Jagodinac spasavao Jevreje, druženje traje do danas

Kako je, zahvaljujući pomoći Milisava Stojkovića, nacistima izmakao Anđelko Tajtacak čiju su porodicu streljali u Beogradu. Dve porodice prijateljstvo neguju već više od 90 godina

Davidova zvezda na kući jevrejske porodice Tajtacak ne samo da je “preživela” Drugi svetski rat, već je odolela i zubu vremena, pa se još uvek šepuri na vrhu te kuće. Zanimljivo je i da je ratne strahote preživeo samo Anđelko Tajtacak, dok je njegova cela familija streljana u Beogradu, a stradali su i svi članovi 12 jevrejskih porodica koje su živele u Jagodini. Pošto su Nemci tuda svakodnevno prolazili na putu za svoj štab, Milisav Stojković, koji je sa svojom porodicom stanovao kod Tajtacaka, zamalterisao je ovaj jevrejski simbol kako Nemci ne bi srušili kuću. Sanduk sa vrednim stvarima porodice Tajtacak, u kome su bile porodične fotografije, šal koji su nosili u sinagogi, molitvenik i druge porodične vrednosti, zazidao je u zid kuće.

– Anđelka su Nemci odveli u zarobljeništvo, ali se vratio posle izvesnog vremena. Moj otac Milisav ga je skrivao od Nemaca. Tri puta je zbog toga hapšen i odvođen na streljanje, ali je svaki put uspeo da pobegne. Kada se rat završio, Anđelko je trpeo pritisak od komunista, pa je 1948. godine rešio da se sa porodicom preseli u Tel Aviv. Pre nego što je otišao u Izrael, sačinio je dokument zahvaljujući kome niko nije mogao da nas izbaci iz njegove kuće. U njoj smo živeli do 2000. godine, kada smo se preselili u Trnavu – kaže Milisavljev sin Radiša Stojković.

On dodaje da je Anđelko Milisavu redovno pisao duga pisma, slao mu novac kako bi mu se odužio za ono što je on uradio za njega i rekao da su oni familija iako nisu u krvnom srodstvu. Tako je ostalo i dan-danas, jer su njihovi potomci nastavili da se druže. Ovo prijateljstvo traje već 92 godine.

– Anđelkova ćerka Nica Nisimboim, koju zovemo Caca, i njen suprug Šal, dolaze kod nas svake godine. Kao da su nam rod najrođeniji. Pošto Anđelko i njegova supruga Aranka nisu znali hebrejski, govorili su samo srpski. I kada su ga naučili, u kući se govorilo samo na našem jeziku. Tako je Nica odlično naučila srpski, a pored nje je morao i njen suprug Šal – kaže Radišina supruga Živadinka.

Njihov sin Darko pomaže Caci da nabavi svu neophodnu dokumentaciju za restituciju. On kaže da je dolazila i komisija iz Beograda da na terenu utvrdi činjenično stanje.

SRPSKI PASOŠ

Nica je šest godina čekala ličnu kartu i srpski pasoš. Dobila ih je 2013. godine. Iako ove isprave ne može da koristi, ponosna je što ih ima.

– Nica uvek poljubi zemlju kada stigne u Srbiju, jer je mnogo vezana za nju. Ne zna da li je to zbog oca ili zbog toga što je rođena u Srbiji. Kad je dobila pasoš, posetila je očev grob i pokazala mu je putnu ispravu koju je i on trebalo da ima.

Autor: Zorica Gligorijević

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Sjećanje na holokaust podsticaj da se stradanje ne ponovi …

Jaša Almuli: „Stradanje i spasavanje srpskih Jevreja …

Istina o uništenju srpskih Jevreja i njeno falsifikovanje …