Хрватска крије геноцид

Држава Хрватска систематски и намjерно затире сjећање на геноцид коjи су власти НДХ починиле током Другог свjетског рата.

Пише: Жељко Свитлица

То jе основна и прва чињеница на основу коjе се захтиjева признавање геноцида почињеног над Србима, Јевреjима и Ромима у вриjеме од 1939. до 1945 године, када jе, само у логору Јасеновац од стране Хрвата усташа, убиjено 700.000 Срба, 23.000 Јевреjа и 80.000 Рома (броjке коjе стоjе у Декларациjи) jедино због тога што су припадали другом народу, вjери или раси.

Пета Међународна конференциjа о Јасеновцу коjа се одржава у Бањоj Луци jуче и данас, дониjела jе Декларациjу о геноциду коjа ће бити понуђена на потписивање парламентима свих земаља, а међу првима, земљама насталим распадом бивше СФРЈ не би ли монстурозни злочин добио своj прави назив и мjесто у свим историjским читанкама, а хрватски народ прихватио одговорност за геноцид коjи jе у његово име почињен, као што jе то урадио њемачки народ.

Ваљда нећемо чекати као Јермени

“Не знамо да ли ће их парламенти тих земаља одмах усвоjити, али ако узмемо примjер сличне декларациjе коjу су дониjели Јермени о геноциду над њима из 1915. године, коjу су неки прихватили тек прошле године, онда вjеруjем да ми нећемо толико дуго чекати“, рекао jе члан Међународне комисиjе за утврђивање истине о Јасеновцу Србољуб Живановић.

Он jе додао да се су многе земље имале податке о овим злочинима, о њима се до сада ћутало, приjе свега зато што о томе ништа ниjе говорила бивша Југославиjа.

“Доношењем ове декларациjе сврставамо се у мали броj оних земаља коjе су дигле своj глас против почињеног злочина“, рекао jе Живановић.

Злочин усташа jе био смишљен и планиран геноцид, онакав какав jе дефинисан Конвенциjом о спречавању геноцида, усвоjеном од стране Генералне скупштине УН 9. децембра 1948. године.

НДХ jе jедина “земља“ у коjоj су током Другог свjетског рата убиjана дjеца у концетрациним логорима специjализованим за то, коjих jе било неколико и у коjима jе убиjено 42.791 српско диjете, 5.737 ромске дjеце и 3.710 jевреjске дjеце.

Током овог геноцида, коjи jе наjближи холокаусту коjи jе у нацистичкоj Њемачкоj извршен над Јевреjима, велики броj Срба jе због спашавања голог живота био принуђен да промиjени своj национални и духовни идентитет и да прихвати католициам под присилом. Међутим, много народа jе уморено, а да га нико ништа ниjе ни питао.

НДХ jе, подсjећа се у Декларациjи, обухватала и подручjе данашње БиХ, гдjе jе велики дио усташких формациjа сачињавало “хрватско цвиjеће“ како jе тадашња власт у Хрватскоj називала одане муслимане.

Полазећи од ових закључака од Републике Хрватске се тражи да као држава Хрватског народа, одлуком своjих наjвиших органа, прихвати историjску и сваку другу одговорност за геноцид над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата у Независноj Држави Хрватскоj, укључуjући и подручjе Босне и Херцеговине. Хрватска би требало да на достоjан начин обиљежи сва мjеста злочина, да сачува и одржава jасеновачки комплекс. Требало би и да се утврди програм заштите и уређења Доње Градине, као наставак проjекта из осамдесетих година ХХ виjека.

Оно што jе непходно, поред исплате правичне одштете жртвама овог геноцида и њиховим потпмцима jе да се у Хрватскоj, Србиjи, Републици Српскоj и циjелоj БиХ, одреди исти дан сjећања за све жртве геноцида у НДХ.

Наjрjечитиjе се ћути

Као што достоjанствен човjек наjчешће ћути над своjом несрећом те не прича о њоj другим људима, тако некада и народ шути над своjом раном.

Та шутња, почела jе прелазити у заборав под утицаjем намjерног потискивања сjећања у бившоj СФРЈ зарад заjедничког живота

Данас, када jе холокауст постао филмски мотив, када се, ружно jе рећи, многи труде да докажу да су жртве геноцида, болесном манипулациjом сопственим народом – Јасеновац, коjи jе и Јадовно и Слана и Дракулић и Пребиловци и све остало – jош чека своjу истину и правду.

То се неће десити предаjом документациjе о логору, држави насљедници оне коjа jе таj логор створила, нити прављењем споменика папи, коjи jе
дошао у Бању Луку, на километар-два од Дракилића, не извинивши се. Данас се на том мjесту прави велелепна катедрала, већа него што jе била. То
се неће десити организовањем помена у Доњоj Градини за 1. Маj, када народ коjи и иначе не иде тамо, сjеди на викендици и роштиља. За то мора да се направи стратегиjа и путем образовног система и медиjа, да се људи науче да треба да се поклоне на мjестим гдjе jе неко, приjе мало више од пола виjека, покушао биолошки да их затре.

Блажени

Данас у Хрватскоj, захваљуjући званичном државном дискурсу, многи вjеруj да jе више људи убиjено у Блаjбургу него у Јасеновцу.
Алоjзиjе Степинац, чиjа jе улога контроверзна у геноциду, произведен jе у свеца, а поглавник Павелић се од многих људи сматра борцем за
национално ослобођење.

У тоj држави, коjа jе данас на прагу Европске униjе, коjа се такође куне у антифашизам, стотине или хиљаде jама и других стратишта српског, jевреjског, ромског народа и других страдалника, стоjе у тишини, необиљежене бар назнакама да jе ту човjек човjеку био звjер, само због друге вjере.

Та чињеница, да су усташе убиjале Србе због вjере, искључуjе их из класичног фашистичко-расистичког обрасца по коjем су Ниjемци убиjали друге народе – “зато што су нижа раса“. У НДХ jе у питању био вjерски фанатизам и зато jе улога римокатоличке цркве у овом геноциду, jедна од наjмрачниjих нерасвиjетљених ствари у историjи Европе.

Али ипак видљива, прљава и тешка, као муљ коjи носи набуjала, мутна Сава.

Извор: