Хроника тихе окупације: о новој књизи др Мила Ломпара

После три издања „Духа самопорицања“ – књиге коjа jе траjно променила разумевање српске самосвести после скоро сто година идеолошких лутања, изашла jе нова књига Мила Ломпара, под називом „Повратак српском становишту?“, (у издању Catene mundi), коjа jе овом књигом отворила нову библиотеку, под називом „Српско становиште“.

У „Повратку српском становишту?“ сабрани су интервjуи проф. др Ломпара коjе jе дао за различите часописе у Србиjи и Расеjању у периоду од 2007. до 2013. године. Године нису случаjно одабране: управо 2007. почиње да се формира jасна политика под паролом „Европа нема алтернативу“, коjа обнавља континуитет културне политике у Титовоj Југославиjи на изразиту штету српских националних интереса, коjи полако али сигурно губе своjе jавне заступнике. У овим интервjуима Ломпар на известан начин, враћа у jавност управо српски интерес, сагледаваjући широк спектар тема у односу на то како су оне формуилисане данас, а како би требало да буду формулисане уколико би елита водила рачуна о интересима сопственог народа и државе.

„Повратак српском становишту?“, такође, даjе jединствено тумачење кретања српског народа од турског до глобалистичког подаништва на jедан разумљив, питак и свима доступан начин. У томе jе и предност самих интервjуа над есеjима и чланцима, jер jе њихов смисао да се у разговорном тону идеjе пренесу што ширим круговима људи. Ломпар jе то и напоменуо у уводу у књигу: „Како су ови разговори вођени поглавито у вези са моjим књигама Моралистички фрагменти и Дух самопорицања, они подразумеваjу jедан прилично jасно одређен круг тема, мотива и идеjа. Он jе обликован и у реактивном виду, jер сам повремено био изложен читавим низовима критика, оспоравања и личног вређања, па сам у овим разговорима настоjао да – за публику свакако ширу од читалаца моjих књига – поjасним своjа схватања. Јер, кривотворење моjих схватања, нарочито мог настоjања да обновим значења давнашњег поjма српске политике – српског становишта, представља обавезну партиjу у текстовима нашег секуларног свештенства.“

Битно jе напоменути да неке теме коjе су споменуте у интервjуима нису заступљене и у Ломпаровим књигама, што jе изузетна вредност „Повратка српском становишту?“ Попут врсних српских интелектуалаца коjе Ломпар спомиње (Никола Милошевић, Михаило Ђурић), и сам аутор jе, можда и више него у претходним књигама, овим интервjуима изашао из чисто стручних кругова и ступио у простор ангажованог интелектуалца, коjи са етичке тачке гледишта саопштава ствари коjе из идеолошких разлога немаjу своjе место у jавности.

Топло препоручуjемо ову књигу свим коjи имаjу жељу да се упознаjу са радом професора Ломпара, jер нема ниjедне његове битниjе књиге коjа ниjе разjашњена у овим интервjуима, тако да се „Повратак српском становишту?“, може посматрати и као увод у Ломпарово стваралаштво, али и назнака у коjем смеру би професо Ломпар могао да настави своj рад.

Извор: КАТЕНА МУНДИ