Горан Шарић: Ипак сте ви идиоти!

О изјави предсједника европског парламента да је Далмација талијанска и нападу на ватерполисте у Сплиту

У новембру 1917. руске новине “Извјестија” објавиле су сензационалан чланак, садржај тајног Лондонског уговора који је 25.04. 1915. потписан између Антанте (Велика Британија, Русија и Француска) и Италије. У замјену за напуштање табора Централних сила (Њемачка, Аустро-Угарска и Турска), Италији је обећана готово цијеле источна обала Јадрана. Србија је требала добити остатак далматинске обале, Славонију и БиХ, док је одлука о томе хоће ли Хрватска припасти Мађарској или ући у неку смањену Аустро-Угарску остављена за крај рата.

Међутим, српским војницима тај уговор није пуно значио, ослободили су цијелу Далмацију и дошли све до Ријеке где је ситуација 1918. постала драматична. Прво је у ријечку луку упловила талијанска ратна флота на челу са бродом “Емануеле Филиберто”, а затим је у град ушао и пуковник Максимовић са 700 српских војника. Након тога долазе и Американци, Британци и Французи, па се у Ријеци нашло одједном чак пет савезничких војски. Од пуковника Максимовића тражено је да се повуче 20 километара, али су српски војници само прешли мост, остали у источном делу града и тако га сачували од пада у талијанске руке. Србија поделу Хрватске није дозволила.

1945. на самом крају 2. свјетског рата водила се једна од најжешчих битака Њемаца и Талијана са партизанима – битка за Ријеку. Добро утврђена, на брежуљцима, Ријека је била готово неосвојива. У крвавом сукобу погинуло је више од 6 000 војника 4. армије чију су окосницу чинили српски партизани (8. кордунашка дивизија, 7. банијска и 29. херцеговачка). 4. армија ослободила је цијелу Истру, све до Трста. Због великог губитака својих војника, командант 4. армије Петар Драпшин се убио.

Хрватска од туризма заради преко 13 милијарди еура годишње. Туризам што директно, што индиректно чини скоро трећину БДП-а. Да српска војска два пута није ослобађала Јадран од Талијана, не би било 13 милијарди, па би Хрватска била гладна. Данас се тога више нико не сјећа. Данас Србе бацају са риве. Можда се ни ја не бих сјетио, можда бих и ја био у напасти да неког Србина гурнем у море да два дана након дивљачког напада на српске ватерполисте у Сплиту, предсједник европског парламента, Талијан Антонио Тајани није изјавио да су Истра и Далмација талијанске. Читава Хрватска била је згрожена том изјавом, али нико се није запитао зашто Истра и Далмација више нису талијанске?!

У друштву у којем су осуђени ратни злочинци драги гости на државним прославама, у којем на Kолиндиној инаугурацији сједи особа која је кокаином плаћала проститутку, у којем словенски криминалац држи предавања по црквама о томе како у Јасеновцу није било геноцида, а дневник сваки дан почиње као да је 1991. није ни чудно да нико не зна зашто је Далмација у саставу Хрватске, али да зато сви знају да је ватерполист зашлужио батине јер:”ипак је он четник”. Ипак сте ви идиоти.

Aутор: Горан Шарић

Извор: ВИДОВДАН.ОРГ