Горе од фашизма

Александар Вулин каже да jе ово што данас имамо на Косову и Метохиjи последњи апартхеjд у Европи. Неадекватно поређење, ово jе горе од апартхеjда

Александар Вулин каже да jе ово што данас имамо на Косову и Метохиjи последњи апартхеjд у Европи. Неадекватно поређење, ово jе горе од апартхеjда. Апартхеjд jе – према теоретскоj и у пракси примењеноj поставци из Јужне Африке – раздваjање на расноj и националноj основи, кроз апсолутну доминациjу jедне групе, с тим што они коjи владаjу ипак допуштаjу овим другима да живе, како-тако, али да живе.

Посете гробљима, на пример, неупитне су. Положаjу Срба на данашњем Косову и Метохиjи, у срединама где их jе некада било на десетине хиљада а сада их нема више од десетак; Призрен, Ђаковица, Приштина, Пећ… гори jе од положаjа црнаца у време jужноафричког апартхеjда. Срби живе изоловани, чекаjу последње звоно, напоље не излазе без преке потребе, основним намирницама снабдеваjу их добронамерне комшиjе или активисти међународних хуманитарних организациjа, посета родбине нема, до гробова своjих предака могу али уз ризик да успут добиjу батине или да их комшиjе Албанци, у бољем случаjу, само извређаjу.

Па шта jе ово ако ниjе апартхеjд? Фашизам? Не, ово jе горе од фашизма.

У Ђаковици живе jош четири српске душе, старице на умору. Пре „Милосрдног анђела“, пре „доласка слободе на Косово“, у том граду живело jе 12.000 Срба. Стотињак од тих 12.000 протераних хтело jе пре неки дан да донесе и подложи бадњак у порти православне цркве у Ђаковици. Албанци су их дочекали каменицама, jедва извукоше живу главу. Они коjи су успели да стигну до православног гробља видели су срушене надгробне споменике. Све jе девастирано. Као и у другим местима на Косову у коjима су након бомбардовања Србиjе Албанци преузели сву власт.

У документима достављеним међународним организациjама приштинска власт тврди да су храмови и манастири Српске православне цркве, „културна баштина Косова“ коjа, разуме се, припада свима коjи живе на Косову. Пошто ће Албанци – не покажу ли Срби бар сада иоле памети и мудрости – ускоро jедини живети на Косову, та баштина биће њихова. Албанска. На простору КиМ неколико стотина српских гробаља потпуно jе уништено, десетине њих претворено jе у депониjе и пашњаке. У селима Брестовик и Берково, код Пећи, из гробница су извађене кости и разбацане по гробљу и око њега. Камере су то забележиле 2001. године. Јединствен чин, колико jе познато, у савременоj Европи двадесетог века. Народи ратуjу међу собом, убиjаjу се, али нигде ниjе регистровано – бар не у Европи и не у последњих 100 година – да jедан народ, као Албанци на Косову и Метохиjи (они себе зову Шиптари) уништаваjу све што jе у вези са другим народом, укључуjући гробља. То фашисти нису радили. Ова страшна поjава не може се и не сме применити генерално, на Албанце као народ.

Наиме, у Албаниjи налазимо броjне случаjеве да тамошњи Албанци, и муслимани и католици, чуваjу и одржаваjу српска гробља у местима где Срба више нема, као и гробља српских воjника из Првог светског рата.

Шта овде може да уради држава Србиjа? Сада веома мало, готово ништа. Од почетка 20. века пропуштене су многе повољне прилике. Ово што данас имамо последица jе никада до краjа избрушене српске идеjе.

Пише: Ратко Дмитровић

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ