima“ – ne spominjući nijednom rečju kakvog makar i slučajno ubijenog Srbina! Neverovatno, ali (nažalost) istinito!

Ako znamo da se u američkim izveštajima odmah nakon Drugog svetskog rata govori o preko 600.000 ubijenih Srba u ustaškim konc-logorima (zbog čega predsednik Ruzvelt javno traži da se nad Hrvatima uvede protektorat, jer „ne zaslužuju da žive kao slobodan narod“); ako znamo da je niko drugi do „Svetski centar za istraživanje holokausta“ Jad Vašem zabeležio više od pola miliona u Jasenovcu pobijenih Srba; ako znamo da se umanjenje žrtava nacističkih i fašističkih logora u čitavom civilizovanom svetu tretira kao najozbiljnije krivično delo; ako znamo kako je današnji svet posebno osetljiv na primere ratom uokvirenih genocida; ako znamo da je apsolutno nemoguće da ma čiji dopisnici iz Jugoslavije ne znaju ogromno stradanje Srba u Jasenovcu … – Kako onda objasniti ovakav „propust“ španske državne televizije i njene (u stručnoj javnosti poznate i poštovane) autorke? Kako to razumeti?

Nikako, osim jedva prikrivenom mržnjom, uobičajenim prezirom i jasnom namerom!

Nakon prikazivanja sporne emisije reagovao je, istinski zgrožen, deo naše javnosti (pre svih naši ljudi u Španiji), uz nesebičnu i dragocenu podršku Centra „Simon Vizental“ iz Jerusalima. I, manje-više, niko drugi osim njih. Nažalost, tu se nije adekvatno i spremno uključila i naša država (osim srpske ambasade u Madridu i određenih reakcija Ministarstva spoljnih poslova), iako je tu reč o možda i najvažnijem pitanju celokupne srpske sudbine. Glavnom problemu, najvažnijem zadatku i simboličnom ključu za rešavanje našeg budućeg istorijskog (i svakovrsnog drugog javnog) statusa. To se dogodilo ne zato što je naša država nezainteresovana i neosetljiva za ovakve „incidente“ (sa zastrašujućim najavama onoga što nas tek čeka), već zato što nije odgovarajuće pripremljena za njih. Zato što još uvek ne postoji svest o krucijalnoj važnosti te teme, koja je za Srbe i Srbiju bitna isto koliko i pitanje stradanja Jevreja u nacističkim konc-logorima za posleratnu izraelsku državu. Zato što ne postoje već formirane ozbiljne i moćne državne institucije koje bi se ovom osetljivom i kompleksnom problematikom – na raznim nivoima i sa odgovarajućom logistikom – bavile kao najvažnijim oblikom naše borbe za opstanak u međunarodnoj, globalnoj zajednici. Autorka emisije je, nakon brojnih protesta pripadnika naše zajednice u njenoj zemlji, jedva nekako procedila opskurno i cinično „izvinjenje“ kako je, eto, kako reče „zbog sažetosti emisije propustila da među žrtvama jasenovačkog logora smrti pomene i Srbe“! To samo rečito pokazuje koliko stvari loše stoje po nas (i po istinu, koja kao da više nikoga stvarno i ne zanima). Pokazuje koliko u spoljnom svetu i odraslom životu srpske države nema ničeg nalik „pravdi“ – ukoliko je ne izborimo, ne zaslužimo i ne osvojimo – sami, svojim trudom, pameću i veštinom.

Pošto to ipak nije zadovoljilo srpske demonstrante, potpisnike protestne peticije („sa preko 600 potpisa“, kako je tada pisano), RTVE je petog novembra u osam sati uveče ipak uputila mlako i nevoljno izvinjenje „srpskom narodu“, ali se i tada nije jasno i decidirano ogradila od postupka svoje autorke, niti je osudila njen postupak.

Uredništvo „Nedeljnog izveštaja“ španske državne televizije je tog 5. novembra izreklo ovakvu ispravku: „Razumemo da Srbima uopšteno pominjanje partizana, opozicionara, Jevreja i Cigana može delovati nedovoljno …“

Bilo bi komično, da nije tragično! …

A ja ovo sve pišem u iskrenoj nadi da će to pročitati neko dovoljno moćan da nešto (a trebalo bi sve) izmeni po ovom (ponavljam: krucijalnom) pitanju naše sudbine i mogućeg preživljavanja u bezdušnoj džungli naše umanjene i sve ravnodušniji planete.

I da potvrdim da ovakve stvari nisu i ne mogu biti zastarele – ni posle tri meseca, ni posle milion godina od trenutka kada su se desile.

Autor: Dragoslav Bokan

Izvor: wordpress