Холандија памти српске жртве

Публикација која чува сећање на страдања српских војника из Првог светског рата на холандском тлу представљена је у Музеју српске дипломатије

Уочи 11. новембра – Дана примирја у Првом светском рату – и то у години када се обележава век од успостављања дипломатских односа Србије и Холандије, у Музеју српске дипломатије је представљена публикација „Српски војници из Првог светског рата преминули у Холандији”. Аутори ове брошуре су једна Српкиња – филолог Татјана Вендриг – и двојица Холанђана – Татјанин супруг Фабијан Вендриг, политиколог, као и Џон Стинен, саветник у холандској влади. Они су на педесетак страница представили историјске чињенице о томе како је Холандија после рата прихватила многе ратне заробљенике како би им, у сарадњи са савезничким државама, омогућила репатријацију. Међу њима је било и око 5.000 Срба, од којих се 91 није вратио у отаџбину, већ су преминули у Холандији.

Ова брошура, како је истакнуто, представља још једно сведочанство о пријатељству српског и холандског народа, чији је најчувенији симбол доктор Аријус ван Тинховен, који је у Првом светском рату помагао рањенима и болеснима у Србији и оставио записе о страдањима наше земље. На његове заслуге је подсетио и министар спољних послова Ивица Дачић, који је истакао да је за Србију, која памти, важно да се Холандија сећа српских жртава у Првом светском рату и не препушта их забораву ни после сто година. Он је указао да је у Првом светском рату управо са Запада долазио највећи број медицинских мисија и појединаца који су несебично помагали српском народу.

„То су били људи из интелектуалне елите и авангарде својих земаља – жене лекари, форензичари, добровољци који су ишли на прву борбену линију заједно са Србима”, истакао је Дачић.

А крајем рата, на другој страни Европе, у Ван Тинховеновој отаџбини Холандији одлучено је да та земља прими ратне заробљенике по окончању сукоба, подсетио је холандски амбасадор у Београду Хенк ван ден Дул.

„Моја земља је у рату остала неутрална, што је омогућило једном броју Срба да у њој нађу уточиште. Нису сви имали срећу да се врате кући и ова брошура нам приказује слику о тим људима. Она говори о односима Србије и Холандије и нашој заједничкој прошлости, а срећан сам да се ти односи настављају”, истакао је амбасадор.

У публикацији се налазе писма које су српски заробљеници слали породицама, одломци из њихових дневника, фотографије… Ту је и списак личних података за сваког од 91 преминулог српског војника. Међу њима је било и оних који су у току рата успевали да побегну из логора и докопају се неутралне холандске територије, где су умирали јер им је здравље већ било начето услед лоших услова у заточеништву. Међутим, највише их је преминуло после рата, од новембра 1918. до фебруара 1919, кад је Холандија отворила границе за дотадашње заточенике. Сећање на њих у тој земљи чува споменик на гробљу у месту Гардерен, с именима 64 преминула српска ратника, који је према речима Фабијана Вендрига подстакао истраживање.

„Када сам 2012. открио споменик у Гардерену био сам изненађен да такво обележје постоји у Холандији. Хтео сам да сазнам више о томе и контактирао сам са српском дијаспором и амбасадом. Тадашњи конзул Марко Бркић нам је помогао да приступимо архивама Холандије и Србије”, рекао је он.

О труду троје аутора сведочи и то што су у истраживању пронашли 11 потомака преминулих војника с којима су ступили у контакт, од којих су неки присуствовали презентацији. Догађај су својим присуством увеличали и др Ивана Лучић, потомак војводе Степе Степановића, као и представници дипломатског кора, као и проф. др Јелица Новаковић Лопушина, координатор Удружења „Аријус ван Тинхофен”.

Аутор: Димитрије Буквић

Извор: ПОЛИТИКА