ХРВАТСКА СЕ НЕ СУОЧАВА СА СВОЈОМ ТАМНИЈОМ СТРАНОМ

БЕОГРАД, 8. СЕПТЕМБРА (СРНА) – Хрватска jош ниjе спремна да се суочи са тамниjом страном своjе недавне прошлости, што показуjу некажњавање и срамотно мале казне одговорним за злочине почињене у српским селима у Медачком џепу у септембру 1993. године, наводе у Документационо-информативном центру „Веритас“.
Хрватска воjска и полициjа су у нападу на села Дивосело, Читлук и Почитељ у Медачком џепу 9. септембра 1993. године на монструозан начине убиле 88 Срба – 46 воjника, шест милиционера и 36 цивила, од коjих 26 стариjих од 60 година. Међу њима било jе 17 жена. Рањеника ниjе било.
Из „Веритаса“ напомињу да се трагедиjа „Медачког џепа“ одвиjала пред очима УНПРОФОР-а, коjи ниjе био само пасивни посматрач, већ jе активно учествовао у покушаjу да преузме контролу над овим подручjем и сприjечи убиjање преосталих људи и уништавање њихове имовине.
Унпрофорци су, послиjе тродневних борби са хрватском воjском и полициjом, по уласку у „Медачки џеп“ само могли констатовати, као њихов комадант Жан Кот „да у селима кроз коjа jе прошао више нема знакова живота, ни људи, ни животиња и да jе разарање потпуно, систематско и намjерно“.
Помоћник генералног секретара УН и шеф цивилних послова у мисиjи УНПРОФОР-а на подручjу бивше Југославиjе Седрик Торнбери констатовао jе „да jе након цjелодневног боравка на том подручjу наишао на само jедну живу кокошку“.
Хрватска jе по завршеноj акциjи српскоj страни предала 52 тиjела.
Чињеница да ниjе било рањеника и резултати прегледа тиjела (разбиjене лобање, многоброjне прострелне ране из непосредне близине) упућуjу на закључак да jе риjеч о систематском убиjању заробљених и рањених.
„Веритас“ наводи да jе од jула 2001. до априла 2004. године Тужилаштво Хашког суда за злочине у акциjи „Медачки џеп“ подигло оптужнице против троjице генерала Хрватске воjске Рахима Адемиjа, Јанка Бобетка и Мирка Норца, док jе истрага против четвртог генерала Петра Стипетића обустављена.
Бобетку због болести оптужница ниjе ни уручена, а од изручења Хагу спасила га jе смрт у априлу 2003. године.
Предмет „Адеми/Норац“ Хашки трибунал jе у септембру 2005. пребацио у надлежност хрватског правосуђа. Иако су се током главног претреса од jуна 2007. до маjа 2008. чуле приче коjе по монструозности начина извршења превазилазе и машту наjизопачениjих умова (набиjање жене на колац, одсjецање главе, резање прса на шните, распоривање друге жене, бацање живих жена у пламен сопствених кућа, групно гађање ножевима заробљеног воjника обjешеног наглавачке за стабло…) и приказани шокантни снимци измасакрираних, потпуно голих лешева пореданих у низу од 1 до 51, Жупаниjски суд у Загребу оптуженог Адемиjа, вршиоца дужности комаданта Зборног подручjа Госпић, ослобађа свих оптужби.
Оптужени Норац, комадант операциjе „Џеп ’93“, осуђен jе на седам година затвора, коjу му jе Врховни суд пресудом од 19.новембра 2009. године смањио на шест година.
Хрватски суд jе обjединио Норцу казне ратне злочине у Госпићу ( за злочине над Србима у овом граду у jесен 1991.године осуђен на 12 година затвора) и „Медачком џепу“ на jединствену казну од 15 година затвора.
Пошто jе Норац у затвору од 2001. године, очекуjе се да би за годину-двиjе, могао изаћи из затвора кроз поступке ублажавања казне, помиловања или условног отпуста.
Ова пресуда свакако неће подстаћи прогнане Србе да се, након 18 година изгнанства, почну враћати у и даље пуста и шикаром обрасла села Дивосело, Читлук и Почитељ, у коjима данас, од предратних око 600, живи jедва десетак Срба, закључуjе „Веритас“.

Извор: