ОБЛАСНИ ОДБОР ЈАДРАНСКЕ СТРАЖЕ У ДУБРОВНИКУ
Јадранска стража основана је 1922. Друштвени знак био је буздован Краљевића Марка извучен напола из мора. (1). У Дому Јадранске страже у Тивту Јадранска стража одржала је 22.марта 1931. своју скупштину. Тајник Блажо Ђуровић обраћајући се омладини истакао је: „ од тебе омладино, узданицо наша, сви ми очекујемо остварење својих снова, ... а особито наша браћа и сестре који данас чаме у ропству туђина, гледају у тебе и чекају да им ти најавиш зору нових дана, ускрснуће своје.“ Идеал Јадранске страже био је „Све за Јадран, а Јадран ни за што.“ (2).
Делегација Јс. из Трпња посетила је национално село Горњу Врућицу. Од 240 становника учланило се 30 лица, т.ј. из сваке обитељи по једна особа. Мјесни одбор послао је 14. новембра 1930. своју делегацију у Доњу Врућицу. Мјесни одбор Јс. организовао је подмладак при основним школама у Трпњу и Горњој Врућици. Мјесни одбор Јс. у Оребићу приредио је 17. децембра 1930. забаву. Пространа општинска вијећница, у којој је одржана забава, била је сва испуњена посјетиоцима. (3).
Град Дубровник предао је 1932. почасну бојну заставу разарачу „Дубровник“ у присуству изасланика краља, начелника града, претставника установа, удружења и многобројног грађанства Дубровника. Цео Дубровник, као и Груж били су окићени југословенским заставама. Пристаниште у Гружу, у коме је разарач био усидрен лепршало се у мору заставица. Брод је био окићен лавориком и цвећем. Благослов заставе извршили су православни и католички свештеник. При предаји заставе начелник града Дубровника др. Мића Мићић изјавио је : „Слика св. Влаха, патрона Дубровачког, која је утиснута на застави нека буде увек у помоћи југословенским морнарима ...”. Заставу је примио командант разарача Дубровник, капетан бојног брода Армин Павић.(4)
Обласни одбор Дубровник у својим просторијама уредио је друштвену библиотеку. Приликом одржања Обласне скупштине у Корчули 1933. приређене су велике свечаности. Иза свечаности основана је у Корчули музика Јадранске страже. Фебруара 1934. одржана је ревија југославенских народних ношњи са игранком. Приликом Обласне скупштине у Котору јуна 1934. приређен је друштвени излет у Котор, Цетиње и Будву. Мјесни одбор Корчула приредио је са музиком излет у Трпањ, Лумбарду и у Ловиште, а учествовао је на прослави Јс у Битољу. Мјесни одбор Трпањ приредио је излете до Дрвеника, Дубе и Драче. Мјесни одбор Блато на Корчули приредило је излет у Приградицу, а Мјесни одбор Тиват у Цетиње. Обласни одбор Дубровник приредио је 31. 10. 1934. комеморацију краљу Александру уз учествовање свих друштава града Дубровника. Обласни одбор Дубровник радио је 1934. на национализацији имена са ненародним обликом. Приликом откривања споменика Његошу у Требињу, изасланство Обласног одбора Дубровник положило је венац. Нови огранци Јс основани су 1934. у Дунавима, Жупањем Селу, Куни, Лумбарди, Пољицима, Пупнату, Смоквици и Херцег Новом. Огранци Чилипи, Камено, Колочеп, Лопуд, Мрцине, Стон и Трстено нису били активни. Делатност одбора у Тивту протезала се на ратну морнарицу и арсеналске раднике. Обласни одбор Дубровник 1934. имао је 10 Мјесних одбора : Дубровник I, Дубровник II, Блато на Корчули, Дуба, Ђеновић, Корчула, Котор, Оребић, Тиват, Трпањ. Повјереништава 13 и то: Бабино Поље, Блато (Мљет), Говеђари, Дрвеник, Куна, Ловишће, Млини, Пољице, Рисан, Требиње, Цавтат, Жрново и Поморска војна академија. Бројно стање чланства било је 31.12.1933. 1.584, а 31.12.1934. било је 1.608. У Дубровнику подмладак Јс деловао је у Мушкој и Женској грађанској школи, Гимназији, Приватној фрањевачкој гимназији и Поморској трговачкој академији. Бројно стање подмлатка 1933. било је 1.364. (5).
У допису из Дубровника од 27.4.1935. часопису “Подмладак Јадранске страже” извештавали су да су при Трговачкој академији у Дубровнику основали Подмладак Ј.с. од 45 чланова. На челу је био професор М. Белоти. Из Херцег Новог су јављали да су при Учитељској школи основали Подмладак Ј.с. у који се уписало 75 чланова. На челу им је била професорка Богумила Јањанин. Подмладак Ј.с. при Државној реалној гимназији у Дубровнику основан је 1.10. 1934. настојањем проф. Милоша С. На годишњој скупштини одржаној 30.10. 1934. изабрана је Управа : претсједник Галзински Витолд; потпретсједник Ерцеговић Милислав; тајник Беритић Тихомил; замјеник тајника Њивић Антица; благајник Павловић Јосип; замјеник благајника М. Грбавић. У извештају од 18. 1. 1937. истакнуто је да су при Женској занатској школи у Дубровнику биле 42 чланице Подмладатка Ј.с. Била је изабрана нова Управа: претсједница Радован Љубица, уч. III стр. разр.; потпредсједница Гале Ленка, уч. III разреда; благајница Краљ Бранка, уч. II разр.; Ревизори : Колић Катица, III разр.; Машин Станислава, II разр. Одборници : Доброта Видосава и Радован Невенка, I разр. (6)
Обласни одбор Јс. у Дубровнику приредио је 9. априла 1935. помен М. Пупину, коме су присуствовали претставници свих градских националних, културних и хуманих удружења. О животу и раду М. Пупина говорио је потпредседник Обласног одбора Душан Башић, врховни државни тужилац у пензији. Јадранска стража у Дубровнику одржала је 23.маја 1937. своју редовну годишњу обласну скупштину, којој су присуствовали чланови управе као и делегати мјесних одбора Котора, Тивта, Баошића, Дубровника 2, Корчуле и Блата на Корчули, те Повјереништава Цавтата, Велелуке и Суђурђа. У управни обласни одбор бирани су чланови досадашње управе а и угледнији грађани без обзира на партијску припадност, јер Јадранска стража није политичко удружење, већ патриотско са девизом да чувамо Југославију и наше море. Закључено је да се отвори преноћиште за чланове и подмладак Јадранске страже који из унутрашњости у великом броју силази на море. Закључено је да се омогући штампање књиге “Водић” кроз Боку-Которску од Петра Шеровића особитог познаваоца и писца историје Боке-Которске , у интересу туризма на Јадрану.(7)
О односу грађана Дубровника према Јадранској стражи у гласнику „Јадранска стража“ истиче се : „Скоро у свакој пригоди када су требале доћи до изражаја симпатије за дјело Јадранске страже, Дубровник је био на висини на којој се може слободно такмичити и са јачим срединама, веће активности и богатства.“ У Дубровник је 30. маја 1931. стигло посебним возовима преко 600 излетника Јадранске страже из свих крајева Јужне Србије (Македоније). Излетници су предвођени Соколском и грађанском кумановском музиком (у живописној народној ношњи свога краја) у поворци дошли у град, поздрављени бурним пљескањем. Испред градске општине поздравио их је у име дубровачке Јадранске страже Душан Башић истакавши : „ ... доласком у древни славенски град обнављају оне везе , које су и у давној прошлости уско везивале стари слободни Дубровник са царским Скопљем.“ У почаст излетницима војна музика отсвирала је на Шеталишту Краља Александра бирани програм. Јадранска стража у Дубровнику овом приликом поклонила је певачком друштву „Вардар“ ловор вијенац са натписом „Јадранска стража у Дубровнику 30 V 1931. Српском Пјевачком Друштву „Вардар“ у Скопљу“. Мјесни одбор Јадранске страже у Дубровнику организовао је подмладак Јадранске страже у Великој реалној гимназији, Трговачкој академији, Учитељској школи, Мушкој и Женској грађанској школи и у основним школама. Подмладак су водили на излет у Боку Которску и Требиње. Јадранска стража сарађивала је са соколским друштвима. У редовима Савеза сокола и Јадранске страже били су национални прегаоци. Љуба Јовановић, из Котора, био је. старешина Соколске жупе Београд „Душан Силни" од 1920. до 1923. а од 1923. био је председник Обласног одбора Јадранске страже у Београду. Био је на челу редакционог одбора за Алманах Јадранске Страже. Старешина Соколског друштва Ђеновић, Јеротеј Јово Петковић, уређивао је „Соколски вестник“ округа жупе Мостарске (1921-1922.) и „Јадранска стража“ бокешки пригодни лист (1924.). Мјесни одбор Трпањ организовао је прославу рођендана Краља Петра 1931. у Трпњу заједно са соколским друштвом. Скупштина Мјесног одбора Јадранске страже у Макарској 31. јануара 1932. одржана је у просторијама Соколског дома. Месни одбор Јс. у Улцињу је заједно са Соколским друштвом Улцињ (чланови, нараштај и подмладак у свечаним соколским одорама) и масом грађана прославио десетогодишњицу Јадранске страже у Улцињу. Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику прославио је Јадрански дан 1935. свечаном сједницом у дворани Народне женске задруге. Били су присутни претставници цивилних и војних власти те националних и културних установа града Дубровника. Чланови Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1932. били су Претсједник Иво Ловрићевић, директор Поморске академије; потпретсједници : Јанко Кршњави и др. Ђиво Супило; секретари: др. Анте Бернарди и Стијепо Кастрапели. На територији коју је обухватао Обласни одбор Дубровник било је 1932. 3.537 чланова у 33 огранка. Било је 11 секција подмладка. Огранци (мјесни одбори и повјереништва) били су у Блату на Корчули, Велалуци, Корчули, Оребићу, Трпњу, Врућици (Горњој и Доњој), Дуби на Стонском Рату, Стону, Требињу, Дубровнику, Гружу (Дубровник 2), Лопуду, Комолцу, Груди, Поповићима, Жупи-Млини, Цавтату, Ободу, Пострању, Ћилипима, Мрцинама, Бабин Пољу, Марановићу, Херцег Новом, Игалу, Кумбору, Ђеновићу, Баошићу, Котору, Тивту и Суђурађу. Јадранска стража приређивала је балове у Дубровнику. У почасном одбору дама за плес Јадранске страже 1930. биле су : Максимилијана Васић, Јелена Башовић, Пина Ловричевић, Ана Сбутега, Анка Брили, Марија Мариновић, Рада Мичић, Јела Недељковић, Ана Скриванић, Анка Рајић, Боже Хаџија и Мира Нардели. Јадрански дан прослављен је 31.октобра 1936. у дворани Дубровачког радничког друштва. Обласни одбор и Подмладак Јадранске страже у Дубровнику приредили су 23.јануара 1937. у просторијама Официрског дома академију са плесом. На забави је учествовала многобројна публика из свих слојева грађанства од помлатка до претставника цивилних и војних власти. Пре плеса одржана је академија, на којој су судјеловали чланови и подмладак Јадранске страже и познате музичке силе у граду. Бранко Хопе отпевао је романсе уз пратњу свога професора Мо Роговског. Учествовале су Дора Тројановић и Марија Гразио. Плес је трајао све до зоре. Забава је имала одјека у целом граду.
Приликом свечаног отварања Дома Јадранске страже у Доброти 23. јула 1939. Дубровачки Обласни одбор Јс. одржао је главну скупштину у Котору. Скупштину је отворио претсједник Мјесног одбора Јс. у Котору Марко комодор Дабчевић (8).
Обласни одбор Ј.с. у Дубровнику, заједно са Мјесним одбором Ј.с. у Гружу прославио је 5. децембра 1937. о празнику Св. Николе, заштитника помораца, славу
„Дана Помораца” у хотелу Wregg у Гружу. Преко листа „Дубровник” позвао је поморске капетане, стројарске часнике и морнаре да посјете прославу. (9)
Јадранска стража у Дубровнику прославила је 30. октобра 1938. своју славу „Јадрански дан”. У Официрском дому одржана је академија, коју је поздравном ријечи отворио председник Душан Башић, након чега је одржано предавање о ослобођењу јадранске обале и о важности мора за напредак и величину државе и народа. Академија се наставила пригодним декламацијама и двема концертним тачкама које је извршио Подмладак Јадранске Страже после чега је следила игранка. Прослави су присуствовали војне и цивилне власти, те национална и културна друштва и многобројно грађанство. (10)
Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник је одвојен од Зетске бановине и додељен новоствореној Бановини Хрватској. ХСС је у Бановини Хрватској одмах почео са прогонима. Часопис „Јадранска стража“ из Сплита јануара 1940. пренео је извештај Повјереништва Јадранске страже Суђурађ : „Ради мјесних прилика повјереништво није приредило већих забава и манифестација, већ се прослава Јадранског дана обавила одржавањем свечане сједнице“. Обласни одбор Јадранске страже у Дубровнику прославио је 31.октобра 1940. Јадрански дан одржавши свечану седницу на којој је предсједник Душан Башић у поздравном говору истакао историјску важност Јадранског дана. У извештају се истиче: „Других приредаба није било због садашњих тешких прилика. Тога дана на друштвеним просторијама вијала се друштвена застава“. Док се у Бановини Хрватској Јадранска стража нашла у тешким приликама у Зетској бановини радила је нормално. Мјесни одбор Јадранске страже Тиват прославио је Јадрански дан 31.10.1940. приредивши бесплатну биоскопску представу за све капларе, војнике и морнаре тиватског гарнизона. Истог дана увече, а после редовне биоскопске представе, приређен је за све учеснике плес. У Управном одбору Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1940. били су: претсједник Душан Башић; потпретсједници Марко Дабчевић, комодор и Нико Бауле, поморски капетан; тајници Мирко Бакочевић и Вицко Луксио; благајник Паско Бента; библиотекар и архивар гђа Регина Цар, учитељица у пензији (11).
На подстицај из Херцеговине и помоћи присталица Народне одбране, чланства Сокола и Јадранске страже, а под руководством Мирка Станковића, одржан је 16. децембра 1939. „јавни договор” у циљу „окупљања српства као народа” и подстицања „националне акције” у циљу „бескомпромисног одражавања свих установа које су битне за чување и одржавање народног јединства”. (12)
У листу ,,Дубровник” истакнуто је да је масовним уписивањем у чланство Јадранске страже у Тивту ,,противника основних принципа саме ове институције” доведена нова управа. Од тог времена у цијелом раду тиватске Јадранске страже владао је франковачки дух. Управа је одбијала упис неколико стотина службеника ратне морнарице из Тивта, кад су ови то тражили. На годишњој скупштини ,,Јадранске страже” 9. фебруара 1941. у Тивту учествовала је четвртина чланова, присталица франковачке управе, предвођених од људи који су скинули државни грб са зграде тиватске опћине. Са скупштине су изостали они који су протестовали против рада те групе људи, или да се не изложе увредама и погрдама букача. У свом говору потпредсједник Илко Перушина истакао је да се тиватска Јадранска стража сада налази у ,,хрватским рукама”, и да је из ових руку ,,неће отети никаква сила”. (13)
Све што се дешавало у Бановини Хрватској било је увод у оно што се дешавало у НДХ.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
1.Силвије Алфиревић, „Јадранска стража и наше поморство”, „Дубровачки забавник”, издање књижаре и штампарије „Јадран”, Дубровник 1928, стр.85;
2. „Главна годишња скупштина“, „Јадранска стража“, бр. 8, аугуст 1931, Сплит, стр. 223;
3. „Јадранска стража“,бр. 3, Март 1931, Сплит, стр. 82; „Јадранска стража“, бр. 8, аугуст 1931, Сплит, стр. 224;
4. М. Вукелић-Десански, „Велика свечаност у Дубровнику”, „Недељне илустрације", бр. 40, Београд, 2 октобра 1932, стр. 30;
5. „Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 11-12;
6. „Подмладак Јадранске страже“, јуни 1934, бр. 10, Сплит, стр. 170, 171; „Подмладак Јадранске страже“, мај 1935, бр. 9, Сплит; „Подмладак Јадранске страже“, март 1937, бр. 7, Сплит, стр.111;
7. „Јадранска стража“,бр. 5, Мај 1935, Сплит, стр. 208; „Јадранска стража у Дубровнику“, „Дубровник”, бр. 17, Дубровник, 29 мај 1937, стр.5;
8. бр.5, мај 1931, стр.138-139; „Излет Јадранске страже из Јужне Србије“, бр.10, стр.279, октобар 1931; бр.2, стр.65,фебруар 1932; стр.378, бр.10, октобар 1932; бр.11, новембар 1932; стр.510, бр.12, децембар 1936; „Академија“,стр.120, март 1937,бр.3; стр. 383, бр.9, септембар 1939; „Јадранска стража“, Сплит;
9. „ Јадранска Стража прославља Св. Николу”, бр. 45, „Дубровник”, 4 Децембар 1937, Дубровник, стр. 3;
10. „Јадранска стража у Дубровнику“, „Дубровник”, бр. 44, Дубровник, 5 новембра 1938, стр. 4;
11. Јадранска стража, стр.33,бр.1, јануар 1940; стр.508, 509, Децембар 1940,бр.12, Сплит
12. „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945”, стр. 1051;
13. Ј, ,,Врабац у ластавичином гњезду.”, „Дубровник”, бр. 8, Дубровник, 22 фебруара 1941, стр. 3-4;