Hag seje novu mržnju

Doživotna robija za prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića opet je uzburkala Balkan. Muslimani u BiH likuju, a Srbi ne kriju gnev zbog selektivne pravde, pa se sve glasnije čuje da je Haški tribunal, osnovan da ispuni misiju pomirenja, još jednom uneo razdor među narode bivše Jugoslavije.

Presuda Karadžiću dovela je do novih incidenata. Suvlasnik Krajina klasa Saša Trivić “podrškom Karadžiću” izazvao je pravu buru u Sarajevu, gde su građani pozvani na bojkot njegovih proizvoda. Međutim, on kaže da su “stvari izvučene iz konteksta, a napad zapravo uperen na firmu”.

Zabeleženo je i da je lider sarajevskog Antidejtonskog pokreta Nihad Aličković posle izricanja presude Karadžiću napao muškarca sa srpskom zastavom, a svađe nekadašnjih Jugoslovena na društvenim mrežama dobile su novi zamah.

O nepravdi pred Tribunalom, tvrde analitičari, govore i cifre. Oni ukazuju da je optuženo 109 građana Srbije, a osuđeno njih je 72. Pri tom, od 33 optuženih Hrvata osuđeno ih je 20. Najbolje su prošli Bošnjaci jer su osuđena petorica od devetorice optuženih. Srbi su ukupno kažnjeni sa blizu 1.170 godina zatvora, Hrvati s nešto manje od 300, a Bošnjaci tek sa nešto više od 40 godina.
Dvostruki aršini

Prema rečima sociologa Bojana Panaotovića, Haški tribunal je pristrasnošću izazvao efekat suprotan proklamovanom cilju. On smatra da svako ko je kriv treba da odgovara, ali ukazuje da je sud uglavnom imao dvostruke aršine za aktere, kažnjavajući velikom većinom samo srpsku stranu.

– Od početka su igrali drugačiju ulogu, da suštinski stigmatizuju jednu stranu, a ostale amnestiraju. Uprkos tome što se u procesima suda koristi termin građanski rat, na stubu srama se našla samo jedna strana – tumači Panaotović za “Vesti” i pita kakav je to rat ako je krivcem proglašen samo jedan od svih učesnika u krvavom raspadu Jugoslavije.

Uzrok ovakvog ponašanja Tribunala, prema rečima našeg sagovornika, može se videti u tokovima novca koji vode do finansijera suda koji kroje njegove poteze.
Besmisleno likovanje

I advokat Toma Fila ukazuje da Tribunal ne samo da nije doprineo pomirenju, već je stanje gore nego što je bilo.

– U Bosni su likovali čak i kada je masovni ubica na Novom Zelandu puštao pesmu u kojoj se pominje Radovan Karadžić. Vidimo da su oni rođeni posle rata još ostrašćeniji od roditelja. Mržnja im je preneta, a tome je doprineo i Haški sud svojim radom i presudama – rekao je Fila za “Vesti” uz napomenu da je besmisleno likovati što će neko ko ima 74 godine umreti u zatvoru.
Cilj uništenje RS

Iza ovakvih presuda, kaže Fila, stoji namera poništenja Srpske.

– Napisao sam knjigu u kojoj sam prognozirao da se radi na tome da Kosovo bude nezavisno, Sandžak autonoman, da se Vojvodina talasa, a Srpska nestane. To se krije iza presude Karadžiću za koju tužilac Serž Bramerc kaže da ima ime i prezime. To je prevara, jer su političari optuženi po komandnoj odgovornosti, a u optužnicama piše da su Srbi činili zločine. To nije individualizacija zločina, ali daj Bože da je to samo Karadžić i da neće Srbi biti proglašeni genocidnim – kaže Fila.
Zaboravljene žrtve

– Brojna istraživanja su jasno pokazala da su nad Srbima počinjeni ogromni zločini tokom sukoba. Na delu se videlo kako je Hrvatska očišćena od građana srpske nacionalnosti, dok na Kosovu dana živi značajno manje Srba nego pre bombardovanja 1999. godine – ukazuje Panaotović na zločine bez kazne.

Muk o nepravdi

General Dragoljub Ojdanić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ) u vreme rata s NATO 1999. godine, sažeo je u jednoj reči komentar o presudi Radovanu Karadžiću: “Sramota”.
– Sramota je što se ćuti i što nema podrške gotovo ni sa jedne strane – rekao je general za “Vesti”.

I sam haški osuđenik, general Ojdanić je imao prilike da se upozna sa mehanizmom rada Haškog tribunala, te je u obrazloženju presude našao i mogući razlog za izricanje doživotne kazne prvom predsedniku RS.

– To je delimično istaknuto prilikom izricanja sudske presude, da je nekolicina oficira i generala Vojske RS osuđena doživotno, a da im je Radovan Karadžić bio vrhovni komandant. Mada, on ne bi veselnik ništa dobio time da je ostalo 40 godina zatvora iz prvostepene presude jer je dosta star – rekao nam je general Ojdanić, u početku veoma skeptičan jer je, kako kaže, imao loša iskustva s novinarima.

Podsetimo, general Ojdanić se dobrovoljno predao Haškom tribunalu uveren u sopstvenu nevinost, ali je osuđen na 15 godina zatvora. General je povukao žalbu na presudu i pušten je na slobodu nakon odslužene dve trećine kazne, avgusta 2013. godine.

Izvor: VESTI