Код Шаранове јаме у Јадовну у Хрватској данас је служен парастос жртвама усташког логора смрти Јадовно и одржан скуп поводом обиљежавања Дана сјећања на овај логор и седам деценија од страдања.
Парастос је служио Његово преосвештенство владика горњокарловачки Герасим, а јеврејску молитву за мртве – кадиш главни рабин Хрватске Луцијано Моше Прелевић. Након парастоса код Шаранове јаме откривен је новообновљени споменик, који је порушен током протеклог рата у Хрватској.
Предсједник Србије Борис Тадић, који је први пут са мајком дошао у Јадовно да се поклони свом дједу и осталим жртвама, истакао је да се у овом логору прије 70 година десио најстрашнији злочин, гдје су људи, углавном Срби, Јевреји и Роми, довођени са простора бивше Независне Државе Хрватске /НДХ/ како би били убијени.
„Довођени су и убијени зато што им је пресуђено законима и одлукама тадашњих усташких власти. Тако страшан злочин почињен овде нико не сме да
заборави“, истакао је Тадић у свом обраћању. Он је рекао да се треба присјетити и новије историје, од прије 20 година, када су поново оживјели страхови.
„Као председник Србије свестан сам страдања и то не само Срба, већ и Хрвата, и зато сам овде да би допринео да ставимо тачку на страхове једном
заувек“, нагласио је предсједник Србије и додао да Срби и Хрвати имају одговорност за генерације које долазе и обавезу према жртвама, те посебну улогу на европском простору.
Осим Тадића, парастосу су присуствовали и на обновљени споменик у Јадовну вијенце положили, у име предсједника Републике Српске Милорада Додика, шеф кабинета Драшко Милиновић, изасланици предсједника и премијера Хрватске Весна Пусић и Јасен Месић, предсједник Српског народног вијећа Хрватске Милорад Пуповац, предсједник Јерврејске општине Загреб Огњен Краус, предсједник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Ратко Маричић и предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић.
Басташић: Да ли је Хрватска насљедник НДХ?
Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић изјавио је данас да је у Хрватској на дјелу отворено прикривање злочина
почињених на подручју некадашњег комплекса усташких логора Госпић из 1941. године, гдје је за само 132 дана побијено не мање од 40 123 жртве, од чега је 38 010 Срба.
„Не улазећи у то да ли је Република Хрватска правни сљедбеник Независне државе Хрватске /НДХ/, непорециво је да се на њеној територији
налазе мјеста масовног злочина, да су жртве злочина неексхумиране, неидентификоване и несахрањене, а да је занемариво мали број злочинаца именован или процесуиран“, рекао је Басташић.
У обраћању код Шаранове јаме у Јадовном, гдје је данас служен парастос жртвама усташког логора смрти Јадовно и одржан скуп поводом обиљежавања Дана сјећања на овај логор и седам деценија од страдања, Басташић је рекао да је запрепашћујујуће то што се игнорише инсистирање српских и јеврејских организација на законом прописаном односу према мјесту и жртвама злочина.
„Шта више, мјеста масовних злочина, нека од њих чак регистрована Споменичка мјеста, годинама се вјешто прикривају и препуштају зубу времена и природним процесима пропадања. На подручју Споменичког мјеста логора Слана на острву Пагу на којем су италијански војници септембра 1941. ексхумирали, спалили и у камењар сахранили пепео 793 тијела жртава, међу њима тијела 293 жене и 91 дјетета од пет до 14 година старости, туристи уживају у сунцу и мору, не знајући шта се на том мјесту догодило“, рекао је Басташић.
Он је подсјетио да је једна Спомен плоча, која је свједочила о мученичкој смрти не мање од 8 020 жртава побијених на и око рта Слана, нестала два дана након што је прошле године обновљена, да починиоци нису пронађени, као и да плоча није обновљена.
„Упорно се избјегавају комеморације на регистрованом Споменичком мјесту логора Јадовно, око четири километра далеко одавде. У протеклом рату порушено је овдје и оно мало споменика подигнутих до 1991. године. Да се деведесетих година догодио, како кажу, праведан наставак антифашистичке борбе из Другог свјетског рата, да ли би ови споменици били рушени?“, запитао је Басташић.
Он је истакао да данас на цијелом подручју некадашњег комплекса усташких логора Госпић, осим Спомен плоче код Шаранове јаме, обновљене прошле године, и данас откривеног обновљеног споменика, нема никаквог другог спомена да се ту љета 1941. договорио стравичан злочин.
„Како другачије тумачити овакав однос него као отворено прикривање злочина? Легитимно је право нас потомака жртава да тражимо од власти Хрватске достојан и законом предвиђен однос према мјестима злочина и жртвама злочина, члановима наших породица“, истакао је Басташић и поручио да нема мјеста говору о међусобном помирењу, а посебно о развијању пријатељских односа, све док је тај однос такав какав је у данашње вријеме.
Говорећи о злочинима на подручју комплекса усташких логора Госпић из 1941. године, Басташић је подсјетио да су резултати дугогодишњег истраживања професора доктора Ђуре Затезала показала да је на том подручју у само 132 дана побијено не мање од 40 123 жртве, од чега 38 010 Срба, 1 998 Јевреја, 88 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха и по један Рус, Ром и Црногорац, међу којима 73 свештена лица Српске православне цркве.
„Подсјетићу да се налазимо поред Шаранове јаме, једне од 33 регистроване бездане јаме Велебита и велебитског подгорја у које су усташе 1941. године
бацале још живе или полуживе жртве. Пред те крашке бездане и усјеке, дугим пјешачењем и батинама измрцварене жртве, довођене су руку везаних жицом, поређане у двореде. Прву двојицу или четворицу усташе би удариле чекићем или маљем у главу и сурвали у јаму, а они би својим тијелима повлачили за собом остале несрећнике“, испричао је Басташић.
Он је додао да би се у то страшно вријеме данима из јама чуло јечање и запомагање, да је само неколицина успјела да се извуче жива из бездана, а да
су крашке јаме само један дио некадашњег ликвидационог центра, комплекса усташких логора чији је центар био у тадашњој казнионици Окружног суда у Госпићу – „Герихту“.
„Поред ‘Герихта’, комплекс су чинили сабиралиште на жељезничкој станици, логор Максимовића штале, такозвана Овчара, логор Ступачиново код
Башких оштарија, логор за Србе и Јевреје у ували Слана на острву Пагу и логор за жене и дјецу у мјесту Метајна на Пагу, који је био први логор за жене и дјецу у Другом свјетском рату“, рекао је Басташић.
Он је подсјетио да су у мору подвелебитског канала и Пашких врата жртве убијане тако што им је жицом везан камен око врата, након чега су их крвници ударили ногом у врат или груди, те распорили стомак да тијело не би испливало и суновратили их у плаву гробницу.
„Људи побијени овдје 1941. нису жртве антифашистичке борбе. Они су покупљени са својих вијековних огњишта, мучени и побијени само зато што су
били православни Срби, Јевреји или за НДХ неприхватљиви елементи“, истакао је Басташић.
Пусић: Хрватска није НДХ
Изасланик предсједника Хрватске Весна Пусић поручила је да данашња Хрватска није насљедница Независне Државе Хрватске /НДХ/, већ да се темељи на антифашизму, отпору усташлуку и свим врстама квази-нацизма и сарадње са фашистичким режимима.
„Хрватска се темељи на борби оних бораца који су овдје данас са нама и то су наши коријени“, истакла је Пусићева данас у обраћању код Шаранове
јаме у Јадовну, гдје је служен парастос жртвама усташког логора смрти Јадовно и одржан скуп поводом обиљежавања Дана сјећања на овај логор и седам деценија од страдања.
Пусићева је подсјетила да Јадовно и није био логор, већ стратиште десетина хиљада људи са којег се нико није вратио, а највише Срба, Јевреја и Хрвата.
Она је навела да је бестијалност злочина у Јадовну подстакла тада народ Лике на устанак против фашизма, као и италијански фашистички режим да реокупира ово подручје.
„Овдје смо да би одали почаст убијеним жртвама, а да су нас они у стању данас видјети мислим да би препознали да смо кенули другим, новим
путевима. И ми смо имали своје ратове и ратна страдања“, рекла је Пусићева и поручила да је Хрватска данас на путу трајног мира и да са сусједним земљама ради на узајамној одговорности и поштовању.
Пуповац: Хвала влади
Предсједник Српског народног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац изјавио је да је Јадовно најстрашнији логор смрти за вријеме НДХ и усташког режима.
„Овдје смо да се присјетимо жртава убијања и затварања, која су била средства тог режима у његовој политици геноцида према Србима, Јеврејима,
Ромима и антифашистима Хрватима“, истакао је Пуповац.
Пуповац је изразио захвалност Влади Хрватске на обнови споменика у Јадовну, који је срушен прије 20 година у вријеме рата у бившој Југославији.
„Споменик је срушен у вријеме када се мислило да се затирањем знамења може затирати и сјећање и избјећи одговорност сјећања“, нагласио је
Пуповац и додао да је обнова овог споменика важна за суочавање са политиком онога типа државе у којој вјеровање у заједничко друштво и живот није било могуће.
Организатори окупљања су Одбор за Јадовно Горњокарловачке епархије Српске православне цркве, Српско народно вијеће из Хрватске, Удружење грађана „Јадовно 1941. Бањалука“ и Координација јеврејских општина Хрватске.
У комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. године за само 132 дана његовог постојања са подручја некадашње НДХ доведено је 42 246 мушкараца, жена и дјеце, од којих је на најокрутнији начин убијено 40 123. Међу жртвама било је 38 010 Срба, 1 989 Јевреја и 88 Хрвата.
Јадовно је село на обронцима планине Велебит, а логор смрти у његовој близини формиран је у првој половини маја 1941. године.
Комплекс усташких логора Јадовно чинили су збирни логор Овчара, сабирни центар на жељезничкој станици Госпић, помоћни логор Ступачиново код Башких Оштарија, бројне бездане јаме на Велебиту и околини Госпића, те логори Метајна и Слана на Пагу.
Извор: ФРОНТАЛ РС