НА ПОПРИШТУ ПРВОГ МАСОВНОГ ЗЛОЧИНА

Код оштећеног спомен – обиљежjа, на обљетницу покоља невиних људи – 28. травња, уприличен комеморативни скуп и одана почаст страдалницима

На мjесту првог масовног погубљења Срба у НДХ, у селу Гудовцу jе 1955. године подигнута (1969. дограђена) спомен-костурница за 195 жртава српске националности, коjе су усташе стриjељале 28. травња 1941. године. Споменик »Жртва« jе дjело Воjина Бакића. Тиjеком посљедњег рата споменик jе сравњен са земљом, костурница минирана, плоче разбиjене. На том мjесту, баш на дан покоља невиних људи, 28. травња (спомен обиљежjе jе »санирано« – околиш уређен) уприличен jе комеморативни скуп и одана почаст страдалницима те су положени виjенци и цвиjеће. Броjним поклоницима антифашизма и припадницима удруга антифашистичких бораца и антифашиста с подручjа Бjеловарско-билогорске и Загребачке жупаниjе, представницима локалних власти, политичких странака, невладиних удруга обратили су се: Антун Корушец, градоначелник Бjеловара, Саша Лукић, дожупан Бjеловарско-билогорске жупаниjе и Ранко Бабић, предсjедник Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Бjеловара. Говорници су осудили оваj и друге злочине, заложивши се за обрану и промоциjу антифашистичких вриjедности и заштиту антифашистичке споменичке баштине. 

Инициjатива из ХСС-а

О злочину у Гудовцу доста се писало у домаћоj хисториографскоj литератури. Наjновиjи jе прилог др. Дарка Бекића, повjесничара дипломациjе, коjи међу иним, подсjећа на догађаjе након 25. ожуjка 1941. године, када jе jугославенска влада приступила Троjном пакту Њемачке, Италиjе и Јапана. Диљем земље, на позив КПЈ, избиле су демонстрациjе, а Краљевска воjска извршила jе пуч и формирала нову владу у чиjи jе састав ушао и
хрватски вођа Владко Мачек. »Али вођа ХСС-а jе своjоj Сељачкоj заштити наредио да почне разоружавати воjску и преузимати власт у локалним срединама.« Стаљин jе jугославенским комунистима поручио да »припремаjу себе и масе«, али им jе истовремено – због свог уговора о приjатељству с Хитлеровом Њемачком – наредио да »не бацаjу приjевремено у ватру авангарду народа«, jер »jош ниjе наступио тренутак окршаjа с класним неприjатељем «. Иако малоброjни, франковци и 300-тињак усташа показали су тих дана завидну организациjску спремност и осjећаj за политички тиминг. Тако су у Бjеловару 8. травња, два дана приjе уласка њемачке воjске у Југославиjу и проглашења НДХ, успjели придобити на своjу страну припаднике Сељачке заштите, разоружати гарнизон Краљевске воjске и преузети власт. Бjеловарске усташе одмах су показале и злочиначки карактер свога покрета. Локалним Србима наредили су да носе траке с натписом »Србин«, а истовремено су се почели обрачунавати с особним неприjатељима. У Бjеловару и околици наредних jе дана дошло до више инцидената и пуцњаве, па jе локална власт затражила помоћ из Загреба. На таj »апел« и сличне догађаjе у другим диjеловима НДХ, Анте Павелић jе 17. травња обjавио Законску одредбу за обрану народа и државе, а два дана касниjе Специjалном уредбом Срби, Жидови и Роми стављени су изван закона на териториjу НДХ. Дана 28. травња у Бjеловар jе стигао министар унутарњих послова Дидо Кватерник и састао се с локалним усташама. Сат-два касниjе, у сусjедном Гудовцу, локалне усташе под водством Мартина Цикоша (заповjедник гудовачких »заштитара« и предсjедник Опћинског одбора ХСС-а) звjерски су, на наjбруталниjи начин, погубиле 195 Срба. Од укупно 200 ухићених (199 Срба и jедног Хрвата) доведених на губилиште, 195 jе убиjено на мjесту, двоjицу рањених у колони усташе хапсе касниjе у болници и убиjаjу, а пошто jе живот увиjек jачи од смрти, троjица су неким чудом преживjела: Остоjа Секулић, Илиjа Јарић и Милан Маргетић. 

Коловође масакра

Почело jе рано уjутро 28. травња 1941. године – акциjом »чишћења терена«. Усташе су масовно хапсиле Србе до подне у самом Гудовцу, а послиjе по-дне и у селима гудовачке опћине – Великом и Малом Коренову, Пргомељу, Болчу, Клокочевцу, Туку, Станичићима и Брези. Врло брзо у гудовачкоj
опћинскоj згради нашло се око 200 људи. Међу њима су се налазила и три православна свећеника. Ускоро су сви ухићеници усмjерени према риjеци Плавници у близини Гудовца. У пратњи колоне (четвероред) се налазило око 80 заштитара – усташа. Када jе скупина дошла на блатњаву ливаду коjа jе служила и као саjмиште у Гудовцу, пала jе заповиjед »Стоj«! Услиjедио jе плотун. За сваку сигурност, послиjе стриjељања крвници су баjунетама пробадали рањене несретнике. Мртва тиjела су усташе прелиле вапном, те их покриле танким слоjем земље. Мартину Цикошу су се у злочиначкоj работи придружили Милан Павлешић, Фрањо Гривић, Драгутин Госарић, Миjо Панић…

Таj први масовни злочин, 18 дана након успоставе НДХ, згрануо jе окупаторе. Претпостављаjући да ће такви злочини изазвати оружани отпор Срба (коjи су чинили четвртину становништва у НДХ!), њемачка jе команда преузела од усташа градску власт и похапсила коловође покоља. У Берлину су се, пак, чланови Врховног стожера Wехрмацхта на састанку с Хитлером пожалили да им усташке власти »непотребним злочинима отежаваjу посао«. Али како у своjим »Сjећањима« наводи главни заповjедник њемачке воjске у НДХ, генерал Глеисе вон Хорстенау, Хитлер се ниjе до краjа сложио с генералима. Одвратио jе да су Хрвати довољно патили, те их »треба пустити да се мало иживе«. Тако jе 30. травња донесена наредба према коjоj се »акциjе чишћења требаjу изводити под надзором њемачке воjске«. Истовремено су из затвора пуштене и коловође масакра у Гудовцу. 

Б.М.