Рафаел Израели: Југословенски Јевреји, Рон Арад и Холокауст у Босни

English

Прва међународна конференциjа коjа jе обиљежила 70. годишњицу концентрационог логора Јадовно наjављуjе поjаву нове истраживачке области у историjи Холокауста у Босни.

Прва међународна конференциjа коjа jе обиљежила 70. годишњицу страдања Срба, Јевреjа и Рома у концентрационом логору Јадовно одржана jе у Босни у jуну ове године. 

Церемониjи jе присуствовао србиjански предсjедник Борис Тадић и представници Републике Српска и Хрватске, уз хиљаде потомака и поштовалаца оних коjи су ликвидирани од стране Усташа, нацистичких колаборациониста из 1941. године.

Сама конференциjа, коjа jе одржана у главном граду Српске, Бањалуци, истраживала jе различите политичке, воjне и стратешке факторе коjи су омогућили ову мало познату грану нацистичке машине за ликвидациjу.

Представник Израела из Свjетске Макаби организациjе одржао jе дирљив хвалоспjев о члановима Загребачког клуба Макаби. Њихова шокантна прича jош увиjек одзвања пасторалним окружењем планинске шуме око Јадовна. Чланови клуба су били међу првима коjи су ухапшени и свезани ланцима jедни за друге, и након што jе прва особа ударена у главу, повукао би све остале коjи били везани за њега уз крике ужаса у jаму коjа jе дубока 54 метра.

Камп jе постоjао само неколико мjесеци, од jуна до августа 1941. године, и замиjенио га jе много већи камп смрти Јасеновац на обали риjеке Саве гдjе су стотине хиљада Срба и десетине хиљада Јевреjа и Рома систематично ликвидирани од стране Усташа коjима су помагали босански муслимани.

Муслиманске вође у Босни су 1941. године успоставили забрану коjом су настоjали да сприjече муслимане да сарађуjу са усташком владом. Али двиjе године касниjе, великог муфтиjу Јерусалима, Хаџ Амина ал-Хусеиниjа су нацистичке кохорте довеле из Берлина у Босну у настоjању да пониште забрану и регрутуjу муслимане у 13. дивизиjу Waffen SS-a.

Моjа прва станица приjе конференциjе jе био хрватски главни град Загреб, гдjе се због интензивне мржња према Србима – коjоj парира слична мржња Срба према Хрватима и муслиманима – човjек запита како jе Маршал Јосип Броз Тито успиjевао да одржи Југославиjу на окупу до своjе смрти 1980. године.

На многе начине ова дубоко увриjежена мржња подсjећа на анти-семитистичке клевете коjе су вjековима тровале живот Јевреjа. Наравно, ово поређење ме jе нагнало да потражим остатке мале jевреjске заjеднице коjа и дан данас чини очаjничке покушаjе да оживи оно што jе неповратно изгубљено.

Моjе ваннаставно предавање о тренутним арапским превирањима на Блиском Истоку jе слушала велика група опсталих локалних Јевреjа, укључуjући и оне коjи су на неки начин повезани са Израелом. Предавању jе претходио обилазак неких од преосталих jевреjских локациjа – већином у облику спомен плоча коjе означаваjу мjесто jевреjских синагога коjе су усташе спалиле 1941. године. Познати локални jевреjски водитељ присуствовао jе мом предавању и био jе моj извор информациjа о расцjепу коjи постоjи између двиjе ривалске jевреjске фракциjе у Загребу. Прва група jе асимилирана и одвоjена од Израелских интереса, док jе друга група – чиjа jе већина чланова присуствовала мом предавању –предана и осjетљива према израелским циљевима и чак jе предводи рабин из Израела.

Чини се да jе успркос своjоj анти-семитистичкоj позадини, бивши Предсjедник Хрватске Фрањо Туђман показивао спремност да успостави везе са Израелом деведесетих година. Туђмана су његови политички савjетници чак савjетовали да побољша своj углед код Израела тако што ће посредовати у безбjедном повратку Рона Арада.

Идеjа jе била да се подстакне вођа отуђене jевреjске заjеднице – jедине коjа jе била организована у доба ове инициjативе (1995) – да сарађуjе са загребачким муфтиjом локалне муслиманске заjеднице и да се заjедно обрате Хезболаху да ослободе Арада по основу „Исламске милости“. Предсjеднике jе успио да увjери муфтиjу да покуша убиjедити вођу jевреjске заjеднице да заjедно крену на оваj задатак. Међутим, нажалост, потоњи jе равнодушно одбио изjављуjући да он „нема ништа са Израелом“.

Оваj догађаj само одражава велики ривалитет између двиjе различите групе у овоj малоj jевреjскоj заjедници, коjоj само парира наизглед непоправљива мржња између Срба и Хрвата. У прошлости оваj расцjеп jе доводио до међусобних оптужби између двиjе групе. Нажалост, многе од тврдњи коjе су често речене су имали мало везе са историjским чињеницама. Ово jе jедан од разлога због чега jе историjа Јевреjа у Босни препуна контрадикторних прича.

Због тога jе конференциjа суштински корак ка имплементациjи одрживе и тачне документациjе о историjи Јевреjа у Босни, а нешто од тога ћу забиљежити у сериjи чланака.

Седамдесет година послиjе, догађаjи из Холокауста у Босни коначно добиjаjу довољно пажње у свиjету и постаjу легитимна истраживачка област.

Аутор jе професор исламске, блискоисточне и кинеске историjе на Хебреjском универзитету у Јерузалему и члан Управног одбора Ариел центра за истраживање политика.