Гробнице Лијевча поља

На Козари Ђуришићу jе стигла вест да jе Први пук пришао усташама. Секула Дрљевић правио jе црногорску државу далеко ван њених граница

Босанска Градишка: Неми сведок страдања црногорског великог збега

О покрету црногорско-санџачко-херцеговачког збjега, њиховом тренутном положаjу и намjерама сазнао jе убрзо Секула Дрљевић. Знао jе да Павле Ђуришић изводи своj план, да jе споразум био варка како би се заштитили болесни и рањени, па jе издеjствовао код Анте Павелића, чиjа jе независна држава умирала, а њена разуларена воjска жељна освете крстарила Славониjом и дjеловима Босне, да сприjечи пут ка Словениjи. Усташке jединице, броjне и добро опремљене, стигле су из Бањалуке и Славониjе и у зору 4. априла напале Двадесет и девети пук код села Разбоjа. Уз жртве Херцеговци, коjима jе стигао у помоћ Седми пук, одбили су усташе. Но, Павелићеви воjници су били добро утаборени уз друм Бањалука – Босанка Градишка, а задатак им jе био да четнике униште по сваку циjену.

Ђуришићева команда прегруписала jе снаге спремаjући се за одлучуjући напад коjи jе требало да разбиjе усташке боjовнике. Напад jе кренуо ноћу, дуж циjелог друма водила се жестока борба. Из добро утврђених склоништа усташе су пружале jак отпор. Пошто су капитулирали у неколико ровова, усташе су кренуле тенковима, па jе услиjедило повлачење Ђуришићевих воjника. У контраудару jедан тенк jе уништен, други се повукао, а четници су броjили своjе мртве.

Предраг Цемовић се сjећа како jе баш у вриjеме тих жестоких борби надлетио усташки авион коjи jе просуо море летака. Секула Дрљевић jе приjетио ликвидациjом свима коjи не пређу на његову страну. Позивао jе и воjску и народ да откажу послушност четничким старjешинама, називаjући их енглеским плаћеницима. На лецима jе била и пjесма “Оj свиjетла маjска зоро, маjко наша Црна Горо”.

Битка jе настављена на падинама Козаре гдjе су сада партизани осули ватру на четнике. Притекли су им, како истичу свjедоци драме, у помоћ усташе, па jе Двадесет и девети пук преполовљен. Броj рањеника jе стално растао – од половине преживjелих поменутог пука, сви су били с тешким ранама. У борбама на Лиjевча пољу и око њега погинуло jе око двиjе стотине и рањено око три стотине одступника. У моменту док jе планирао нови пробоj ка Козари, Ђуришићу jе стигла виjест да jе Први пук пришао Дрљевићу и усташама. Трагедиjа Двадесет деветог и издаjство Првога пука, концентрациjа партизанских снага око Врбаса, родили су деморализациjу.

– Страшна неизвjесност jе довела до колебања прво међу народом, а онда и међу борцима. Сав ужас се наjбоље видио по дану. Секулини, а и комунистички агенти радили су пуном паром, направљен jе метеж. Неке jединице, измиjешане с народом, у нереду су одступале од Врбаса бjежећи од партизана, док су се друге кретале ка Врбасу да би се удаљиле од усташа – сjећа се Предраг Цемовић.

Павле Ђуришић, по свjедочењу оних коjи су били у његовоj непосредноj близини, одлучио се за jедан маневар, коjи jе, ускоро ће се показати, био погубан. Са истакнутим командантима и групом добро наоружаних бораца, кренуо jе натраг, преко Врбаса. Заобилазницом, jужно од Бањалуке, требало jе да се упуте ка Словениjи. По своj прилици jе вjеровао да ће остатак воjске и народа, уз гаранциjу Дрљевића, лакше проћи према Словениjи, када с њима ниjе команда. Поновни “сусрет”, до коjег никада неће доћи, заказан jе на тлу Словениjе.

Били су то часови очаjа и безнађа. Павлу су отказивали друштво за маневар кретањем уназад и неки виши официри, знаjући да jе то и тешко и опасно. На другоj страни jе било стариjих ратника и народних првака, коjи су настоjали по сваку циjену да крену са своjим командантом, а коjе jе он jедва одвратио од намjера. “Батаљон смрти”, у коjему су били они коjи су риjешили да с њиме иду до краjа, запjевао jе на поласку: “Заклињем се вjеран бићу само Павлу Ђуришићу, заклињем се вjеран бићу и за њега погинућу…”. Око његовог штаба било jе између пет и шест стотина бораца и официра. Међу њима и Драгиша Васић, Миљан Радоњић, Љубо Лазаревић, Милан Бабовић…

НАПАД НА СВЕ ШТО ЈЕ СРПСКО

Секула Дрљевић биjаше човjек у годинама, али наочит, отмен и уредан. На глави му биjаше црногорска капа, обавиjена зеленом чоjом. На капи црногорски грб са двоглавим орлом и задjенута перjаница. Почео jе говор и видjело се да jе врло рjечит. Напао jе Србиjу и све што jе српско. На краjу нас jе упитао да ли желимо да будемо његова “црногорска воjска” и jесмо ли за самосталну Црну Гору. Сви смо пристали на то, не ради тога што смо у то били убиjеђени, већ ради спасавања голих живота, коjи су били у његовим рукама.

– Павле jе наредио да назад преко Врбаса не смиjе да крене ниjедна жена, ниjедно диjете. На растанку jе последњи пут загрлио своjу жену и сина jединца. Био jе мрак када смо кренули ка Врбасу – записао jе Предраг Цемовић, коjи се налазио у пратњи свог команданта.

Тек што су четнички команданти с борцима коjе су одабрали прешли риjеку, напустио их jе Вук Калаитовић с око двиjе стотине бораца, обjаснивши то намjером да се враћа у Санџак и одредивши за повратак тешко проходне масиве Влашића и Вранице.

Секула Дрљевић и његови људи пратили су кретање Ђуришића. И убрзо су га пронашли усташки генерал Метикош и Душан Кривокапић, коjега jе Дрљевић поставио за министра државе коjу jе правио далеко ван њених граница, нудећи нове преговоре. Павлу jе понуђено да се врати у воjску коjа jе са Лиjевча поља отишла са “зеленашима” уз гаранциjу Хрватске и њеног оружjа да ће свим jединицама бити омогућен прелазак преко хрватске териториjе. Заузврат jе тражено од Ђуришића и његових наjближих сарадника да у Словениjи, заjедно с осталим националним снагама, неће ометати “хрватско повлачење”. И усташе, домобрани и остали противници нове комунистичке власти коjа jе успостављана на широкоj териториjи, грабили су ка западним земљама.

У вриjеме тих преговора, чуло се да су и jединице из Србиjе пошле за црногорским, па jе услиjедио покушаj да се евентуална промjена одлуке Драже Михаиловића провjери радио-везом, што ниjе успjело. Слиjеди нови напад партизана и помjерање Павловог штаба из Хан Кола на околна брда. У таквоj ситуациjи Павле шаље у Бањалуку Петра Баћевића, коjи саопштава Метикошу да су прихваћени Секулини услови. Услиjедио jе покрет и уз доста напора код Босанске Градишке понтонским мостом прешли су Саву. На капиjи старог затвора у Староj Градишци, дочекали су их усташе и инжењер Душан Павловић из Подгорице, некадашњи Ђуришићев приjатељ коjи jе сада командовао “зеленашком бригадом”. У згради управе логора приређена jе вечера за Павла и jедан броj његових официра, а главну риjеч су водили Секула и његови људи.

– Ниjе прошло много времена, описуjе те тренутке Милић Осмаjлић, Дрљевић се, са своjом пратњом, поjави на балкону зграде Управе затвора и узвикну:

– Помага Бог, браћо Црногорци!

Скоро половина наших бораца, из навике, одговори:

– Бог ти помогао!

То разљути Секулу Дрљевића, коjи нам оштро приговори да тако не отпоздрављаjу стари Црногорци, те понови поздрав, нашта ми, сада сви, отпоздрависмо:

– Добра ти срећа!

Са Дрљевићем, поред осталих, биjаше Бошко Аграм, бивши четнички командант ђенерала Драже Михаиловића, коjи jе, добровољно, пришао црногорским сепаратистима. Дрљевић га jе поставио за команданта своjе воjске.

Пише: Саво Греговић

Сутра: Погибиjа Павла Ђуришића

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Словеначко крваво пролеће 1945. године I

Словеначко крваво пролеће 1945. године II

Словеначко крваво пролеће 1945. године III

Словеначко крваво пролеће 1945. године IV

Словеначко крваво пролеће 1945. године V

Словеначко крваво пролеће 1945. године VI

Словеначко крваво пролеће 1945. године VII

Словеначко крваво пролеће 1945. године VIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године IX

Словеначко крваво пролеће 1945. године X

Словеначко крваво пролеће 1945. године XI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXV