Гробови Срба у долини смрти

За време Првог светског рата у аустроугарским логорима широм Словачке умрло чак 8.000 Срба, а у Великом Међеру чак 5.500. Гробље било дуго заборављено и запуштено, чак и изнаjмљено за тренинг паса. Тек 2003. уређено

И ДАНАС, скоро сто година од почетка Првог светског рата, потомци српских бораца из отаџбине траже по Словачкоj гробове своjих наjмилиjих. Помажемо колико можемо да утврдимо истину о страдању наших људи и да сачувамо сећања на Србе коjи су као заробљеници или воjници страдали у ослободилачком рату. Подигли смо им споменик као захвалност српског народа своjим хероjима!

Овим речима се Стане Рибић, председник Удружења Срба у Словачкоj, обратио члановима српске делегациjе коjа jе током прошле недеље положила цвеће на српске гробове у Великом Међеру у Словачкоj.

За време Првог светског рата Срби су на подручjу Словачке доживели тешка страдања. Пре свега у заробљеничким логорима – у Нађмеђеру или Великом Међеру, Дунаjскоj Стреди, Шаморину и у другим местима.

– У логору ниjе било масовних убистава, али jе било масовног страдања. Срби су умирали од тифуса, глади и исцрпљености. У логорима у Словачкоj умрло jе око 8.000 српских заробљеника, а у Великом Међеру наjвише, 5.500 Срба – сведочи др Небоjша Кузмановић, коjи истражуjе страдања Срба у Словачкоj.

О страдању Срба први jе писао историчар Ристо Ковиjанић, коjи jе тврдио да jе „Аустро-Угарска дала велики допринос културном варваризму“. Учесник jе три рата, а тамновао jе у два концлогора. Један од њих био jе управо логор Нађмеђер, у коме jе био од 1916. до 1918. године. Искуства из тог периода jе описао на словачком и српском у књизи „Нађмеђерска – долина смрти“, са поднасловом „На гробовима 6.000 српских мученика“. Саставио jе и први списак жртава овог логора.

– На гробљу jе, по Ковиjанићу, само за два месеца – од 20. децембра 1914. до 20. фебруара 1915. – пало преко 2.900 Срба, коjе су „сахранили“ у 155 безимених дунавских мочвара. Концлогор у Великом Међеру jе био затвор за воjнике, али и целе породице из Србиjе и Црне Горе, коjе су дале добровољце у српску воjску – наглашава Стане Рибић, лидер српске заjеднице у Словачкоj.

Званично гробље у Нађмеђеру jе настало 1918. године као део италиjанског ратног гробља. Како никада ниjе урађен списак сахрањених Срба, њихова имена могу се читати са надгробних споменика: „Овде почива Вуко Неимаревић, умро 1917. Споменик подиже његов брат Момчило.“ На гробу Николе Боjића натпис jе нечитак. На неким плочама пишу само инициjали, рецимо – М. Глишић, или броj покоjника – 1520.

Гробље jе било заборављено и запуштено све до 2002. године, када су га уредили Срби из Братиславе. О српском гробљу Велики Међер, после Зеjтинлика наjвећоj српскоj гробница изван отаџбине, наjпре jе бринула Краљевина СХС, коjа jе означила гробове и саградила малу капелу, а потом држава Чехословачка, коjа jе у томе била краjње аљкава. После распада ЧССР и СФРЈ гробље су посећивали само представници Удружења бораца ослободилачких ратова и православни свештеници из Комарна.

– Када сам 2001. године посетио Велики Међер, био сам шокиран оним што сам видео. Гробље подигнуто на краjу насеља постало jе део вароши. Половина српског гробља jе на захтев локалних обожавалаца паса претворена у тркалиште за кучиће – локална мађарска самоуправа цело гробље jе изнаjмила месном кинолошком друштву, коjе jе ту направило псеће тркалиште. Друга половина гробља jе била обрасла травом, а капела руинирана – говори и данас узбуђено др Кузмановић.

Почетком октобра 2001. званична власт у Братислави анулирала jе срамну одлуку локалне самоуправе у Великом Међеру.

– У међувремену, српско удружење „Светозар Милетић“ jе реновирало гробље и изградило спомен-плочу, на коjоj пише: „Српским мученицима страдалим 1914-1918. Српски народ“ – поносан jе др Кузмановић.

Од 2004. године, сваког новембра, на Дан примирjа у Првом светском рату, и сваког Видовдана, српске делегациjе полажу венце и одаjу почаст страдалим Србима у Великом Међеру. Прошле године jе градоначелник прихватио и инициjативу удружења да улица на коjоj се налази српско гробље понесе назив Српска.

СПОМЕНИЦИ

НА тлу Словачке постоjи осам споменика српских страдања – места Комарно, Трнава, Жилина, Илава, Банска Бистрица и Шаморин имаjу воjничко гробље са непознатим броjем погинулих воjника Краљевине Србиjе. У Тренчину се налази споменик са костурницом подигнут 1928. у коме jе сахрањено 56 Срба, бораца Првог светског рата.

Марко ЛОПУШИНА

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ