Igor Rašula: Mlada Srbija nije uspavana!

Datum objave: petak, septembar 30, 2011
Veličina slova: A- A+
Igor Rašula
Igor Rašula

Razgovarala Biljana Živković

Organizacija „Srbi za Srbe“ pomaže najugroženije porodice po svim srpskim zemljama. „Do sada  smo na prostoru bivše SRJ zbrinuli u preko 180 akcija  na stotine srpskih porodica sa petoro i više dece. Mala smo iskra u prepunoj čaši nacionalnog siromaštva i nesreće“, kaže predsednik ovog humanitarnog udruženja

Otkako postoje, a punih je pet godina, nižu ozbiljne akcije pomoći svom narodu. Istinska posvećenost rodu, tako bi se mogla u najkraćem sagledati dosadašnja misija humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“. Svi su mladi, obrazovani ljudi, i ne pripadaju, kako kažu, nijednoj političkoj opciji. Misle da je sasvim dovoljno raditi, okupljati plemenite, predane, ljude humaniste i onda račvati mrežu dobročinstva prema najugroženijim porodicama. Deci, starima, pre svega, domovima sa petoro i više mališana. Do sada su organizovali 180 velikih akcija, a narednih meseci im predstoji borba da do savršenstva realizuju još nekoliko. Putuju, obilaze srpske porodice od Vojvodine, Like, Hercegovine, Republike Srpske, Kosova i Metohije, istočne, jugozapadne Srbije, Krajine, do Crne Gore. Predsednik ove organizacije Igor Rašula je magistar žurnalistike.
„Specijalnost mi je ratno novinarstvo, ali ne dao Bog da ikada više ijedan srpski novinar treba da se lati ratnog pera. Zbog toga sam rešio, kao član  naše reprezentacije u plivanju, da se profesionalno posvetim sportskom životu Srbije. Inače, plan naše Organizacije je da razgranamo mrežu po svim srpskim zemljama, dijaspori, ali i da uključimo ljude iz sveta koji žele da pomognu siromašnom narodu na najudaljenijim, najnepristupačnijim mestima, tamo gde retko ko odlazi. Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ ima ogranke u pet svetskih zemalja, u Srbiji, Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, ali isto tako i u Austriji, Švajcarskoj i SAD-u. Uz to, naši prijatelji, grupe donatora pomažu nam i u Kanadi i Rusiji. Uskoro će ruski ogranak biti zvanično registrovan“, kaže Igor sumirajući dosadašnje aktivnosti, ali i brojna iskušenja na koja su nailazili.

Kako je formirana organizacija „Srbi za Srbe“?
Krajem 2005, posle svih tragedija koje su  zadesile naš narod, razmišljali smo na koji način mi mladi možemo da pomognemo. Povezali smo se preko Interneta, ubrzo smo se i lično upoznali, i hvala Bogu, veoma brzo smo se oformili i počeli. Uspostavili smo veze sa mladim Srbima iz Nemačke, Kanade, Amerike. A prva zajednička humanitarna akcija bila je posvećena ugroženoj porodici sa petoro dece iz Kragujevca. Tada je sakupljeno preko 300 evra i nešto namirnica, sve smo poslali našem članu iz Mladenovca Bobi Deliću. On im je uručio novac i namirnice, a deci slatkiše. Godinu dana smo se dovijali, organizovali nove pomoći, a od početka smo sami bili donatori. Možda se po tome bitno razlikujemo od drugih, jer kod nas je sve jasno i vrata naše organizacije otvorena su isključivo za plemenite. Zvanično smo, srećom, osnovani tako da smo ušli u tzv. „sferu legalnih tokova“. Sve što smo radili, uplaćivali, kupovali, bilo je i sada je dostupno javnosti. Svaka pomoć do dinara namenjena je kupovini svega što je najpotrebnije određenoj porodici. Odliv, priliv novca na računu je javan, kao i donacije. Na našem sajtu su i fotografije kojima se sve dokumentuje sa lica mesta. To je, naravno, dobar način da i drugi krenu našim stopama. Zato ovom prilikom pozivamo sve mlade ljude koji imaju slobodnog vremena da nam se pridruže volonterski, a donatore da pomognu najugroženije porodice. Pozivamo i sve u SPC-u, sveštenike, parohijane, vladike, da se odazovu i, takođe, pokažu da istinski brinu o svom narodu, kao i Srbe koji su na značajnim pozicijama, i oni treba da se uključe.

Koliko ste porodica uspeli da zbrinete?
Naša humanitarna organizacija je do sada pomogla u 180 akcija na stotine siromašnih srpskih porodica na prostoru Balkana. Preko 80 odsto su porodice sa petoro i više dece. U prethodne dve godine organizovali smo velike akcije u našim kriznim regionima. Tada, naravno, iskoristimo priliku da obiđemo i druge, stare, bolesne, invalide. Ako bismo se bavili statistikom – do sada smo, na izvestan način, zbrinuli nekoliko hiljada duša. U Srbiji, na Kosmetu pomogli smo preko 105 domova. I čak tri kompletna sela u Metohiji.

Pretpostavljamo da vremenom uvećavate članstvo i aktivnosti!
Dolaze nam ljudi, javljaju se, pridružuju. Sa druge strane, kada procenimo da je hitno i da je malo donatora organizujemo manifestacije, žurke, druženja – i sav uplaćen novac nosimo onima kojima je tog momenta najpotrebniji. Od sakupljenog novca kupujemo ono što im je neophodno. Divno je kada se čovek uveri da u dobrim delima nije sam, da ima sve više mladića i devojaka koji ne mogu ravnodušno da gledaju propast našeg naroda, bolesnu decu, gladne porodice, napuštene i zaboravljene starce po Kosmetu. Putujemo po kiši, snegu, vrelini… U Srbiji je 30  mladih ljudi aktivno, i još 120 osoba koji su prijatelji Organizacije i finansijski pomažu. Zaista Srbi za Srbe! Mi nismo nikakvi ekstremisti, nego mladi, odgovorni ljudi, koji se ne mire sa činjenicom da naše familije očajavaju u nemaštini. Nas ne vodi nikakav interes, osim želje da budemo dobročinitelji.

Koju je akciju pomoći „Srbi za Srbe“ bilo najteže organizovati?
Prva naše velika akcija na Kosovu i Metohiji bila je za nas veliki izazov i iskušenje. Sećam se kada smo saznali da u Opštini Novo Brdo, koja je jedan od najugroženijih getoa, žive deca bez roditelja. Ti mališani su preživeli užasne tragedije, roditelji su im ubijeni ili umrli. Odmah smo se organizovali i nismo se smirili dok nismo valjano prikupili novac, garderobu, hranu, knjige, posteljinu, slatkiše, sve ono što smo procenili da im je neophodno. U Novom Brdu je nekada radio rudnik koji je prehranjivao porodice, ali je devedesetih zatvoren. Sada je to mesto okruženo sa svih strana albanskim ekstremistima, a pomoć im godinama ne dolazi! Siguran sam da na Novom Brdu žive sami srpski vitezovi.  Nikada nećemo zaboraviti susret sa tom decom, čija imena nećemo pominjati da bismo ih zaštitili. Strašna je i sudbina porodice Milenković iz Sušića. Njih petoro mladića, sada imaju od 30 do 19 godina, a pre 15 godina kad su iznenada ostali bez oca, bili su deca. Sestra im je tragično umrla, a majka u duševnoj bolnici. Milenkovićima smo kupili krevete i tehniku. Sa njima smo u kontaktu, i dalje ih pomažemo, ali tako da ih motivišemo da prežive i opstanu. Mi im omogućujemo i da se bave nekim poslom, da budu korisni. Da ojačaju, stanu na svoje noge! Bili smo potreseni kada smo se uverili da su mladi ljudi zbog očajnog položaja, besparice, straha, sebi oduzimali živote. I toga ima na Kosmetu! Ali o tome niko ne brine! I niko ne piše! Mi smo samo iskra u prepunoj čaši  nacionalnog siromaštva i nesreće.

Od sakupljenog novca kupujete nameštaj, belu tehniku…?
Iznenadili biste se kada bi videli koliko je naš narod ojađen. I koliko hiljada njih je bez socijalne nege i pomoći. Tu mislim na Kosmet, ali i na centralnu Srbiju! Interesujemo se šta im je najpotrebnije, šta nemaju. Uđemo u kuću naših Srba u getoima, a oni prestrašeno jedu sa poda jer nemaju sto! I to im je oteto! Tako smo odmah nabavljali stolove, stolice. Ponekad im kupimo frižider, zamrzivač, krevete, šporet na drva. Ne možete da zamislite koliko se nade tada rodi u njihovom životu, onda kada shvate da nisu sami. Mnogo se porodica i dalje iseljava, ali niko više na to ne obraća pažnju. Ostali su samo oni koji nisu imali gde da odu! Na Kosmetu je do sada organizovano 12 velikih akcija.  Neki naši članovi su trenutno na KiM jer je u toku do sada najznačajnija humanitarna akcija. To je ujedno naš odgovor na pritisak koji podnose naši sunarodnici na severu Kosova skoro dva meseca. Srbi koji su na barikadama – svojim telima branili su slobodu i parče svog i našeg neba. Odmah smo javno pozvali sve ljude da nam se priključe u najvećoj akciji i vrlo brzo smo naišli na veliku pomoć. Ljudsko razumevanje za neviđenu torturu koju podnosi naš narod na severu KiM!Nije Srbija uspavana kao što se misli! Odneli su naši momci vrednu pomoć od preko milion dve stotine hiljada dinara za 33 porodice. Uručena je i pomoć za školsku decu u opštinama  Klina i Osojanu, gde ima 62 mališana. Svako dete je dobilo i po dve hiljade dinara. A ovaj put su sa našom Organizacijom krenuli muzičari „Beogradskog sindikata“ koji su se družili sa decom, pevali sa njima, poklonili im CD sa svojim pesmama.  Hteli smo da pomognemo ljudima na barikadama i bili smo sa njima tamo danima. I ostali! Rekli su nam tada: „Nismo mi ugroženi, imamo hleba, ali idite tamo južnije, tamo ljudi boluju od gladi. Hitno treba pomoći, osim najugroženijeg Novog Brda, sela opštine Kosovska Kamenica, Gnjilane, okolinu Prištine, selo Staro Gracko, Istok, Gračanica, Štrpce…“

Na severu Srbije, u opštini Vrbas, pre četiri godine nizom akcija sakupili ste pomoć za dve porodice kojima su sticajem nesrećnih okolnosti izgorele kuće.
Opština Vrbas nije bila zainteresovana da im olakša muke i mi smo, eto – pritekli. Bili si veoma srećni, prosto nisu mogli da poveruju da u Srbiji postoje mladi ljudi koji su došli da im obezbede krov nad glavom. Kupili smo im kuće. Naravno i u ovom slučaju reč je o familijama koje imaju petoro, odnosno šestoro dece. Nedavno smo obradovali i porodicu Ekmečić iz Prebilovaca u Hercegovini – nabavili smo im novi traktor. Mnogo to znači Ekmečićima jer se bave poljoprivredom. Oni su preživeli ratnu golgotu, progon, ali su se vratili na kućni prag i nastavili da grade iz pepela. I Ekmečići imaju petoro dece, četvoro su školarci. Bio je to veliki izazov za nas, jer je trebalo obezbedili preko 12 hiljada evra za njih. Akciju smo realizovali uz pomoć Vlade Republike Srpske i na insistiranje Milorada Dodika. Vlada RS je izdvojila više od pola potrebnog novca za Ekmečiće. Skoro da su po nemaštini izjednačeni Srbi na KiM i u Krajini!Zbog toga nismo zaboravili porodicu Đilas iz ličkog Srpca. Đilasovi hrane 12-oro dece, sakupili smo preko hiljadu evra, kupili im frižider, zamrzivač, šporet, hranu, pelene, ćebad …

Ko su donatori organizacije „Srbi za Srbe“? Da li ste se obraćali zvaničnicima, poslovnim ljudima?
Naravno, obraćali smo se i ljudima iz poslovnog sveta, i onima koji su, po našoj proceni, mogli da budu donatori. Ali skoro da se niko od njih nije odazvao.  Nisu se odazivali ni srpski intelektualci, niti naše poznate nacionalne institucije na čija smo vrata kucali! Naši donatori su u 99 odsto slučajeva mladi ljudi ili su to majke koje imaju sluha za patnje srpske dece. Međutim, tu su i naši prijatelji iz Rusije, mladi Rusi se sve više uključuju i pomažu srpske ugrožene porodice. Mnogo su pomogli naš narod na KiM. Često dolaze na Kosmet sa konkretnim donacijama. U planu je da sa Rusijom stvorimo razgranatu mrežu, srećni smo jer su oni sami izrazili spremnost za to! Tu su i naši prijatelji Grci – kada su čuli za nas odmah su se uključili. Ima i pojedinaca Nemaca i Amerikanaca koji razumeju danas Srbe na Kosmetu!

Šta je osnovno pravilo u vašoj kući – „Srbi za Srbe“?
Da bismo radili, razvijali akcije i činili ono što nam Bog zapoveda – sve mora da bude čestito! I zbog toga sam ponosan na sve aktiviste! Bez poštenja ne vredi priča ni o Srpstvu, ni o veri, ni o našoj istoriji, niti o budućnosti. Samo tako smo mogli da ostvarimo zavidne rezultate. Veoma je važno da smo solidarni i da istinski želimo da olakšamo muke porodicama na ivici egzistencije. Naš slogan je – Deca su naša jedina budućnost. A vodilja je istinska ljubav prema našem narodu, bez ikakve mržnje prema bilo kome. I želja da makar mi nešto uradimo za srpsku decu kada država to neće, ne želi ili ne može!Dok sam bio na studijama u Americi mnogo intenzivnije i ozbiljnije sam razmišljao o tragediji našeg naroda. O svemu što nas je zadesilo! I došao do zaključka da se sve to užasno zlo najviše reflektuje na porodice i decu. Porodice su nam razbijene! Zbog toga treba sve učiniti kako bi se sačuvale, jer bez stabilnih porodica nema nam opstanka.

U razgovor se uključuje i Vladimir Milosavljević, privatnik koji je, takođe, deo organizacije.
Naše akcije su u najvećoj meri upućene seoskim domaćinstvima. Mnogo nam znači kada se ukaže mogućnost da od sakupljenog novca možemo da kupimo krave ili svinje seoskim porodicama koje žive vrlo skromno, a žele ozbiljnije da se bave poljoprivredom, stočarstvom. Do sada smo kupili 10 krava kvalitetnih sorti i mnogo više tovnih svinja. Takođe nabavljali smo ovce, jagnjad. Znam koliko je to dragoceno za skromne porodice u Krajini, Republici Srpskoj, KiM, istočnoj Srbiji.

Šta za tebe, Vladimire, znači sabornost?
Slušali smo ovih godina mnogo parola i poziva na sabornost, ali malo je toga na delu, barem danas. Sada je poziv na sabornost – poziv na odbranu svog ognjišta, doma i porodice. Ako tu položimo ispit onda je sve mnogo lakše. I naravno, da biste bili u našoj organizaciji, prvo vaša porodica treba da bude zdrava, napredna, složna. Ne može čovek da pomaže drugome, a da ne brine o svojim najbližima. Koliko god pomoći da odnesemo na Kosovo i Metohiju, koliko god da našim ljudima pomognemo, svaki put se suočimo sa strašnom istinom – da su i pored naše države Srbije prepušteni sami sebi i Božjoj volji! Ako smo doprineli makar na tren da izbledi senka straha i bespomoćnosti sa njihovih lica i da im se povrati vera u život i ljude – onda je to naš najveći uspeh.

Izvor: PEČAT

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top