Иванишевић: Прикрива се да није било цивилних бошњачких жртава

Да би прехранили муслиманску нејач, Срби су потрошили све резерве хране, у Поточаре су стизале цистерне свјеже воде, а пекаре у Братунцу, Скеланима, Милићима, Зворнику и Власеници потрошиле су посљедње количине брашна

Разговарала: Весна ШУРБАТ

Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић истиче да муслимани нису имали цивилних жртава у Сребреници јула 1995. године, што се упорно прикрива.

Више од двадесет година, каже он, „српски политичари, и не само они, толеришу обмане и фалсификате у вези са догађајима у Сребреници, јула 1995. године“.

Иванишевић у интревјуу Срни оцјењује да Бошњаци покушавају да овјековјече „највећи ратни фалсификат 20. вијека“ и да ријеч „геноцид – не испуштају из уста“.

Он подсјећа на многобројне случајеве када су Срби помагали цивиле у Сребреници, међу којима је и бошњачки дјечак Мехмедалија Ахмић, који је у ноћи 17. маја 1993. године скоро потпуно изгорио, због чега је пребачен у Београд и лијечен на Војномедицинскоји академији /ВМА/.

Пошто му у Сребреници није било спаса, војници Републике Српске су, иако се то догађало за вријеме тешких борби, притекли у помоћ као да је њихово дијете.

Позвали су хеликоптер из Београда да га пребаци на ВМА. У то вријеме болнице у Србији су биле пуне рањеника из БиХ страдалих од руке муслимана.

Лијечење је трајало до 19. јануара 1994. године, а за то вријеме је извршено једанаест операција. За помоћ муслиманском детету јавило се двадесет добровољних давалаца и они су спасили страдалог малишана.

„Срби су све чинили да излијече муслиманско дијете, док су у исто вријеме сребренички муслимани убијали, палили и разарали све што је српско у том крају“, наводи Иванишевић за Срну.

Он указује да муслимани нису имали цивилних жртава у Сребреници јула 1995. године, те да је више цивилних жртава било у терористичким нападима у Истанбулу или у новембру прошле године у Паризу, него у Сребреници јула 1995. године.

Иванишевић наводи да ни у једном муслиманском селу у то вријеме, кроз кoje су на путу до Сребренице прошле српске војне или полицијске јединице, није било цивилних жртава, а да је Алија Изетбеговић био запрепашћен када је сазнао да се Срби нису светили.

„Изгледа да су још више били запрепашћени у Вашингтону, гдје су очекивали бар 5.000 планираних лешева муслиманских цивила. То је било потребно да би покренули НАТО снаге против Републике Српске. То се данас настоји прикрити“, истиче Иванишевић.

Српски војници се нису светили цивилима за злочине које су починили њихови синови, браћа и очеви, него су преузели на себе бригу о скоро 30.000 „преплашених, јадних и збуњених жена, дјеце, стараца из преко 50 села некадашње заштићене зоне“.

„Од тих несрећника су побјегли њихови наоружани рођаци, војници Армије БиХ, који су претходних година извршили стравичне покоље по околним српским селима“, каже Иванишевић у интервјуу Срни.

Он подсјећа да су Срби, да би прехранили толику муслиманску нејач, потрошили све резерве хране, те да су у Поточаре стизале и дежурале цистерне свјеже воде, а пекаре у Братунцу, Скеланима, Милићима, Зворнику и Власеници потрошиле су посљедње количине брашна.

Према његовим ријечима, продавнице у тим градовима остале су без хљеба, све је прво достављано муслиманским избјеглицама, јер једино тако је могла да буде спријечена хуманитарна катастрофа.

„Јесу ли то свједочанства геноцида? Заузврат, сви мјештани српске националности, чак и 80 година стара Ива Мирковић, и сви српски заробљеници у Сребреници су побијени“, наводи Иванишевић.

Он сматра да српски политичари, „да су упознати о чињеницама, никада не би посјетили сребреничко мезарје и носили цвијеће српским убицама, `шехидима` и палим борцима 28. дивизије Армије БиХ као што је помоћник команданта 281. бригаде Хајрудин Авдић, одговоран за 74 убиства у десет српских села“.

Ту су и Ибро Дудић, мајор, командант 282. источнобосанске бригаде такозване Армије БиХ, официри Мехмед Салихоџић, Абдулах Бећировић и Сафет Ахмић из штаба 283. бригаде, Абдулах Ахметовић, помоћник команданта и Хајрудин /Хамид/ Авдић, члан штаба 281. источнобосанске бригаде.

У мезарје су, каже Иванишевић, однекуд довезени Мухамед Ахметовић, члан штаба Кладањског одреда, Мирсад /Хајрулах/ Ђозић , поручник из 121. кладањске брдске бригаде, Смало Салиховић, замјеник команданта Првог батаљона 302. брдске бригаде, Ахмет Халиловић, командир Другог вода Прве чете Трећег батаљона 121. брдске бригаде.

Ту су и чланови штаба Осме оперативне групе Садик /Рамо/ Сулејмановић, Бего /Јусуф/ Тихић, Шевкет /Сеид/ Ђозић, Неџиб /Абид/ Хабибовић, Осман /Шериф/ Османовић, Хамед /Хамид/ Алић, Амир /Махо/ Ризвановић, Сенахид /Абдулах/ Табаковић, Зулфо /Муниб/ Халиловић, Ахмо /Мујо/ Тихић.

Иванишевић истиче за Срну да муслиманима у пласирању лажи још помажу медији држава које су бомбардовале Србе и заједнички се труде да резолуцијом Савјета безбједности УН о геноциду у Сребреници овјековјече највећи ратни фалсификат 20. вијека.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Миливоје Иванишевић: Злодела над Србима и дан-данас се …

Помирење Срба и Бошњака не зависи од политичара | Јадовно …

Ниједан европски народ није доживио национални погром као …

Колико је Срба страдало у 20. веку (1): Списку жртава нема краја …