fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Годишњица злочина муслиманско-хрватских формација

Парастосом у Храму Светог Ђорђа у Трнову, полагањем цвијећа и паљењем свијећа у спомен-соби у граду и код спомен обиљежја на Рогоју у суботу, 30. јула, биће обиљежене 24 године од стравичног злочина који су муслиманско-хрватске формације починиле над српским становништвом овог мјеста.

Трново - парастос  (архива)
Трново – парастос (архива)

Сјећању на страдале присуствоваће породице погинулих српских цивила и војника, њихови саборци, те представници борачких удружења и власти

Замјеник предсједника Организације нпородица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трнова Горан Тимотија изјавио је Срни да ће сјећању на овај тужни догађај када су страдали мјештани Трнова почети у 10.00 часова парастосом у Храму Светог Ђорђа.

Према његовим ријечима, након тога биће обављено освећење спомен-плоче за убијене цивилне жртве у спомен-капели у порти храма гдје ће бити положени и вијенци.

За 11.30 часова предвиђено је полагање цвијећа и паљење свијећа на превоју Рогој, гдје су бранећи становнике Трнова страдали припадници Војске Републике Српске из Трнова, Калиновика, Гацка и Билеће.

У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на најсвирепији начин убијена су 124 цивила, а тијела њих 11 још нису пронађена.

Међу настрадалима је било 48 жена и четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци.

На велики православни празник Огњену Марију, који Срби обиљежавају 30. јула, звјерски је мучен и убијен свештеник трновског храма Недељко Поповић, а црква је запаљена.

У одбрани Трнова живот је положило 157 бораца, а по броју погинулих у односу на број становника Трново је друга општина у Републици Српској која је највише страдала у протеклом рату.

Јединице Војске Републике Српске су 12. јула 1993. године ослободиле Трново, гдје су затекле само згаришта и рушевине, јер је 98 српских села уништено, као и сви привредни објекти.

За ратне злочине над српским цивилима и борцима на подручју Трнова још нико није осуђен, а пред Судом БиХ води се процес против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозе.

Коментаришући чињеницу да ни 24 године још нико није осуђен за злочине над српским цивилима у Трнову, а да се судски поступак води против само три лица, Тимотија је истакао да је то устаљена пракса у БиХ – да се српске жртве минимизирају и негирају, а истичу муслиманске.

Годињака и остале терете да су у својству припадника такозваног МУП-а БиХ, Територијалне одбране БиХ, такозване Армије БиХ и Хрватских оружаних снага у селима на подручју општине Трново, починили ратне злочине против српског цивилног становништва.

У оптужници се наводи да су они свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату са заједничким циљем вишеструког лишавања живота цивила српске националности у селима на подручју општине Трново, противправног хапшења и заточења у логорима формираним на подручју општине Трново и паљења њихове имовине, те лишавања живота и нечовјечног поступања према заробљеним припадницима Војске Републике Српске у логорима на подручју Трнова.

„Приликом почињења ратних злочина убијено је више од 90 лица, међу којима је највише старије животне доби, од којих су неке жртве биле старије од 80 година, а међу жртвама је већи број жена, као и дијете рођено 1990. године“, наводи се у оптужници.

Ова оптужница једна је од најопсежнијих које су подигнуте у Посебном одјељењу за ратне злочине од почетка рада Тужилаштва БиХ.

Извор: СРНА

 

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: