Иван Миладиновић: Стаљин нудио сарадњу ђенералу Дражи

Растроjена грађанским ратом и све дубљим међусобним поделама, влада професора Јовановића jе историjски изазов из Москве, о воjничкоj сарадњи, глатко одбилаУ времену у коме доминираjу кризе (дневно-политичке, економске, моралне, криза система вредности) не изненађуjе што jе у општим медиjским халабукама, готово неприметно, прошла изjава професора др Бориса Анатољевича Старкова, шефа Катедре за двадесети век на Универзитету у Петербургу, да jе Дража Михаиловић био сарадник воjне совjетске обавештаjне службе.

Да се за тренутак вратимо професору Старкову. Он jе jе jош у време Горбачова био члан комисиjе за рехабилитациjу ЦК СССР-а и због природе посла био упућен на таjне архиве Совjетског Савеза. Пре десетак година изабран jе, да с групом млађих историчара, ради на припреми документациjе таjних совjетских служби, за публиковање.

Своjа сазнања о обавештаjним активностима ондашњег генералштабног пуковника Драгољуба Михаиловића, али и о другим личностима из периода пред Други светски рат, професор Старков jе, сем аутору овог текста, обелоданио и новинару „Политике” Слободану Кљакићу и познатом историчару и jедном од наjбољих познаваоца четничког питања Веселину Ђуретићу.

Kад jе Хитлер 1935. године прокламовао своjу спољну политику и када су свима у свету биле jасне његове идеjе о уништавању поjединих народа, као ниже расе, совjетске обавештаjне службе почињу да раде на придобиjању симпатиjа у бугарскоj и jугословенскоj армиjи. Воjни аташеи у Берлину и Софиjи окупљаjу око себе врхунске познаваоце балканских држава.

Један од наjважниjих људи совjетске службе, у то време, био jе генералштабни пуковник Драгољуб – Дража Михаиловић. Међутим, ниjе он био класичан шпиjун, агент, у обичном смислу те речи. Пуковник Дража jе био велики националиста и монархиста и сама та његова идеолошка одредница унапред jе искључивала могућност да ради за обавештаjну службу jедне комунистичке земље.

Али, Михаиловић, као искусни обавештаjни официр, сматрао jе да jе комунистички Совjетски Савез, „Црвена Русиjа”, jедина сила коjа се може супротставити немачком утицаjу и агресиjи на Балкан, то jест Југославиjу.

Да су постоjали односи на релациjи Москва–Михаиловић потврђуjе и Стаљинова дилема у децембру 1941. године, на кога да се ослони у Југославиjи. На четнике или пролетерске jединице?

На Дражу монархисту и националисту или на Тита? Његови претходни покушаjи да уjедини та два покрета показали су се неуспешним. Оба сусрета коjе jе Тито имао с Дражом била су под Стаљиновим притиском. Још 1942. године Москва jе желела сарадњу с Дражиним jединицама, али се с тим изгледа ниjе сложила наша избегличка влада коjа се налазила у Лондону.

Пре извесног времена откривена jе документ, низ депеша коjе jе председник избегличке владе из Лондона слао Каиро и у штаб Отаџбинске воjске у Југославиjи и коjи даjе, такође, за право и тврдњама руског професора историjе Бориса Старкова.

Оваj прворазредни историjски документ, коjи jе Тито до краjа живота чувао у свом личном архиву, више jе него jасан. Јосиф Висарионович Стаљин jе у jесен 1942. године био спреман да више помаже четнике Драже Михаиловића него Титов партизански покрет. Зато jе он jугословенскоj влади у Лондону, преко њеног амбасадора у СССР-у Станоjа Симића, отворено нудио да у штаб Драже Михаиловића упути групу своjих виших официра, да за потребе четника у СССР-у формира целу ескадрилу коjу би ставио на располагање Дражи Михаиловићу и да организуjе заjедничке радио-емисиjе равногораца и црвеноармеjаца.

Растроjена грађанским ратом у Југославиjи и све дубљим деобама своjих чланова, влада професора Јовановића jе оваj историjски изазов глатко одбила. Чак и сам разговор о помоћи СССР-а покрету Драже Михаиловића условила jе стављањем Титових партизана под команду Драже Михаиловића, обуставом напада партизана на четнике и заустављањем кампање преко совjетских радио-станица и штампе против Михаиловићеве воjске.

Југословенска влада jе тврдоглаво инсистирала да Стаљин унапред прихвати сва три ова услова, па jе споразум, тако, пао у воду, а Стаљин ће потом своjу мисиjу послати код Тита коме неће пасти ни на краj памети да Стаљину поставља било какав услов.

Савремени историчари су, наравно, на наjвећем искушењу. Исправно превредновање историjе овог периода биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историjе од другог светског рата па, скоро, до данас.

Извор: ВИДОВДАН.ОРГ