ХАШКА МЈЕРА (НЕ)ПРАВДЕ: Миленијум робије за Србе

Пандорина кутија је затворена, суд који је основан да суди сиротињи са светског капиталистичког система, тј. нама Србима је пресудом Радовану Караџићу завршио свој задатак.

Сви они који су у центру светског капиталистичког система и који су деценијама чинили злочине према Србима никад нису одговарали. Првостепена пресуда Насеру Орићу којом је осуђен на 3 године затвора као да је опљачкао трафику, на крају је чак и она анулирана. Пресуде хрватским генералима Готовини и Маркачу су ушле у анале судске праксе. Када су хрватски генерали у првостепеној пресуди осуђени на по 25 година затвора а у другостепеној пресуди ослобођени, то је заиста био апсурд над апсурдима.

Јер пазите неко је злочинац или није, трећег нема, њима су у другостепеној пресуди могли да додају 5 година затвора или 5 да одузму и ништа више. Уосталом где је ту одговорност судија који данас пресуђују овако а сутра онако…

На суђење Рамушу Харадинају и осталим припадницима терористичке ОВК-а не вреди трошити драгоцене карактере. Сви они из Хрватске који данас славе пресуду Радовану Караџићу нека пазе на лето кад крену на прославу Олује да не промаше Книн и не оду у Јасеновац где је убијено 700 000 Срба. Ови из Србије би посебно требали да пазе да не залутају у Ниш и оду на Ћеле кулу и посете 1 000 одраних српских лобања.

Посебну пажњу треба да обрате ови из Федерације БиХ, јер проласком кроз Подриње и предео из саму реку Дрину, природа овога прелепог краја може итекако да их превари. Јер Срби су на овом простору страдали у Првом светском рату затим и у Другом светском рату када је Дрина била граница фашистичкој држави Хрватској. Крвава историја се наставила и у последњем рату 90-тих година када је у општинама Братунац, Сребреница, Власеница, Милићи, Калесија и Зворник, 3 500 хиљаде Срба убијено управо од руке оног Насера Орића који је опљачкао трафику. Од којих 110 деце млађе од 14 година.

Након свега овога Срби су осуђени преко једног миленијума робије а сви остали су добили симболичне казне и већина њих се данас налази на слободи.

Да би се неко уопште оптужио за геноцид мора да му се докаже „Dolus speciallis“, тј. геноцидна намера. Јер геноцид подразумева покушај истребљења свих припадника циљане групе који су у домашају.
Што значи да би у Сребреници били убијани сви, жене, деца, старци и тако редом. Геноцид је потпуно материјално уништење једне етничке, националне или верске групе, а у Сребреници нико није имао намеру да уништи групу као такву.

Доживотна робија Радовану Караџићу је њихова срамота јер је време релативно а њихове пресуде су донешене искључиво на основу индиција које имају за циљ да Србима скину главу. Без обзира на све ми ћемо и даље наставити да живимо на нашим вековним огњиштима из којих се вија дим који је пропирен српском руком…

Аутор: ДЕАН САВИЧИЋ

Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА