Govor patrijarha Germana u Jasenovcu 1984. godine

Patrijarh German

Prilikom osvećenja onovljenog hrama Svetog Jovana Krstitelja, sada manastira, u Jasenovcu, 2. septembra 1984. godine, bilo je preko 50.000 ljudi. Tom prilikom patrijarh German je izgovorio sledeće reči:

„Znam da su duše vaše danas uzbuđene. U njima se radost, zbog ovoga što se danas ovde zbiva, prepliće sa teškim sećanjem svega onoga što se u Jasenovcu i kraj njega događalo – sećanjem na krv, stradanja i mučeničku smrt mnogih vaših milih i dragih, koji su pre četiri decenije ovuda vođeni kao ovce na klanje (Isa. 53,7). Kroz svetlu atmosferu ovog svečanog dana u duše naše prodire tama onih dana, kad je otac greha, zla i večnoga mraka zamahnuo svojim smrtonosnim krilima i prosipao krv i suze, zločin i smrt, a kao svoje hramove gradio Mauthauzen, Dahau, Aušvic, Jasenovac, Jadovno, Glinu… Kršteni ljudi bili su izvršioci njegove volje, zaneseni, zavedeni, uvereni da se tuđim zlom postiže vlastito dobro! Bilo je to jedno od onih vremena za koje je Spasitelj rekao: ‘Doći će vreme kada će svaki koji vas ubije misliti da čini službu Bogu’“ (Jn. 16,2).

„Braćo, da praštamo – moramo jer je to jevanđelska zapovest, ali da zaboravimo – ne možemo. Neka praunuci praunuka naših znaju da je onaj ogromni betonski cvet na Polju jasenovačkom svedok jednog bezumlja, koje nikada više ne sme da se ponovi. Premudri Solomon uči da ‘mržnja zameće svađe, a ljubav – prekriva sve’ (Priče 10, 13). Ovaj sveti hram treba da bude mesto na kojem će se propovedati ljubav, prava hrišćanska ljubav, koja po rečima bogomudrog apostola Pavla ‘ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi’“ (I Kor,. 13, 5-7).

Nakon ovoga istorijskog govora Svjatejši Patrijarh German bio je izložen napadima režimskih srpskih nacionalista, najviše Vuka Draškovića, koji su tvrdili da se ne sme opraštati (Drašković je tada „bogoslovstvovao“ o tome kako je i Hristos besno isterao trgovce iz Hrama itd.).

Sedam dana docnije, 8-9. septembra iste godine, održan je u svetilištu Marija Bistrica Nacionalni euharistijski kongres Trinaest stoljeća kršćanstva u Hrvata, kome je prisustvovalo, po različitim procenama, između 400 hiljada i milion ljudi. Papina poseta kongresu je ranije otkazana tokom te godine, a zabeleženo je da je svako spominjanje kardinala Alojzija Stepinca, koji je bio začetnik ideje o takvom skupu, nailazilo na frenetične aplauze publike.

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

Patrijarh Pavle – Jasenovac na putu do Niša – Jadovno 1941.

sveti srpski novomučenici jasenovački molite boga za nas

Aleksandar Živković: Živonosni Krst i Vaskrs … – Jadovno 1941.