Хрватски певачи пљували по Србији, а сада праве концерте у Београду

Распадом СФРЈ распала се не само дискографиjа, већ се и тржиште смањило. Током деведесетих, музичари из региона нису имали много избора – били су принуђени да свираjу у свакоj сеоскоj дискотеци, клубовима дуж Јадрана, често на плеjбек. О спектакуларним концертима у спортским дворанама и на стадионима jе могло само да се сања. Српско тржиште и Београд, коjи су и пре рата били изазов за музичаре, постали су елдорадо за хрватске извођаче после 5. октобра 2000. године. И свако jе био добродошао. Београд jе jош jедном доказао да jе космополитски град великог срца.

Тако су редовни гости Србиjе и Београда постали Јосипа Лисац, Северина, Дарко Рундек, Масимо Савић, Нина Бадрић, Нено Белан, Борис Новковић, “Магазин”, “Нови фосили”, “Парни ваљак”, Горан Каран, Мери Цетинић… Међутим, наjава концерта Терезе Кесовиjе почетком 2011. у Београду и Новом Саду, изазвала jе лавину негодовања у Србиjи. На конференциjу за штампу у Сава центру, Кесовиjа jе стигла у пратњи хрватског амбасадора у Србиjи, што jе био преседан. Тада jе на питање “Новости” зашто jе променила став и решила да ипак дође, када jе изjавила да jоj понуде за концерт у “суседству” не недостаjу, и има и те како добре разлоге да их одбиjе, jер jе у рату све изгубила, Тереза се прво правила да ниjе чула и разумела питање, а онда одговорила:

– Јесте, рекла сам да нећу више у Србиjу, али покушаjте да се ставите у моjу позициjу. Ја сам жртва рата. Кад човек изгуби своj дом, дозвољено му jе да каже неке ствари коjе у трезвеном стању не би изговорио. Сматрам да ниjе праведно да кажњавам оне коjи већ 20 година прижељкуjу да ме чуjу, већ и саму себе. Иза нас jе jедно окрутно време. Нема смисла више да роваримо по прошлости и jедни по другима. Желим да вам песмом пренесем поруке љубави и мира.

За разлику од београдске публике коjа jу jе тада (али и jош два пута касниjе) дочекала овациjама, хрватска jавност Терези ниjе опростила одлазак у Србиjу. Штавише, публика jе боjкотовала њене наступе широм Хрватске. Са друге стране, Срби су искулирали “краљицу торциде” Дорис Драговић, коjа jе ове године, после четврт века, певала на Дан заљубљених у сабласно празноj “Комбанк арени”. Мада дворана може да прими 18.000 људи, Дорис jе jедва скупила њих 1.500.

Мада су се током рата многи хрватски музичари заклињали да никад неће запевати у Србиjи, готово сви су касниjе погазили реч. Доследни ставу да овде неће наступити ни за какве паре, остали су само Оливер Драгоjевић и Мишо Ковач. Драгоjевићево “не” Београду jош jе на снази, без обзира на то што jе свестан да би се српска публика обрадовала његовом концерту:

– Рекао сам да нећу отићи тамо да певам и обећање ћу одржати, jер никад не газим дату реч.

Мишо Ковач jе рекао да овде неће крочити ногом, поготово откако jе у Србиjи председник четнички воjвода. Љубимац сплитске Торциде изjавио jе да “никад више неће доћи у Београд и да jе то тако”.

– Не идем у Београд да певам да ми даjу, не сто милиона, него све што имаjу. Моjи београдски приjатељи су и даље Пеца Поповић и Рака Марић. Када jе Северина напунила “Арену”, Рака ми jе, а ниjе ми менаџер, казао да бих jа могао да напуним пет! Али, ниjе то за мене – изjавио jе недавно Мишо Ковач за “Слободну Далмациjу”.

У “лиjепоj њиховоj”, како ствари сада стоjе, никада неће запевати “српска маjка” Цеца Ражнатовић и “српски ‘Ролинг стоунси’” – група “Рибља чорба”. У више наврата се спекулисало да ће Цеца одржати концерт у Загребу, а последња таква информациjа била jе актуелна 2011, када jе добила понуду да пева на стадиону “Максимир”. Мада Хрвати приватно радо слушаjу и поседуjу Цецине албуме, њена песма се jавно не може чути ни на jедноj радио или телевизиjскоj станици. Цецином доласку противе се хрватски бранитељи, jер jе за њих она удовица ратног злочинца. Певачицин интервjу за ТВ Нову из 2005. никад ниjе емитован због масовних протеста.

– Ниjе хрватска jавност реаговала, већ шачица њихових националиста – рекла jе тада за “Новости” Ражнатовићева.

– То jе њихов проблем. Они су Европа. Шест месеци су инсистирали на интервjуу, тврдили да сам тамо изузетно популарна, да сви имаjу моj албум као “андол” по кућама. Што се тиче “Максимира”, тек кад се стадион прошири и буде примао сто хиљада посетилаца, моћи ћу да запевам.

Београдском чаршиjом кружила jе прича да ће “Рибља чорба” свирати у Хрватскоj када у Београд буде дошло њихово “Прљаво казалиште”. “Казалиште” jе стигло краjем 2012. после 26 година, а “Чорба” и даље не планира да иде у Хрватску. Средином те године, Бора Ђорђевић jе упркос претходним изjавама да неће свирати у Хрватскоj, направио гест добре воље наjавивши могућност да ипак одрже концерт у комшилуку.

– Када сам поменуо такву могућност, почели су да ме пљуjу и Хрвати и Срби – рекао jе Бора Чорба за наш лист.

– Изjавом да када се власт у Србиjи сети да има наjбољи бенд у Источноj Европи и одлучи да нас пошаље као званичне представнике, онда ћемо отићи са задовољством, изазвао сам реакциjу равну атомскоj бомби. Како сам двоструки четнички воjвода, остаjем при томе да ћу тамо отићи са задовољством, ако ме воjвода Тома Николић пошаље. Имао сам бланко понуде из три хрватска града да сам упишем цифру за коjу бих наступао. Међутим, нисмо играли кликере, него смо водили рат.

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ