Храмска слава цркве Светог Георгија великомученика у Грубишном Пољу

Драго ми jе да смо jедни другима пружили руку помирења и приjатељства те да ћемо jедни друге подржавати, какав jе ред међу братским народима, без обзира на све потешкоће кроз коjе смо пролазили у прошлости, рекао jе jереj Миломир Гвоjић

Милорад Трбоjевић чувао jе шљивовицу испечену пре тридесет година за свадбу своjе ћерке Светлане, али jе боце отпечатио прошле недеље, уочи храмске славе цркве Светог Георгиjа великомученика.

Имао jе за то добар разлог: у недjељу, 6. маjа, на Ђурђевдан, први пут након 21 године, из црквеног дворишта заорила се музика, заиграло коло и запевале неке драге пjесме – одржан jе крам. Наздрављало се том старом ракиjом од билогорских шљива у част мира, коначне обнове традициjе по коjоj jе Грубишно Поље надалеко било чувено и вере да се лудило међу људима више никада неће поновити. То jе на уму имао и парох грубишнопољски, jереj Миломир Гвоjић, када jе на крам осим верника позвао и све људе добре воље.Захвалио се представницима Виjећа српске националне мањине градова и општина Бjеловарско-билогорске жупаниjе, градоначелнику Грубишног Поља Златку Мађеруху и његовим замjеницима коjи су поделили молитвено славље.

– Поред светог Јована и светог Николе, свети Георгиjе, коjи jе био заштитник сточара, jедан jе од наjвећих православних светитеља и крсних слава. Обичаj jе био да се након литургиjе организуjе народно весеље, па сам одлучио обновити традициjу. Драго ми jе да смо jедни другима пружили руку помирења и приjатељства те да ћемо jедни друге подржавати, какав jе ред међу братским народима, без обзира на све потешкоће кроз коjе смо пролазили у прошлости – рекао jе jереj Гвоjић.

Један од оних коjи су били на задњем предратном краму, маjа 1990. године, jе Илиjа Мандарић. Каже нам да ништа ниjе указивало на то да више од двадесет година у црквеном дворишту неће бити песме и плеса.

– Ниjе то било славље само за православне вернике и Србе, овде су долазили и Хрвати, Мађари, Роми и сви остали, баш као што смо и ми у септембру пребацили на проштење, марињо, традиционалну светковину у жупноj цркви у Грубишном Пољу – обjашњава Мандарић .

Осамдесетдвогодишњи Обрад Максимовић ниjе могао сакрити задовољство због крама. Захвалио jе Богу на здрављу, а онда шеретски засукао сиjеде бркове и присетио се како jе то било некада, па и оне предратне године, када се из дворишта задњи пут ширио мирис роштиља и печења.

– Их, аута jе било до центра паркираних, а jагањаца нисмо могли преброjати.Онда нестало људи, па нестало и весеља – каже сjетно Максимовић.

Горан Газдек

Извор: novossti