Jama smrti

Samo jauci Velebitom odjekuju, do večne tišine i tame.

Široka i duboka je jama smrti,
Iznad jame magla gmiže,
Poneko telo u grču, još se vrti,
Svakog ista sudbina stiže.

Tupi udarci malja se čuju,
Sunovrat do dna jame,
Samo jauci Velebitom odjekuju,
Do večne tišine i tame.

Od krvi i suza natopljene jame,
Slomljenih kosti i preklanog vrata,
Krvavih ruku i oštre kame.

Hladno je srce dželata,
Preživeli danima mole,
Iz jame traže spas,
Octale su samo kosti gole.

Da svedoče veliki užas!

Autor: Bojan Kukavica

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 29. oktobra 2015. godine.