КРАГУЈЕВАЦ – Да ли ће захтjев да се 21. октобар, датум када су 1941. у Крагуjевцу Ниjемци стрељали више хиљада ђака, установи као државни празник у Србиjи и прогласи даном сjећања на све српске жртве Другог свjетског рата, постати jабука раздора међу Србима са лиjеве и десне обале Дрине?
Ово питање намеће се након бурних реакциjа представника српских мемориjалних организациjа и удружења коjи сматраjу да се тим потезом засjењуjе сjећање на српске жртве на осталим стратиштима широм ондашње Краљевине Југославиjе, као и да се обезвређуjе 22. април, установљен као национални Дан сjећања на жртве геноцида почињеног у НДХ над Србима, Ромима и Јевреjима. С друге стране, инициjатори акциjе тврде да Србиjа нема законски основ да државним празником прогласи датуме сjећања на жртве злочина коjи нису почињени на њеноj данашњоj териториjи.
– С обзиром на то да Србиjа према стандардима Европске униjе треба да уведе jош неколико државних празника, наша идеjа jе била да се установи датум око коjег неће бити спорења између четника и партизана. То jе 21. октобар, дан када су немачки фашисти стрељали децу у Крагуjевцу – изjавио jе за „Вести“ Вељко Лалић, главни и одговорни уредник „Преса“.
Подсjећања ради, послиjе три мjесеца велике акциjе овог листа министру рада и социjалне политике Србиjе Расиму Љаjићу предат jе захтjев са више од 16.000 потписа да се 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагуjевцу, обиљежава као Дан сjећања на све српске жртве у Другом свjетском рату. То, према Лалићевим риjечима, не оспорава обиљежавање 22. априла, датума када jе 1945. извршен пробоj логораша у злогласном усташком логору Јасеновац, нити умањуjе значаj овог датума за српски народ.
У Српском националном друштву Пребиловци из Београда, међутим, кажу да jе „у српском народу свако сагласан да 21. октобар буде дан сећања на жртве немачког нацизма у Србиjи, али да jе погрешна идеjа да то буде дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату, jер би се тако заташкале наjвеће српске жртве из тог периода, а то су оне из НДХ“.
Оваj потез би, према оцjени Миленка Јахуре, предсjедника поменутог друштва, изазвао „нова подваjања у српском народу због његових жртава и мученика, што би било трагично и неопростиво.“
– Ако Београд неће или не сме да обележава страдање Срба у НДХ (Хрватска, Краjина, Славониjа, Херцеговина, Босна и Срем), онда не би требало да проглашава неке нове датуме сећања на српске жртве, када већ имамо Видовдан – дан сећања на све српске жртве од Косова до данашњих дана, поручио jе Јахура.
Душан Басташић, председник Удружења Јадовно, чиjе jе сjедиште у Бањалуци, сматра да се овим потезом боjкотуjе страдање Срба ван Србиjе и да се у државноj политици види да смо олако спремни одрицати се српских жртава.
– Стрељање у Шумарицама jе наjвећи поjединачни злочин на тлу Србиjе у Другом светском рату, али усташки погром над српским народом, не само у комплексима логора Јасеновац и Јадовно, него и на кућним праговима, по jамама, ливадама и шеварjу НДХ, ниjе само део историjског искуства Срба изван Србиjе, већ парадигма свих српских страдања у Другом светском рату, део српског и православног идентитета, али и велики испит нашег историjског достоjанства и одговорности – истакао jе Басташић.
Подршку наjновиjоj инициjативи дали су предсjедник Србиjе Борис Тадић, премиjер Мирко Цветковић, предсjедница Скупштине Србиjе Славица Ђукић-Деjановић, скоро сви министри у Влади Србиjе, предсjедници политичких партиjа, посланици, угледне jавне личности и спортисти. Расим Љаjић сматра да jе инициjатива о 21. октобру као државном празнику успjела да уjедини српске историчаре и политичаре.
НДХ гора од Ниjемаца
Владимир Лукић, председник Извршног одбора Удружења Јасеновац – Доња Градина, сматра да су инициjатори ове идеjе требали прво да размисле о наjвећим жртвама, мjесту страдања и злочинцима коjи су то починили. Он jе рекао да „нису Немци чинили наjвеће злочине у бившоj Југославиjи, већ да jе то урадила НДХ за време Другог светског рата“.
Везане виjести:
ДАН СЈЕЋАЊА НА СВЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ НЕ МОЖЕ БИТИ 21. ОКТОБАР
А ШТА ЈЕ СА ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА?„Шумарице“ дан сећања на српске жртве
ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: ОДРИЦАЊЕ ОД КОСОВА ЈЕ СТРАШНА ЦИЈЕНА УЛАСКА У ЕВРОПУ