Неке линиjе мораjу да се повуку, иначе ће Срби у будућоj Европи постати синоним за фашисте и нацисте
Ратко Дмитровић
Учиниш све што мислиш да jе људски, и више од тога, пређеш линиjу коjу без државничког бремена никада не би прешао, ћутиш на увреде, провокациjе а онда уместо зрна разума са друге, супротне стране, добиjеш нову салву увреда, наjподлиjег цинизма, испоруче ти нове захтеве, смеjу ти се у лице; добиjеш резолуциjу о Сребреници, циркус с хапшењем Насера Орића, опомену из Загреба гарнирану увредама. И како се човек након тога осећа? Питаjте Александра Вучића.
Нема ово везе с деведесетима, Милошевићем, „агресиjом“, проевропским и антиевропским снагама, Русиjом, отварањем поглавља, сувим смоквама… Ово jе jош jедан бруталан покушаj да се Срби означе као геноцидан народ. Патетика! Теориjа завере, гракнуће, знам, неки на ову констатациjу.
Шта jе ако ниjе работа на означавању Срба као злочиначког, геноцидног народа, монструма друге половине двадесетог века, кад већ две децениjе наjутицаjниjи медиjи и политичари Запада развлаче кору на коjоj пише да jе Србиjа разбила Југославиjу, напала Хрватску и Босну, окупирала Косово; да су Срби у Босни силовали 150 хиљада муслиманки, убили 300 хиљада Бошњака, починили геноцид у Сребреници; да су на Косову лишили живота 100 хиљада Албанаца, протерали милион истих, кад неће, ни случаjно, да спомену jедну jедину српску жртву. А све споменуто jе колосална лаж. Тако ни Гебелс ниjе лагао.
Наравно, знаjу ти и такви да jе Југославиjу разбила сецесиjа Словениjе и Хрватске; да jе рат у Хрватскоj започео избацивањем Срба из Устава и нападима на касарне ЈНА; да jе Хрватска протерала 450.000 Срба (200 хиљада пре „Олуjе“, из градских центара); да jе рату у БиХ врата и прозоре отворило удруживање Бошњака и Хрвата, потпуно игнорисање Срба и њихових интереса, након чега jе уследио масакр Срба у Сиjековцу, марта 1992. године.
Знаjу да jе Кутиљеров план спречавао рат, да су га сва три народа у Босни прихватила, а онда jе Изетбеговић повукао потпис и увео Босну у рат. Знаjу али не спомињу и не даjу другима да спомену, да jе пуне три године муслиманска воjска из Сребренице („демилитаризоване зоне“), вођена Насером Орићем – злочинцем, монструмом кога као сведоци терете његови сународници – убиjала Србе у Подрињу, њих преко три хиљаде, углавном жена и деце; знаjу да jе 1995. године у Сребреници убиjено далеко мање Бошњака од броjа коjи спомињу; знаjу, на краjу краjева, да тамо ниjе убиjено ниjедно дете, ниjедна жена а то, цитираћу Наома Чомског и Ефраима Зурофа, jесте злочин – али ниjе геноцид. Чомски и Зуроф су Јевреjи, њихов народ, њих двоjица, боље од других знаjу шта jе геноцид.
На конференциjи за новинаре сазваноj из очаjања, у четвртак вече, након одлуке о изручењу Орића Сараjеву (у ствари, пуштања на слободу) Александар Вучић jе казао да се из свега што се догађа Србиjи, мораjу извући неке поуке.
Да, али и неке линиjе, иначе ће ускоро именицу Срби, у читанкама и литератури Европе, употребљавати уместо одредница фашисти и нацисти.
Извор: НОВОСТИ
Везане виjести: Ратко Дмитровић