Guranje Srba u fašiste

Neke linije moraju da se povuku, inače će Srbi u budućoj Evropi postati sinonim za fašiste i naciste

Ratko Dmitrović

Učiniš sve što misliš da je ljudski, i više od toga, pređeš liniju koju bez državničkog bremena nikada ne bi prešao, ćutiš na uvrede, provokacije a onda umesto zrna razuma sa druge, suprotne strane, dobiješ novu salvu uvreda, najpodlijeg cinizma, isporuče ti nove zahteve, smeju ti se u lice; dobiješ rezoluciju o Srebrenici, cirkus s hapšenjem Nasera Orića, opomenu iz Zagreba garniranu uvredama. I kako se čovek nakon toga oseća? Pitajte Aleksandra Vučića.

Nema ovo veze s devedesetima, Miloševićem, „agresijom“, proevropskim i antievropskim snagama, Rusijom, otvaranjem poglavlja, suvim smokvama… Ovo je još jedan brutalan pokušaj da se Srbi označe kao genocidan narod. Patetika! Teorija zavere, graknuće, znam, neki na ovu konstataciju.

Šta je ako nije rabota na označavanju Srba kao zločinačkog, genocidnog naroda, monstruma druge polovine dvadesetog veka, kad već dve decenije najuticajniji mediji i političari Zapada razvlače koru na kojoj piše da je Srbija razbila Jugoslaviju, napala Hrvatsku i Bosnu, okupirala Kosovo; da su Srbi u Bosni silovali 150 hiljada muslimanki, ubili 300 hiljada Bošnjaka, počinili genocid u Srebrenici; da su na Kosovu lišili života 100 hiljada Albanaca, proterali milion istih, kad neće, ni slučajno, da spomenu jednu jedinu srpsku žrtvu. A sve spomenuto je kolosalna laž. Tako ni Gebels nije lagao.

Naravno, znaju ti i takvi da je Jugoslaviju razbila secesija Slovenije i Hrvatske; da je rat u Hrvatskoj započeo izbacivanjem Srba iz Ustava i napadima na kasarne JNA; da je Hrvatska proterala 450.000 Srba (200 hiljada pre „Oluje“, iz gradskih centara); da je ratu u BiH vrata i prozore otvorilo udruživanje Bošnjaka i Hrvata, potpuno ignorisanje Srba i njihovih interesa, nakon čega je usledio masakr Srba u Sijekovcu, marta 1992. godine.

Znaju da je Kutiljerov plan sprečavao rat, da su ga sva tri naroda u Bosni prihvatila, a onda je Izetbegović povukao potpis i uveo Bosnu u rat. Znaju ali ne spominju i ne daju drugima da spomenu, da je pune tri godine muslimanska vojska iz Srebrenice („demilitarizovane zone“), vođena Naserom Orićem – zločincem, monstrumom koga kao svedoci terete njegovi sunarodnici – ubijala Srbe u Podrinju, njih preko tri hiljade, uglavnom žena i dece; znaju da je 1995. godine u Srebrenici ubijeno daleko manje Bošnjaka od broja koji spominju; znaju, na kraju krajeva, da tamo nije ubijeno nijedno dete, nijedna žena a to, citiraću Naoma Čomskog i Efraima Zurofa, jeste zločin – ali nije genocid. Čomski i Zurof su Jevreji, njihov narod, njih dvojica, bolje od drugih znaju šta je genocid.

Na konferenciji za novinare sazvanoj iz očajanja, u četvrtak veče, nakon odluke o izručenju Orića Sarajevu (u stvari, puštanja na slobodu) Aleksandar Vučić je kazao da se iz svega što se događa Srbiji, moraju izvući neke pouke.

Da, ali i neke linije, inače će uskoro imenicu Srbi, u čitankama i literaturi Evrope, upotrebljavati umesto odrednica fašisti i nacisti.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović