Из тора у тор

За почетак jедно, у суштини реторичко питање: jесу ли професионални политичари коjи се свакодневно оглашаваjу преко медиjа или им медиjи мимо њихове воље поред микрофона подмећу унаприjед утаначена питања, подводе новинаре и новинарке, уопће захвална тема за студиjу карактера? Када сам, наивно, помислио да нису и да се ту, уосталом као и у свакоj другоj професиjи, ваља све и свашта, од ходаjућих пророка до задњег моралног талога, ипак се нисам могао начудити телевизиjскоj изjави ноторне политичарке, потпредсjеднице нове Владе, коjа jе надилазећи своjу националну акциденциjу изjавила да она не жели бити у тору?! Наравно, оном националном.

На нимало дискретна питања водитеља о њеном националном пориjеклу поменута се копрцала колико jе могла, пребацивала ногу преко ноге, колутала очима, кршила прсте и одважно скретала са теме. Или ми се то само учинило; фемина jе на постављена питања остала стамена као стиjена. Све би она без по муке признала; да jе комитент Привредне банке Загреб, љубитељ музике Леонарда Коена, навиjач Реала, чак и ствари из интимне сфере попут оне коjи jоj мушкарци леже, пожељну химеру од глумца, пливача и новинара с коjом би радо легла е кад би могла, све то може наша риjетко кад разиграна политичарка у шали и збиљи изрећи, све само не може преко уста превалити националну припадност.

Чисти опортунитет

Можда госпођа сматра да jоj jе типизиран назив фирме, име и презиме без истакнутог ОИБ-а, већ довољно илустративан да нема потребе за даљњим тумачењима. Да ли се можда боjи како би то могло бити прихваћено у средини коjу она политички дефинише као грађански трпељиву, или jе можда сматра неприличном за уши ипак непорециво конзервативног публикума, превише приватном ствари коjа би се тицала ма кога, или…, свашта ми jе падало на памет, па и она краjња, сасвим реална могућност да она заправо нема чуло за националну припадност.

Она очито нема свиjест да jе у њено лично име уграђено пар виjекова пркоса, непопустљивости и чврстине jедне нациjе коjа jе изборила право да се у друштвеноj средини легитимира и тим начином. Обjашњења су jоj била површна и логички климаво постављена да се могу разумjети само на нивоу обране начелног става, а поменута jе на ту тему, све вриjеме, циjедила екстракте чистог опортунитета или, народски казано, муљала. Она jе као све то jедном заувиjек превазишла, претпостављам своjим марксистичким образовањем, класним и социjалним надишла национално, наравно не без jаког фактора средине, треба ли рећи националне, у коjоj jе имала несрећу одрасти. Жељела jе поручити како jе за њу битан само грађански принцип, ма шта то у друштвеноj аксиологиjи значило, опће коjе у корист цjелине заобилази поjединачно, а локалном, увиjек када jе то могуће, ваља претпоставити глобално. Притом jе потпуно занемарила историjску перспективу, трагични усуд простора на коjем живи, коjи jе на краjу заслужан што иста нема моћи, храбрости и воље изговорити очито. Без обзира на узроке и разлоге њеног националног обезличења, мора знати да приставши на грађанску мимикриjу ниjе купила траjну полицу осигурања. Да има иоле трунку не националне, довољна jе и људска савиjест, могла би знати да у некаквоj забити стануjе њен истопрезимени рођак коjи jош у свом кућерку нема спроведену струjу, гдjе са своjом болежљивом бабом живи од мизерне пензиjице и jош од те цркавице успиjе одшкрнути коjи еуро све да би га послао сину коjи се са своjом фамилиjом злопати у неком старопазовачком погону пластичне галантериjе.

Неугодан рецидив

Зашто накратко не би скинула светачки ореол парламентарке и високе штиклице и поjавила се у било коjем бенковачком државном уреду и осjетила презир упућен наjприjе презимену, а потом и сваком ономе коjи по мишљењу дежурног службеника изрекне коjи србизам? Али њоj се то свакако не би могло десити. Да ли jе неко некада чуо да се за говорницом у Сабору или у неком jавном наступу преварила, па попут неких њених колега изговорила “хиљаду”, а о другим обиљежjима нациjе у њеном дjеловању и понашању нема никаквих трагова у jавности? Упражњава ли можда недjељне одласке у цркву, чита Борислава Пекића на ћирилици, саосjећа са проблемима Срба у другим краjевима, или наjприземниjе, радуjе се побjедама Новака Ђоковића? Чисто сумњам. Никада се, уосталом, ниjе заузела ни за проблеме Срба у Хрватскоj, а њихово постоjање ће свако добронамjеран, па чак и политичка десница, признати. И другачиjе рjешавати.

Парадоксално jе то да све оно шта та госпа има, друштвени статус приjе свега, дугуjе националном имену, и то не зато што jе националиста, већ зато што jе у странку ушла из тзв. националне квоте, или можда и то пориче. Зар jе надобудна, тек свршена студентица у високу политику гурнута у вриjеме разгорене шовинистичке хистериjе и ратног стања, таj положаj стекла послиjе големих jавних и приватних постигнућа, или jе сам Каирос заиграо на њеном прагу, спашаваjући jе колико од касноноћних приjетећих позива толико и од материjалне биjеде након губитка запослења? Нашу премилу другарицу jе у по њу наjтежим животним тренуцима маjчински пригрлила Партиjа, а она jоj, захвална каква jест, узвраћа вишекратним одрицањем од оног што jе била и ако jе била, дубоко у подсвиjест потирући и задње назнаке тог неугодног рецидива. Не искључуjемо ни могућност да се потискивање догодило jош у формативном, раноадолесцентском периоду индивидуе, када се негира и потире све, од родитеља преко нациjе до емотивног стања. Да ли би наша парламентарка у Америци, на примjер, по завршетку и наjпрестижниjих студиjа, допала мjеста у Конгресу или Сенату, па макар jоj и сам Рокфелер био наjближа родбина? Ваљда jе некада и о томе, када jе нису приjечиле големе друштвене обавезе, размишљала. И зар jоj, напокон, ниjе jасно ко за њу у тзв. руралним областима, дакле у већини земље, гласа? Подсjетимо jе, они исти према чиjем националном осjећању она има олимпиjски презрив став.

Ударнички рад

Опет, вратимо се на поменути интервjу; велика М. О. jе пред гледаоцима изjављивала, у исти час тражећи разумjевање, да од имања има неколико кредита, погрешно, има дугове коjе треба вратити, што нас све треба увjерити у њено поштење а не у неспособност, да jе крваво зарађени новац у тиjесноj и загушљивоj дворани Сабора посљедица цjелодневног ударничког рада и залагања. И тако се бидна мрцварила у четири мандата, што jе већ достоjно нашега саосjећања. Чак jе и развикани Рицо из Огорjа уз зреле године морао стећи и силне милионе да би добио прилику барем спорjечкати се са, како их он поима, доколичарима из саборских клупа, мукташима и мутикашама.

Упркос траљавим обjашњењима коjима jе наводно превазишла усконационалне торове, она jош ниjе прешла високу ограду властитог тора, тора своjе странке. Мислећи да jе напустила jедну заблуду, истог тренутка се, свjесно или не, нашла у другоj. Међутим, као савршени воjник своjе партиjе, клониран у наjбољим лабораториjима и спреман за употребу када за то дође повољно вриjеме или то одреди вођа, напокон jе одлучна, како се то данас вели, преузети одговорност.

Потом ће ова смртно озбиљна jавна дjелатница, без имало смисла за хумор, у наклоњеним медиjима пучанство обавjештавати о сложености стања, потреби штедње, рационализациjи, препрекама и проблемима на коjе наилази у ресору и законодавству, своме jош већем раду, због тога тражити пуно повjерење и на краjу га потпуно изиграти. Крв, зноj и сузе у целофану с машницом.

Извор: novossti.com