1. Povijesni značaj i uloga Matijevićeve humanitarne zaklade “Privrednik”

Datum objave: ponedeljak, 13 januara, 2014
Objavljeno u Nekategorizovano
Veličina slova: A- A+

1.
Povijesni značaj i uloga
Matijevićeve humanitarne zaklade
„Privrednik“
[1] 


Većina korisnika institucije zaklada »Privrednik« već je
odavno mrtva. Zato se s pravom može postaviti pitanje što je »Privrednik«?
»Privrednik« je najveća humanitarna zaklada, legat koji su Srbi imali u
Hrvatskoj. Ona se razlikuje od svih srpskih zaklada (legata) po suštini svoje
prirode, jer to je bio »živi legat za životne potrebe«. Naime, poznato je da
Srbi imaju velik broj zaklada, zadužbina, legata u obliku manastira, crkava,
velikih građevina i drugih sadržaja materijalne i duhovne prirode (slike, novac
itd.).

Prvi put sam se upoznao sa značajem ovih institucija u
povijesti Srba kad sam prije više od 40 godina bio pozvan da na Kolarčevom
univerzitetu u Beogradu, značajnoj zakladi, održim predavanje o »starenju naših
naroda«. Domar mi je kao domaćin pružio jedinstvenu priliku, ne samo da upoznam
povijest ove institucije, nego i brojnih drugih o kojima je pisao. Bio sam
fasciniran. Međutim, tom prilikom je u jednom trenutku posebno podvukao: »ali
dragi moj druže kod vas je bila jedna živa zadužbina Vladimira Matijevića
pod nazivom ›Privrednik‹ koja ih je sve nadvisila, koja je okupljala, školovala
i zapošljavala nekoliko desetaka hiljada siromašne djece sa srpskih sela. Ta su
djeca kasnije postala majstori, trgovci, poduzetnici, bankari i činili usluge
drugim, širili zanatstvo, ali i kulturu. Oni su bili ti koji su pripremali
prevođenje našeg seljačkog u industrijsko društvo.«

Ova posljednja sociologijska asocijacija toliko me dojmila,
jer je moj stariji brat Jovan Livada, bio »Privrednikov« učenik. Nažalost, tragično je završio
1941. godine na nekadašnjem Trgu N, a danas Trgu žrtava fašizma u Zagrebu.
Ova kvalifikacija uloge »Privrednikovih« pitomaca prisilila me je da tragam za
njima više od 4 godine i tad sam upoznao brojne smrti koje su doživili
»Privrednikovi« pitomci vraćajući se u to vrijeme iz Srbije i Vojvodine u svoje
rodne zavičaje.[2]

Kasnije me je to motiviralo da počnem sam za sebe skupljati
građu o njima i tragajući za nekim drugim kuriozitetima upoznao sam se sa
Matkom Pejićem, jednim od najznačajnijih putopisaca, poznatog po napisima u
štampi »Skitam i pišem«. Ustupio sam mu opise sudbina mnogih majstora, a i
jedan dio opisa o istraženih 160 mlinova na Kordunu. Kako Kordun nije ušao
značajnije u našu literaturu, to mi je Matko obećao da će i sam nešto učiniti.
Nažalost smrt ga je pretekla. Sakupljena građa o pitomcima »Privrednika«, dok
sam radio u Arhivu za historiju radničkog pokreta, mnogo mi je pomogla u
sagledavanju činjenica i pripremanju građe za »Zbornik o narodnim herojima i
spomeničarima ustanka 1941. godine«.

 


[1] Tekst je objavljen u Zborniku: Srpsko privredno društvo „Privrednik“
kroz tri vijeka, izd. SPD „Privrednik“, Humanitarni fond „Privrednik, Novi Sad,
2009, str. 177-194.

[2] Kad čujem, čitam, vidim veličanje
ustaštva, grafitima, govorima, pisanjem, pokličima, s javnih okupljanja i
trgova: »Ubij Srbina! Za dom spremni!« i slično, s prezirom osuđujem ali i
sažaljevam te bezumnike kao i vlast koja to tolerira. Također, istom mjerom
osuđujem, ali sa većom gorčinom jedan dio crkvenih prelata koji dugo i
kontinuirano iza bezumlja stoje.

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top