Историји не треба ни додавати нити одузимати

Према респектабилним историчарима за ову тему (Б. Божовић, В. Маносчек, М. Кољанин, М. Ристовић и други) у Београду jе пред рат било између 11.000и 12.000 домаћих Јевреjа и нешто странаца, у Банату под немачком Окупационом управом Србиjа jош око 4.000, у Моравскоj бановини 843 и на Косову 550.„Кладовски транспорт” од 1.200 Јевреjа из Европе био jе углавном у Шапцу. У Бачкоj, до рата jе живело око 14.000. Према мађарским историчарима ту суубиjена 743 Јевреjина, а 1944. послато у Аушвиц 16.034 (заjедно са пребезима из НДХ).

У августу 3.300 банатских Јевреjа транспортовано jе у Београд. Представништво jевреjске заjеднице део размешта по становима, а део иде у Топовске шупе. Проjекат уништавања Јевреjа у Србиjи био jе немачки проjекат коме се поред Гестапоа, Министарства вањских послова прикључио и Вермахт. У намере, одлуке и егзекуциjу нису дозвољавали мешање локалних снага. Логори ће бити под њиховом командом. Дошли су са готовим тракама за обележавање. Већ 16. априла плакатирали су пописивање под претњом смртне казне и обавили од 19. до 22. те од 28. до 30. априла регистрациjу оних коjи су приступили (око 9.000). Регистрациjу су извели сарадници Јевреjског реферата Гестапоа под командом ес-еспотпоручника Фрица Штракеа у згради Пожарне команде на Ташмаjдану (накнадно на Калемегдану). Израђене су три картотеке. Када jе у маjу формирана српска Специjална полициjа имала jе седмоодељење „Јевреjско” са пет службеника, четвртополитичко за антифашисте (46 службеника и агената) коjе ће до 1944 открити неколико стотина припадника укључуjући Јевреjе и трећеза налажење одбеглих Јевреjа. Оно jе до краjа успело да приведе неколико десетина. Тоj полициjи се накнадно до краjа jула приjавило 286 одраслих, 127 младића, двадесетородеце и 147 странаца. Од 688 Јевреjа (385 из Београда) коjи су били под надзором Гестапоа на Бањици, 44 jе тамо упутила Специjална полициjа. Не постоjе подаци колико jе иста претходно упутила Гестапоу. Жандармериjа jе учествовала у прикупљању Рома.

Трагично страдали Јевреjи, мушкарци били су обмањени позивом да се jаве на радну обавезу у Топовске шупе, где су и до тада долазили, али су се и враћали кућама. Рампа jе пала 22. августа. Било jе то недељу дана пре успоставе такозванесрпске владе генерала Недића. Оваj логор постаjе Данкелманов, а касниjе и Бадеров резервоар за стрељање талаца (5.000).

Око три стотине преживелих мушкараца и унутрашња „управа” пребачени су из Шупа у логор Саjмиште. Наредбом Аjнзац групе СИПО и СД (пуковник ес-есВ. Фукс), 8. децембра 1941. позвани су жене, деца и стари да се 12. децембра jаве у двориште Специjалне полициjе за Јевреjе (Гестапо) у ЏорџаВашингтона. Једном броjу су достављени позиви (преко домаћих органа), остали су обавештени преко плаката и наредби у новинама. Резигнирани, како бележе Немци, приступили су без отпора поневши обележене кључеве своjих станова, постељину и храну за jедан дан.

Само тло логора Саjмиште у првоj фази до истребљења jевреjских заточеника ниjе било место егзекуциjе изузев неколико примера казни ради застрашивања. Умирало се од болести и изнемоглости. Егзекуциjа jе извршена у пролеће 1942. у специjалном камиону-душогупци на путу за Јаjинце где су умрли таjно сахрањивани. Сва стрељања су обављана у Јаjинцима. Из логора Саjмиште страдало jе тако око 6.400 Јевреjа. Поред Јаjинаца стратишта су била Ледине на Бежаниjи и околина села Јабуке близу Панчева. Осим стотинак умрлих Рома, остатак од 500 жена и деце jе пуштен.

Тек после маjа 1942.на Саjмишту су вршена масовна убиjања и мучења у „Рибарскоj бараци”. Антифашисти, ратни заробљеници и интернирци били су овде на пролазу. У jесен 1943. доведена jе већа група Јевреjа из Сплита (стрељани у Јаjинцима).

Са простора Југославиjе од 145 носилаца jевреjске медаље „Праведника”, 75 носилаца овог почасног звања jе из Србиjе. Било jе кућа кроз коjе jе прошло од 80 до 98 особа. Често су ухваћени имали лажне легитимациjе на српска имена издавана од домаћих власти. Да ли би то било довољно за jедну српску верзиjу „Шиндлерове листе”?

Историчари су већ скретали пажњу (Ј. Баjфорд) да jе деведесетих отпочео jедан тренд ревизиjе ове историjе са политичком позадином. Посебан напор су уложили неки хрватски историчари да докажу да су српски колаборационисти били директно укључени у егзекуциjе Јевреjа, да изjедначе праксу НДХ са оном у Србиjи. Лекар Филип Коен постао jе икона тог тренда своjом књигом „Таjни рат Србиjе …”. За те заслуге одликовао га jе председник Туђман.

Историjи не треба ни додавати ни одузимати. На слободноj савести уметника jе да види драму човека у прошлом, па и народа у коме jе поникао, али, дозволите нам ирониjу, да не буде по цену измишљене наредбе српске Врховне команде да се богаљи и болесни регрутуjу и истуре у прве редове или да се говор jугословенског капетана на граници са Италиjом из 1940. (архивски докуменат) умеће у уста српском маjору из 1914. и уз мала краћења, прилагођава неким данашњим политичким контекстима.

Научни саветник