Ж | Ž
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Podijelite vijest:

Jasenovac

Čedomir Antić

Autor: Čedomir Antić

Navršava se sedamdeset dvije godina od oslobođenja logora Jasenovac.  Danas je Jasenovac jedini koncentracioni logor iz Drugog svetskog rata za koji je dozvoljeno nezamislivo – nadmetanje u umanjivanju njegovih žrtava. Da su samo Srbi – koji su činili najmanje 70% njegovih žrtava – bili ubijani u Jasenovcu, uveren sam da bi taj logor bio kolektivno zaboravljen u SAD i EU.

Međunarodni sud u Hagu oslobodio je  Srbiju odgovornosti za genocid u Bosni i Hercegovini. Pa ipak od naših predsednika očekuju da, svaki put kada kad god procene da je za to došlo vreme, da odu u Srebrenicu i zatraže oproštaj. Od koga traže oproštaj hrvatski predsednici? Uostalom Srebrenica je „srpski zločin“-  Jasenovac nije „hrvatski“ (već je „ustaški“) a Aušvic „nemački“ (već „nacistički“).  Niko Jasenovac ili Aušvic ne zloupotrebljava da bi ukinuo Hrvatsku ili Nemačku.  Niko ne plaća izopačene nevladine organizacije da po ulicama Minhena na bilbordima prikazuju fotografije ubijenih žrtava onih čiji su potomci devedesetih, upravo u kvartu u kome je političku delatnost započinjao Adolf Hitler, razbijali tegle sa ajvarom uvereni da je to jelo krivo zajedno sa Srbima i njihovom kulturom.

Ovih dana pre sedam decenija oslobođen je jedan od poslednjih logora „Hitlerove Evrope“. Jednoj crkvi trebalo je petstotina godina da bez bilo kakvih pritisaka, žrtava i troška rehabilituje jevrejski narod. Zameraju nam što rehabilitujemo jugoslovenskog armijskog generala koga je tokom rata progonio Hitler, a oni su tek nedavno oprostili Galileju…  Čekamo da njen poglavar obiđe logor u kome su njegovi neraščinjeni sveštenici u 20. veku ubijali decu. Kada su pre nekoliko dana jednog ovdašnjeg svećenika pitali da li bi papa posetio Jasenovac pošto je to uslov Srpske pravoslavne crkve za organizovanje posete Beogradu, on je odgovorio kako na to može samo da se nasmeje, pa se brže bolje ispravio dodavši uobičajeno: „uz dužni pijetet prema žrtvama…“

Živimo u delu sveta kojim gospodare oni koji veruju da su se pomirili tako što su srpski narod iskoristili kao krvni, moralni i materijalni kusur. Nismo jedini koji su tokom istorije doživeli takvu sudbinu. Mnogi narodi su došli u takav položaj, neki su uspeli i da iz istog izađu. 

Šta je istina u vezi sa Jasenovcem? Bio je najveći logor na Balkanu tokom Drugog svetskog rata. Taj logor su držali ustaški fašisti a ne hrvatski narod… Ali dokle god se Hrvatska ne dozvoli da u njemu bude odana dužna počast hiljadama srpskih žena i dece, taj će logor biti i hrvatski. U Jasenovcu je ubijeno najmanje 84.000 osoba, velikom većinom Srba, civila. Broj ubijenih neće nikada biti utvrđen pošto su i kremirani i bacani u Savu. Verovatno se radi o najmanje stotinu hiljada ubijenih. Broj od 600-700.000 jasenovačkih žrtava nisu odredile obaveštajne službe ili PR agencije, već upravo socijalistička Hrvatska, ona ista od koje su današnje generacije Hrvata nasledile državu, Istru, Baranju, Zadar… Genocid nad Srbima u ovom sistemu logora sprovodili su temeljno, tokom četiri godine, oficiri i činovnici ondašnje hrvatske države. Ubijali su i mučili  na načine od kojih se ledi krv u žilama, nije to bio repertoar industrijskog geonocida Himlera i Hajdriha, već pakleni proizvodi izopačenog uma srednjovekovnih verskih progona. 

Hrvatska država, koja je danas bar prema velikoj većini svojih stanovnika demokratska, postigla je svoj cilj. Uz pomoć SR Nemačke ušla je u rat koji je Franjo Tuđman prema sopstvenim rečima „izabrao i svojevoljno ga nije izbegao“…   Koristeći se strahom srpskog naroda i problemima u kojima se nalazila Srbija uspeli su da iz Hrvatske nekažnjeno prognaju tri četvrtine tamošnjih Srba. Danas obeležavaju godišnjice očajničkog proboja logoraša  – koje partizani Josipa Broza (koji, uzgred, takođe nikada nije posetio Jasenovac) nisu hteli da oslobode do samog kraja rata –  uz hrvatsku himnu, zastave… Naravno u Jasenovcu tradicionalno sve prolazi bez predsednika ili premijera Srbije…

Šta Srbija treba da radi? Pre svega treba da drži do sebe. Našim državnicima niko ne brani da jednog dana u godini, redovno, makar i sami, posete Jasenovac i poklone se senima žrtava. Niko ne brani da sistematski popišemo poznate žrtve, da nam u Muzeju genocida ne radi troje ljudi i da se ne dodvoravamo susedima tako što njegova zanimanja koncentrišemo na Kragujevac. Osim moralnih pitanja između nas i Hrvata ništa više ne stoji… Dobili su srpsku zemlju, na nju se naš narod više nikada neće vratiti… Neka im je alal. Ostalo im je i nasleđe, koje samo profesionalni „braniteljski“ funkcioner – što se nadimkom brani od srpskog imena i prezimena – ne vidi. O šezdesetogodišnjici proboja logoraša (2005) istraživanja su govorila da 40% građana Hrvatske veruje da su Srbi 1941. ubijani tek nakon što su se pobunili protiv države i izvršili zločine nad Hrvatima. Kada nema Srba, ova solidna većina baviće se abortusima, homoseksualcima, masonima, darvinovskim jereticima, demokratijom… Naš je interes da ne budu naš problem.  Više nikada. 

Izvor: NAPREDNI KLUB   

Vezane vijesti:

ČEDOMIR ANTIĆ: ŠTA JE USTVARI „NAČERTANIJE“ – Jadovno …

Antić: Srbi nisu odgovorni za Prvi svetski rat – Jadovno 1941.

Zagreb ponovo trese antisrpska histerija – Jadovno 1941

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941. uplatom preko PayPal-a:

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: