Јасеновац већ јесте наш свенародни симбол

Његова светост патриjарх српски Иринеj поручио jе да су мjеста страдања српског народа посебно поштована и да су умногоме одредила српски идентитет, што се односи и на Крагуjевац, гдjе се десио ужасан злочин њемачке воjске, а jош више на Јасеновац, мjесто jедног од наjстравичниjих злочина уопште.

„За наш народ места страдања су места од посебног поштовања, свештена места коjа су умногоме одредила српски идентитет, од Косова преко Врачара до албанске голготе и Плаве гробнице“, саопштено jе данас Срни из Кабинета патриjарха српског Иринеjа.

Патриjарх Иринеj наглашава да се то односи и на Крагуjевац, мjесто ужасног злочина њемачке воjске, а jош више на Јасеновац, мjесто jедног од наjстравичниjих злочина уопште.

„Јасеновац jе већ у целом свету нашао место у мемориjалима, изложбама и уџбеницима, заjедно с Треблинком, Дахауом и Аушвицом, чиjи се дан ослобођења, 27. jануар, обележава у многим земљама иако се не налази на њиховоj териториjи. Напротив, велики броj Сремаца jе настрадао у Јасеновцу, а потомци страдалника jасеновачких данас чине велики део грађана Републике Србиjе, коjа jе и у рату учинила што jе могла да их склони, заштити и нахрани“, наводи патриjарх Иринеj.

Крагуjевачким, као и краљевачким жртвама, жртвама новосадске рациjе и многих других трагедиjа на тлу Србиjе у Другом свjетском рату треба одавати достоjну почаст, а Јасеновац, према риjечима патриjарха Иринеjа, већ jесте наш свенародни симбол, коjег jе као таквог законодавац препознао jош 1992. године, и „тим законом можемо само да се поносимо“.

„Између Крагуjевца и Јасеновца не постоjи никаква контрадикторност и непотребно jе од њих правити предмет полемике и расправе. Превасходно jе потребно да се око места страдања окупљамо и уjедињуjемо, као што су наши Новомученици уjедињени у страдању и у Царству Небесном“, поручуjе патриjарх српски.

Према риjечима патриjарха Иринеjа, мученички гробови и мjеста страдања су за нашу Свету Цркву, нарочито у њеном искону, представљали мjеста окупљања и jединства, на коjима се проjављивао идентитет Цркве.

„Довољно jе сетити се да су први храмови настали баш на мученичким гробовима“, подсjећа патриjарх Иринеj.

У Србиjи jе недавно прикупљено више од 16 000 потписа подршке инициjативи да се 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагуjевцу, обиљежава као дан сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату.

Подршку инициjативи дали су предсjедник Србиjе Борис Тадић, премиjер Мирко Цветковић, предсjедница Скупштине Србиjе Славица Ђукић – Деjановић, скоро сви министри у Влади Србиjе, предсjедници политичких партиjа, посланици, угледне jавне личности и спортисти.

Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ

Извор:

Везане виjести:

НЕЛОГИЧНО ПРОГЛАСИТИ 21. ОКТОБАР КАО ДАН СЈЕЋАЊА

ДАН СЈЕЋАЊА НА СВЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ НЕ МОЖЕ БИТИ 21. ОКТОБАР

А ШТА ЈЕ СА ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА?„Шумарице“ дан сећања на српске жртве