И ФИЛМОМ СЕЈУ ЛАЖИ О ЗЛОЧИНИМА У ЛОРИ

Скандалозно остварење хрватског редитеља Седлара које говори о злогласном логору у Сплиту.

Пише: Јурица Керблер, од сталног дописника – ЗАГРЕБ

Ако је судити по недавно премијерно приказаном филму познатог редитеља Јакова Седлара „72. бојна Војне полиције“, злочина у злогласној сплитској Лори – није ни било. Није било ни мучења и убистава Срба, због чега су суђени и осуђени припадници те јединице. Један од актера у филму, Златко Чипчић, председник Удружења ветерана те јединице отворено тврди: „Знам истину, ратног злочина у Лори није било.

Прекорачења овласти да, али ратног злочина не. На свим подручјима где се водио одбрамбени и ослободилачки рат, припадници хрватске војске осуђени су за ратне злочине да би неко сутра могао писати да је Хрватска створена на злочину“. Таква „интерпретација“ чињеница о једном од најужаснијих логора на простору бивше Југославије током ратова, где су мучени и убијани Срби, могла се и очекивати у филму чију продукцију је између осталих омогућила и хрватска влада, а финансијски помогли многи градови и општине и државна „Хрватска пошта“.

У „нашминканој филмској саги“ о логору који је постојао од 1992. до 1997. године, где је 1.005 регистрованих затвореника прошло стравичну психофизичку тортуру, приказане су уске затворске ћелије Лоре и постављено је питање: „Како се могу починити злочини у тако уским просторима?“. Историчар Јосип Јурчевић чак тврди да је „цела прича“ о Лори део специјалног рата у Хрватској након смрти бившег премијера Ивице Рачана, а аутор те тврдње понудио се и суду да учествује у одбрани оптужених за ратне злочине. Суд га је одбио са образложењем да није био у Лори, па како може знати шта се тамо догађало, али то није сметало да у филму проговори о „истини“. У филму учествује и судија Славко Лозина који је донео прву ослобађајућу пресуду за злочине у Лори, да би у једној поруци војним полицајцима написао „прилажем по закону и божјој правди утемељену пресуду да ваши припадници нису злочинци, већ хероји који су одбранили Лијепу нашу. Бог вас благословио. Ваш судац Лозина“.

Филм наравно не гледа добронамерно на судије који су касније судили и осудили припаднике војне полиције, а данашњи министар одбране Иван Анушић у филму говори о „манипулацијама појединих догађаја у правилу увек на штету победничке хрватске војске“.

– Из тог разлога сам допустио да се сними Лора – рекао је министар који се и лично ангажовао да редитељу Седлару допусте снимање у бившем мучилишту. Придружио му се и актуелни министар бранитеља и потпредседник хрватске владе Томо Медвед речима: „Влада исправља многе неправде које су учињене бранитељима“, а његово министарство је дало и новац за филм. А на суђењу на Високом казненом суду и у пресуди пре две године пише да су војни полицајци заточене у Лори скидали до гола, поливали ватрогасним шмрком под јаким млазом, присиљавали их да лају као да су керови у псећим кућицама. Стављали су им око ушију жице од индукторског телефона, а управник Лоре који је осуђен на десет година затвора, пиштољем је ударио и тешко ранио једног затвореника.

Несрећнике из Лоре стално су тукли, застрашивали одвођењем више пута на лажна стрељања, а свега тога у документарцу редитеља који је снимио филм који говори о „истини“ нема ништа. Наводно је и садашњи председник Зоран Милановић обећао да ће неке од осуђених помиловати, а хрватска јавност гледаће филм који је сушта супротност судској пресуди. Ћуте у Министарству културе о „новој истини“ о Лори, ћути и влада, а „операција Лора“ још је један покушај ревизије историје. Ћуте, нажалост, и српске организације у Хрватској.

Извор: НОВОСТИ