Уза све са чиме се можемо сложити са младим, данас једним од водећих хрватских историчара, доктором Хрвојем Класићем, професором на Филозофском факултету у Загребу, што је рекао у разговору за Вечерње новости (Београд, 18. октобар 2017), објављеном на читавој страни, који је водио Јурица Керблер, стални дописник Новости из Загреба, постоји и нешто са чиме се не можемо сложити. И то пре свега због тога што то није истина. А историчару би требало да је искључиво истина научна водиља.
Па шта није истина:
прво, није истина је из Хрватске ОТИШЛО (велика слова су аутора овог текста) 200.000 ЉУДИ… како се наводи у једном од два антрфилеа, под насловом Консензус нам је потребан бар око жртава. Тај број износи и више него још толико. И нису они отишли. Пало им на памет да оду и они лепо отишли. Не, они су прогнани, протерани. А прогнало их је, протерало управо оно о чему професор Класић прича у одговору на претпоследње питање: „… Покушавам да се ставим“, каже Класић, „у позицију људи који су били седамдесетогодишњаци на Банији, у Лици, Славонији и гледали како по Хрватској слободно шетају људи који се називају усташама и носе мајице с ликом Анте Павелића. Људи који су преживели Холокауст и геноцид…“. И који су то људи који су отишли? Који је то народ?
друго, откуд је то прогнано 500.000 Хрвата, који су, ето, прогнани, а нису отишли? Као оних 200.000 људи који су отишли. Професор Класић вероватно мисли на просторе бивше Републике Српске Крајине, Босне и Херцеговине и Србије. Па ако и на њих мисли, није их толико прогнано. Постоје подаци о томе. Истина, и данас непоуздани. Али највише непоуздани кад су Срби у питању. Којих би, да је професор имао у виду подручја која је, вероватно, имао у виду кад говори о броју прогнаних Хрвата, било бар милион. Међутим, то су веома сложена питања. И биће потребно да се њима још годинама и годинама баве нека тела, неки органи на просторима бивше Југославије на којима су вођени грађански ратови. Са чијим се тумачењем професора Класића готово потпуно слажемо;
треће, Класић на једном месту, објашњавајући грађански рат у Хрватској, каже како „Срби из Петриње, Глине, Обровца и Книна били су грађани Хрватске, и ако су Хрвати из Хрватске обукли једну, а Срби у Хрватској другу униформу и почели да пуцају једни на друге, шта би то било него грађански рат?!“ Овде би било добро подсетити се ранијих професорових речи када је говорио о истој овој теми, а овде ћемо их парафразирати: професор је 1991. године живео у Сиску (и иначе је из Сиска, где се школовао и завршио гимназију), па је у лето те исте године ушао у редове младих хадезеоваца и обукао хрватску униформу, а његов комшија и један најбољих пријатеља, иначе Србин, отишао је у Петрињу и обукао српску униформу. Међутим, професор не говори истину: тада Срби нису имали никакве српске униформе. Тада је постојала суверена Југославија и њена армија која се звала Југословенска народна армија. Па су Срби могли да обуку искључиво њену униформу. А Хрвати су већ много раније имали своје униформе… А шта се дешавало са Србима у Сиску – одговор на то питање био би и дуг и оширан. То професор веома добро зна, а и читаоци овог сајта.
Са много чиме што професор Хрвоје Класић износи у овом разговору, апсолутно се слажемо. Поготово кад су хрватско усташтво и фашизам у питању. А ми смо овде реаговали искључиво на оно што је, вероватно, и он „превидео“. Што му је „измакло“. Јер истину превидети, поготово за научника, није ни добро, ни научно.
(С: Л.)
Извор: ИНТЕРМАГАЗИН
Везане вијести:
Хрвоје Класић: Устанак су подигли Срби због усташких и …
КЛАСИЋ: ХРВАТСКИ НАВИЈАЧИ ПЈЕВАЈУ ЗМАЈЕВУ ПЈЕСМУ …
Класић: Укидају Тита, а чувају улице усташе Миле Будака …
Степинац није био ратни злочинац, али није светац | Јадовно …