Душан Басташић, предсjедник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора „Јадовно 1941“, и владика горњокарловачки Герасим обавиjестили су данас Његову светост патриjарха српског Иринеjа да jе 24. jуни проглашен Даном сjећања на Јадовно и замолили га да таj дан буде уписан у црквени календар.
Они су обавиjестили патриjарха Иринеjа да jе у току обнова спомен-подручjа Јадовно, гдjе су усташе звjерски убиле 40 123 заробљеника у само 132 дана постоjања логора, а међу њима jе било 38 010 Срба и приближно 2 000 Јевреjа.
Басташић jе рекао да су замолили патриjарха Иринеjа да служи парастос на 70 година jадовинске трагедиjе 25. jуна 2011. на Јадовну, као и да благослови инициjативу за одржавање прве међународне конференциjе о Јадовну у jуну сљедеће године у Бањалуци.
„Страдање нашег народа на Јадовну било jе обавиjено шутњом зато што jе истина о Јадовну била контрапродуктивна братству и jединству у Брозовоj историографиjи“, рекао jе Басташић Срни.
Према његовим риjечима, рана потомака jадовинских жртава, коjа се преноси из генерациjе у генерациjу, била jе разлог да се покрене инициjатива за оснивање Удружења “Јадовно 1941“ у Бањалуци и окупљање потомака жртава са основим циљем да страдања у Јадовну буду отргнута од заборава.
“То jе одговоран однос потомака побиjених. Ово страдање треба да уђе у траjно памћење потомака, као дио српског православног идентитета, да у будућем периоду не би платили толико високу циjену колику су платили њихови дjедови“, истакао jе Басташић.
Басташић jе подсjетио да jе карловачки историчар Ђуро Затезало приjе око 20 година дошао до списка према коме су у централни логор на Јадовну побиjена 40 123 заробљеника, међу коjима jе било 38 010 Срба. Они су довођени из циjеле Независне Државе Хрватске, Сараjева, Требиња, Вишеграда, Сремских Карловаца… Књига Затезала о овим злочиним обjављена jе тек приjе годину.
Басташић, кога jе данас са владиком Герасимом у Београду примио патриjарх Иринеj, рекао jе да постоjе свjедочења веома малог броjа људи коjи су преживjели усташки погром, а преживjели су тако што су по 20 дана пили сукрвицу и кишу коjа jе падала по њима и извукли се из jама у коjе су били бачени.
Риjетки преживjели испричали су да су људи били везани по двоjица у колони. Затим би маљем били ударени у главу прва двоjица или четворица коjи би пали у jаму, а онда би они филмском брзином своjим тиjелима повлачили и остале.
Злочини усташа догодили су се на подручjу Велебита коjе обилуjе великим броjем крашких jама, као и на подручjу острва Пага, коjе jе у непосредноj близини.
Према његовим риjечима, логор Јадовно jе претеча логора Јасеновац. Постоjао jе до краjа августа 1941. године када jе, због доласка Италиjанске воjске, прекинут његов рад и након тога отворен jе Јасеновац. За локациjу jе одабрано такво мjесто за коjе се знало да ће злочине бити тешко доказати.
Басташић jе подсjетио да jе приjе око 20 година, сада умировљени, владика захумско-херцеговачки Атанасиjе служио помен за настрадале свештенике у Јадовну и да jе овог љета поново одржан помен коме су присуствовали предсjедник Хрватске Иво Јосиповић, изасланици предсjедника Србиjе и премиjера Републике Српске, као и маjка предсjедника Србиjе Бориса Тадића, чиjи jе отац jедна од жртава тог стратишта.
Познато jе да jе Шаранова jама, коjа се налази недалеко од Јадовна, дубока око 47 метара и да jе врло уска. Претпоставља се да jе само у њоj око 10 000 побиjених, али jе Басташић на питање Срне одговорио да само Бог зна колико jе тамо жртава.
Владика Герасим изjавио jе овом приликом за медиjе из Републике Српске да jе на приjему код патриjарха Иринеjа у Патриjаршиjи предложио да у Епархиjи горњокарловачкоj буде основан одбор за Јадовно коjи ће имати задужење да проучава и води бригу о овом наjвећем у Епархиjи логору у коме су страдали и двоjица владика и 63 свештеника.
СРНА – О.Б.
Везане виjести:
– Приjеми у Српскоj Патриjаршиjи – 15. октобар 2010.
– Његова Светост Патриjарх српски Г. Иринеj примио представнике удружења Јадовно 1941.