I danas: Čujte Srbi!

Rodolf Arčibald Rajs bio je nemačko-švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani.

Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim
stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.Kao svoje posmrtno zaveštanje
srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige “Čujte Srbi!” na
francuskom jeziku.

Ova knjiga je zaveštana 1. juna 1929. godine, a 2004. godine je štampana u velikom tiražu i deljena besplatno u Srbiji.

Predstavljamo vam nekoliko citata iz knjige “Čujte Srbi!” koji idealno
opisuju srpske političare i dan danas, više od 80 godina kasnije.

– Vaš narod je, dakle, veliki ljubitelj političkih ili, bolje rečeno,
stranačkih svađa. Dok su stranačke vođe i njihovi štabovi još bili
rodoljubi – a, sudeći po svemu onome što sam pročitao i čuo, u to vreme
su to zaista bili – zlo još nije bilo naročito veliko.

– Sa sve nadmoćnijim stupanjem na vlast inteligencije, pojavljuju se ljudi
koji shvataju kakva se lična korist može izvući iz vaše sklonosti za
stranačku politiku. Oni stvaraju zanimanje od iskorišćavanja vaše
stranačke politike, pa sada imate profesionalne političare koji na tome
zarađuju za život. Ma, šta ja govorim – oni zgrću bogatstvo.

– Ako ste pre rata i imali političara koji su, u svom već strančarenjem
iskrivljenom duhovnom sklopu, imali u vidu samo ono što su smatrali
dobrim za zemlju, parlament vam je već bio preplavljen ljudima koji su samo
tražili ličnu korist u tim političkim strastima. Trka za ministarskim
položajima je bila počela! Vaša skupština već nije bila izraz narodne
volje.

– Tako su (Skupština prim aut), tokom požara 1914, koji će kasnije
postati svetski, umesto da daju primer narodu kako se žrtvuje za
otadžbinu, što im je bila dužnost, vaši mladi poslanici, kroz usta
tipičnog poslanika-profitera Velizara Jankovića, rezervnog oficira,
isposlovali da se hitno izglasa zakon kojim se poslanici oslobađaju od
vršenja svoje dužnosti.

– Šta ste učinili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje su
učestvovale u ratu vaša se najgore odnosi prema njima. Dok nekoliko
stotina vaših bivših ministara, samoživih političkih profesionalaca,
koji, u većini slučajeva, ništa nisu učinili za otadžbinu, već obilato
napunili džepove, sređuje sebi isplaćivanje “penzija” koje vas koštaju
nebrojenih miliona, invalidi vam mogu umirati od gladi.

– Stoga pravi intelektualci ove zemlje, a ima ih, i to mnogo, ne uspevaju
u Srbiji, pa obeshrabreni napuštaju borbu. Zato i najznačajnija mesta u
administraciji i drugde najčešće zauzimaju mediokriteti, čak i ljudi bez
ikakve vrednosti. Zato vam je i politički kadar kukavan.

– Vaš čovek iz naroda, seljak, neiskvaren uticajem profesionalnih
političara, nije podmitljiv. “Inteligencija” vam to jeste, i to od
najsitnijeg činovnika sa ili bez diplome do ministra.

– Gospodin Vukićević (zamenite ovo ime sa bilo kojim imenom sadašnjih
političara prima aut) je bio obični profesor provincijske gimnazije.
Pošto je postao političar i predsednik saveta, danas poseduje dve velike
zgrade u Beogradu, a sam Bog zna koliko košta plac i podizanje takvih
zgrada u glavnom gradu.

– Skupština vaše zemlje, jedne od najjunačnijih u tom velikom ratnom
obračunu, stvarala je parlament jedinstven u svojoj vrsti među svim
zemljama učesnicima u ratu – parlament zabušanata.

– Čim se rat završio, vaši političari su pojurili da ponovo prigrabe
vlast i upravljanje poslovima. Ni na pamet im nije palo da bi prve redove
trebalo prepustiti onima koji su se žrtvovali za otadžbinu. Naprotiv,
svim mogućim sredstvima su nastojali da sa značajnih položaja uklone sve
veterane.

– Elem, političari više nisu znali ni za kakve granice svojih sebičnih
ambicija. Bio je to ples ministarskih portfelja, koji su donosili
bogatstvo onima koji bi ih se dočepali. Najbolji način da brzo postaneš
bogat jeste da postaneš ministar!

– Od rata do danas (1928), video sam najmanje pedesetak ministara i, s retkim izuzecima, svi ti ministri su se obogatili.

– Ne, ti političari su iskoristili svoj položaj da bi se lično
obogatili, ponekad i nimalo poštenim sredstvima. Time su pokazali da je
njima politika samo sredstvo za brzo sticanje velikog novca.

– Ne koriste, međutim, samo političari-ministri politiku da bi se
obogatili, već i obični političari-poslanici slede njihov primer. Među
njima besni najsramnija korupcija, a odatle je zahvatila funkcionere koji
zavise od političara. Mogao bih vam navesti desetine meni poznatih
slučajeva potkupljivanja poslanika, ministara i visokih funkcionera mitom
čiji iznos prevazilazi milion.

– Ponekad bi se javno mnjenje ipak uznemirilo videvši neke slučajeve
najočiglednije korupcije. Tada bi vaši političari-strančari osnovali
skupštinske anketne komisije, koje nikada nisu dale neki rezultat zato
što vukovi ne jedu jedni druge. Razne političke stranke su se silno
međusobno vređale radi vlastite reklame, ali su se dobro čuvale da ne
zabrazde duboko pošto su dobro znale da korupcija nije apanaža jedne
stranke nego svih. Vaši političari-strančari su, dakle, mirno mogli i
dalje da se bogate na račun pojedinaca i države. I grabili su obema
rukama.

– Tako su vam političari iskvarili zemlju.

– Običaji profesionalnih političara prvo iskorenjuju vrline srpskog tla.
A, na nesreću, političari su vam svemoćni. Politika se meša u sve i
svuda upravlja.

– Ukaže li se neko mesto u vlasti, bilo ono važno ili osrednje, svejedno,
o izboru ne odlučuje zasluge kandidata, već političke veze. Može on
biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je “štićenik”
političara-strančara stranke na vlasti, pobediće i čoveka
najkvalifikovanijeg i u stručnom i u moralnom pogledu.

– Kada se neki kandidat prijavi na konkurs za neko mesto u ministarstvu,
ne pitaju ga: “Šta znaš? Šta si radio dosad? Šta si radio kada je
otadžbina bila u opasnosti?” ne, pitaju ga: “U kojoj si stranci? Koji
poslanik te preporučuje?”

– Naravno, vaši političari-strančari žele da među činovnicima imaju samo
ljude iz svoje stranke. Činovnik mora da bude njihov birač i, zahvaljujući
uticaju i moći kojom raspolaže, mora mu doneti i glasove svojih
potčinjenih.

– Posebno dobro poznajem vašu policiju jer sam, na svoju nesreću, neko
vreme sarađivao s njom. U policiju su vam političari postavili ljude
kažnjavane zbog krađe i drugih zlodela. Vaši policajci su, posebno u
južnoj Srbiji, krali od naroda i otimali novac. Prijavio sam to vašim
vlastima, ali ti policajci-zločinci, koji su istovremeno bili i
strančari, nisu bili kažnjeni, a mene su toliko izvređali da sam bio
prinuđen da podnesem ostavku.

– Vaši političari se grčevito drže parlamentarnog sistema pošto im on, zastareo i truo, najbolje služi ličnim ambicijama.

– Vođe političkih stranaka su postali pravi diktatori, ali umesto jednoga njihova zemlja ih ima koliko ima i političkih stranaka.

– Posledica svega toga je da se o zakonima itd. ne raspravlja i ne glasa u
parlamentima sledeći potrebe država i nacija, već interese političkih
stranaka.

– Kada stignu do ministarskih položaja, vaši političari postaju toliko oholi da je to skoro smešno.

– … vaši političari-strančari smatraju da ne moraju da budu pristojni ni
prema kome osim prema onima koji imaju mnogo novaca. Oni ostavljaju
najzaslužnije ljude da satima čekaju u predstoblju i često ih posredstvom
šefova kabineta otpravljaju pod izgovorom da su pretrpani poslom.

– Otuda i ona jurnjava mladih za funkcijama. Svi bi da budu činovnici, i
mladići i devojke. Vidite, mladi oba pola jako dobro znaju da sada u
vašoj zemlji nije potrebno nikakvo znanje ili sposobnost da bi neko postao
činovnik, potrebno je samo da ga pogura neki poslanik, ministar ili
uticajni političar-strančar.

– Opet u cilju stranačke političke propagande, ustanovili ste brojne
stipendije kako vam student na univerzitetu ne bi plaćao školovanje, kao
što se to, uostalom, svuda čini, već ga za to i plaćate. Uspeli ste tako
da sve više praznite sela i privlačite na univerzitet hiljade i hiljade
mladih oba pola, koji neće biti ništa drugo do naučni proletarijat pošto
za to nemaju istinske sklonosti, a pronašli bi sebe na selu, kojem već
nedostaje radna snaga, ako bi se planski pristupilo obrađivanju.

– Istina je da na univerzitetu imate i ljude velike vrednosti, ali su
velika većina mediokriteti koji su na ta mesta stigli zahvaljujući
stranačkoj politici ili njenoj podršci. Njih, naravno, nimalo ne zanima
moralna, pa čak ni naučna vrednost učenika. Oni sastavljaju i umnožavaju
svoja predavanja, krčme ih i… vode stranačku politiku kako bi, na taj
način, zaradili što više novaca.

– Dopustili ste tako da umre duh vaše omladine. Dozvolili ste da se ona
ugleda na sve one vaše skorojeviće, zabušante, zelenaše, ratne bogataše,
sumnjive političare, zatrovane žudnjom za novcem. Vaša omladina je njihova
žrtva. Obrazovana je po uzoru na njih.

O BRANAMA I POPLAVAMA

– Znam da ćete pokušati da nađete opravdanje i da ćete reći da brana i
odvodnjavanje skupo koštaju. Istina je da u ovaj poduhvat treba uložiti
neki kapital. Međutim, zar ne mislite da ćete novac koji u to uložite
brzo povratiti i da ćete ga udesetostručiti?

Zemlja bi vam zasigurno odatle izvlačila veću korist nego danas. I
nemojte mi govoriti kako nemate novca potrebnog za izvođenje takvih
radova od državnog interesa. Trošite ga na milione za političke
“agitacije” koje ne donose dobro, već zlo ovoj zemlji.

Izvor: BN Televizija

Vezane vijesti:

PRIJATELj SRBA: Pronađena sva pisma Arčibalda Rajsa o stradanju Srba

Zločini nad civilnim stanovništvom

Stopama Arčibalda Rajsa