Говор премијера Додика у Доњој Градини

Прошло је 65 година од када су се посљедњи сужњи усташког система логора смрти Јасеновац подигли на устанак, и ослободили се очајничким јуришем. Крвник није престао бити крвник, а жртва – жртва, упркос деценијама прећуткиване истине о овом стратишту и насилног заборава, а све у име просперитета некадашњег југословенског друштва.

И док су се Европа и свијет, деценијама послије Другог свјетског рата, па све до данас, суочавали са свим димензијама злочина почињеног у име расе, гајили сјећање, обиљежавали жртве и стратишта, прогонили кривце и судили им, а све у име будућности, у некадашњој Југославији о усташком злочину геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима истина се прећуткивала. Одсуство истине онемогућило је суд и правду, а недостатак суда и правде спријечило је помирење. Жртве усташког геноцида у Јасеновцу, Доњој Градини, у Пребиловцима, као и остале жртве усташке Независне државе Хрватске, проглашаване су жртвама фашизма, без вјере и националности, и тако се десило да је истина постала највећа жртва Јасеновца. Жртвујући истину, која је морала да одговори ко је кога убијао и зашто, хранило се неповјерење, страх од поновљеног злочина, али и страх од освете.

Умјесто доказивања истине и разоткривања криваца, све са једним циљем да се зло не понови, системски је подстицан заборав и присилно ћутање. И рат нам се поновио.

Зато нас овај дан, и ово страшно мјесто, увијек и изноватреба опомињати како се овом проблему мора приступати, да се недозволе нове манипулације, заташкавања или колективизација кривице.

Срби, Јевреји и Роми, убијени у Јасеновцу, страдали су само зато што су припадали некој вјери, нацији или раси, које су од стране Независне државе Хрватске биле одређене за уништење. Овај злочин је самостално дјело НДХ, која је од нацистичке Њемачке добила само надахнуће и охрабрење за свој злочин. Али нацистичка Њемачка није основала Јасеновац, нити га је чувала, нити у њему убијала. Јединственост злочина НДХ даје посебну тежину и част жртви антифашизма из реда хрватског народа, који су се побунили против државе, која је требало да говори у њихово име, и који су због тога заједно са Србима, Јеврејима и Ромима и осталим антифашистима страдали у Јасеновцу. И то је једнако важно истаћи на овом страшном мјесту а у име истине која се годинама прећуткивала.

Посљедњи грађански рат на простору некадашње Југославије био је крвав за све њене народе. Страдали су и Хрвати, и Бошњаци, и Јевреји, и Роми. Страдали су и Срби. Сви народи имају жртве, али сви народи имају и злочинце. Да неби поновили грешке прошлости, неопходно је да се кроз утврђивање истине и кроз правична суђења, без политизације или идеологизације, јасно каже ко су злочинци, ако жртве. И да ниједан злочинац или злочин нигдје неможе наћи уточиште. А да све жртве и њихове породице кроз испуњење правде нађу какву такву утјеху.

Као предсједник Владе Републике Српске са овог страшног мјеста желим да поручим, да се злочин и злочинци немогу крити иза српског народа. Али исто тако очекујем да и други одговорни политичари пошаљу јасну поруку припадницима свога народа, који су одговорни за најстрашније злочине над Србима, да се неће моћи крити иза бошњачког или хрватскох народа. Ако заједно разобличимо зло, назовемо га правим именом, имамо шансу да нам се прошлост непонови. Да заједно поручимо да је злочинац губитник, ма ко он био, и ма како се звао.

Ми Срби, и наши пријатељи и комшије Јевреји и Роми у прошлости смо платили превелику цијену, најскупљу у Јасеновцу и Доњој Градини, доживјели злочин геноцида, који на нашу жалост, али и срамоту многих, никада званично није назван правим именом. Зато је и долазак на ово стратиште препун емоција, од туге, бола, чуђења, до стида. Стида што се ни након 65 година жртвама усташког геноцида нисмо одужили. Бар кроз јасно именовање истине која се овдје догодила.

Ако јерменски народ, и након једног вијека од геноцида који је над њима починила Турска, тражи да се свијет о томе декларише, да ли ми Срби, Јевреји и Роми, смијемо ћутати о геноциду који је над нама починила Независна држава Хрватска? Да ли цивилизовани свијет има право да незна за 700 000 убијених Срба, Јевреја и Рома, који су погубљени само због тога што суприпадали другој нацији или вјери? Мислим да је коначно вријеме да се исправи историјска неправда према нашим прецима, невино страдалим у усташким фабрикама смрти.

Због тога ће Република Српска, уз помоћ људи из цијелог свијета, којима је истина на срцу, ускоро иницирати да се Јасеновац и Доња Градина кроз релевантне резолуције означи као мјесто на којем је почињен геноцид, и да се тај геноцид осуди.

Јасеновац и Доња Градина, и сјећање на њих, нису само цивилизацијско питање, него питање садашњости и будућности српског народа, Републике Српске и цијелог слободног свијета.

Република Српска је створена као израз воље српског народа у БиХ. Она је и створена као институционална заштита народа над којим је у Другом свјетском рату први пут почињен геноцид. Народа који памти и који више нема право на историјске заблуде и наивност. Народа који више никада не смије да вјерује на ријеч моћника, који често нису жељели и не желе да виде стварност. Који су и у скорој прошлости знали да зажмуре пред најстрашнијим злочинима почињеним над српским народом. Република Српска је услов и гаранција нашег опстанка на овим просторима.

Република Српска је сигурно мјесто и уточиште, у којем ће српски народ, али и сви народи који у њој живе, и Бошњаци и Хрвати и Јевреји и Роми и сви други, моћи да живе са својом прошлошћу – не без ње или против ње. Заједно са свим страдалима, и ми данас, опредјељени за живот и будућност пуну живота, у име наше дјеце, треба јасно да кажемо – да се никада не понови злочин!

Влада Републике Српске