Истина и помирење на ex-YU просторима

Геноцид над Србима

Емил Влаjки
Крвави облаци су се надвили над Косметом. И док голоруки преостали Срби, шездесетак тисућа, беспомоћно дежураjу на барикадама надаjући се чуду, НАТО-приштинске снаге увjежбаваjу десант на ова посљедња људска бића коjи, у пркос свима, одржаваjу некадашње достоjанство српског народа.
А свиjет шутке гледа трагедиjу коjа се хињским корацима неумитно приближава. Западна империjалистичка машинериjа састављена од државника, дипломата, воjске, шпиjунских служби и медиjа у пуном jе замаху. Медиjи су већ назвали ове преостале српске jунаке хулиганима и криминалцима коjи нападаjу тамо стациониране „мирољубиве“ НАТО снаге. Још треба само да потплате десетак особа коjе ће изазвати нереде, па да окупациони „воjници мира“ новог свjетског поретка добиjу алиби за наставак „хуманитарног“ геноцида коjи се у посљедњих неколико децениjа одвиjа над Србима.

Што jе геноцид?

Рафаел Лемкин, пољски Јевреj и правник, сковао jе 1943. године риjеч геноцид, да би описао уништење свог народа у концентрационим логорима коjег jе у то доба спроводила нацистичка Њемачка на окупираним подручjима Европе. Након побjеде над нацизмом, створене су Уjедињене нациjе коjе су 1948. године поближе одредиле таj поjам. Било jе то доба доминациjе Запада над остатком свиjета, коjи jе добрим диjелом био колонизиран. Али се вриjеме деколонизациjе наслућивало, па jе створен низ механизама коjи ће, када буде затребало, омогућити Западу неоколониjалну експлоатациjу будућих, политички неовисних, земаља у развоjу, укључуjући ту и воjне интервенциjе тадашњих (и данашњих) господара свиjета.
Један од тих механизама био jе и неодређеност у третирању геноцида, наjстрашниjе ствари коjа може снаћи jедан народ. Наиме када се врши геноцид, онда се неселективно уништаваjу сви припадници неког народа што укључуjе и прогоне, демонизациjу, одузимање териториjе и имовине. Наjсвjежиjе примjере за то имамо у геноциду Турске над Јерменима када jе настрадало милиjун и пол особа, нациста над Јевреjима (6 милиjуна убиjених), те геноцид у Руанди (милиjун убиjених).
Насупрот томе, оно што су тадашњи нови господари свиjета урадили, била jе перфидна релативизациjа тог поjма (видjети на интернету). Толико jе ствари уметнуто у дефинициjу геноцида да се и убоjство jедне jедине особе, уз мало медиjске подршке, може протумачити као геноцид.
Када се ради о Србима, геноцид над тим народом има своjе пуно значење.

Физичко уништавање и прогони српског народа

Физичко уништавање Срба почело jе 1941. године са стварањем НДХ. Тада jе у Јасеновцу, у геноциду над српским, jевреjским и ромским народом страдало више стотина тисућа Срба. Нажалост, точан броj настрадалих се никада неће моћи установити jер jе прецизна евиденциjа изостала, а данашње подручjе Јасеновца jе претворено у дjечjе/голф игралиште. Исто тако, нитко ниjе ни признао ни испричао се због тог геноцида, а надлежне власти говоре jедино о злочину. С друге стране, злочин у Сребреници 1995. године гдjе jе селективно страдало више тисућа Бошњака/муслимана, упорно се назива геноцидом. Чудно jе што Бошњаци, тражећи од осталих да буду принципиjелни, упорно избjегаваjу спомињати турски геноцид над Јерменима, а стално истичу како им jе Турска њихова духовна маjка и интензивно призиваjу њен повратак на Балкан.
Геноцид над Србима настављен jе тиjеком посљедњих двадесет година. Из Хрватске jе побjегло око 350.000, из Федерациjског диjела БиХ око 200.000 тако да се процjењуjе да их jе тамо остало свега 3 одсто у односу на попис из 1991. Наравно, етничко чишћење jе извршено и у Републици Српскоj, али у овом тексту о томе ниjе риjеч. Уосталом, зашто Бошњаци у Федерациjи одбиjаjу попис становништва коjи би показао размjере етничког чишћења у БиХ?
За Србе jе посебно болно етничко чишћење коjег су доживjели на Космету одакле jе их побjегло око 200.000. Геноцид на том простору био jе, у перспективи гледано, комплетан. Више тисућа наивних Срба коjи су остали, изузимаjући простор до Ибра, било jе побиjено и трагови тих злочина више не постоjе, а међународна заjедница се труди да то тако и остане. НАТО окупационе снаге заjедно са албанским челницима директно су учествовали у геноциду над косметским Србима што се наjбоље показало у априлу 2004. године када су Срби били убиjани од Албанаца, а истовремено су НАТО воjници тjерали Србе из њихових кућа. Од 1999. године, неколико стотина српских манастира jе спаљено како би и посљедњи трагови српске духовности на том простору нестали.

Ментални геноцид над Србима

“Међународна заjедница“ jе у своjоj намjери и цинизму да уништи српство ишла толико далеко да jе над Србима извршила прави ментални геноцид. Медиjи у Србиjи су прешли у руке Запада и константно су убиjали српски дух. Наjбоља илустрациjа тога jе приjевод књиге „Политика“ Американца Хеjвуда коjи jе био уџбеник за србиjанске студенте! У тоj се књизи тврдило (тврди) да су Срби геноцидан народ и да стаjу уз бок нацизму, Хитлеру и Мусолиниjу. И дан-данас се та књига користи као помоћна уџбеничка литература!
Потом, преко низа уцjена, Срби су све своjе хероjе послали у Хаг док се они коjи су бомбама уништавали Србиjу слободно шећу по тоj земљи. У самодемонизациjи Срба посебно учествуjу „невладине“ и „хуманитарне“ организациjе чиjе би антисрпско дjеловање у свакоj нормалноj земљи било окарактеризирано као хушкачко, антинародно и антидржавно и као такво санкционирано. Круна менталног геноцида над Србима било jе признање србиjанске Народне скупштине да jе у Сребреници 1995. године почињен геноцид над муслиманима.

Калвариjа Срба се наставља

Љета господњег 2002. године, негдjе у липњу, аутор ових редака дао jе интервjу франкфуртским «Вестима» чиjи jе наслов био «Калвариjа Срба jош ниjе почела». У интервjуу, коjи се може наћи на Интернету, моjа jе маленкост изниjела сљедеће:
Распад Југославиjе/Србиjе jе неминован. Наjприjе ће отићи Црна Гора, затим Космет, jужни дио уже Србиjе (Медвеђа, Буjановац, Прешево) локално ће потпасти под власт Албанаца, муслимани ће доминирати Санџаком и загорчати живот Србима, Воjводина ће добити висок ступањ аутономиjе, а унутар ње ће воjвођански Мађари почети правити проблеме. У ствари, већ их праве, пошто су се жалили Међународном суду у Стразбуру да их Срби прогоне и то много страшниjе него што су то радили са Албанцима! Бит ће само питање времена када ће споменута трусна подручjа, на миг «Великог брата» тражити отцjепљење на основу Повеље УН о «праву народа на самоопредjељење».
Девет година касниjе, моjе се виђење геноцида над Србима, на жалост, у потпуности остваруjе. Сада сви заjедно присуствуjемо посљедњем чину косметске драме коjа ће се, врло вjероjатно, завршити изгоном преосталих Срба са тог подручjа. Само да не буде крви.

Извор: