Годишњица страдања Срба, Јевреја и Рома на Гаравицама код Бихаћа

Стратиште Гаравице

Завичаjно удружење Уна позива Вас на традиционално обиљежавање страдања Срба, Јевреjа и Рома Бихаћа и бихаћког краjа у Другом свjетском рату

ГАРАВИЦЕ 2015

Традиционални помен одржаће се на Гаравицама, поред магистралног пута, 3 километра од центра Бихаћа према Плитвичким Језерима, 09. августа 2015. године у 11 часова.

Програм обиљежавања:

Почетак: 11.00 часова

Хор КУД “14. фебруар“ из Бања Луке извешће пригодне пjесме и рецитациjе

Кратки час историjе – сjећање преживjелих

Парастос и бесjеда Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасиjа

Јевреjска молитва и пригодни говор Рабина

Ромска молитва и пригодни говор свештеника

Обраћање гостиjу

Обраћање организатора

Обилазак хумки, паљење свиjећа и полагање цвиjећа

Организован jе бесплатан превоз из Бања Луке, 09. августа 2015. године у 07.00 часова са старе аутобуске станице. Заинтересовани путници могу се приjавити на тел. 065/871-559, контакт особа Бошко Кантар, предсjедник ИО Удружења.

Организациони одбор овогодишњег традиционалног помена гаравичким жртвама позива грађане Бихаћа и бихаћког краjа, као и народ сусjедних општина Лике, Баниjе, Кордуна, представнике свих нивоа власти, вjерске службенике и све медиjе, са основним циљем да након 74 године од почињеног злочина, одамо помен како гаравичке жртве и заслужуjу са поруком

ДА СЕ НИКАДА НИКОМЕ ГАРАВИЦЕ НЕ ПОНОВЕ!

На Гаравицама су се до маjа 1941. године налазили природни канали риjечице Клокот, коjе су за неколико мjесеци крвници напунили лешевима Срба, Јевреjа и Рома. Тачан броj настрадалих никад ниjе утврђен.

Према британским (независним) изворима, на Гаравицама jе за само три мjесеца убиjено 14.500 цивила, што ово стратиште ставља на друго мjесто по броjу жртава у БиХ у Другом свjетском рату.

Истраживачи тврде да постоjе броjни подаци да овдjе постоjе масовне гробнице у коjе су људи закопавани живи у усправном положаjу, а затим посипани кречом и земљом.

Убиjања jе било сваког дана, на сваком мjесту. Људи су живи спаљивани у црквама, кућама, шталама, бацани у jаме и бездане, а већина жртава jе довучена у затвор у Бихаћку кулу гдjе су пребиjани, а затим полуживи одвожени на стратишта коjих jе на подручjу Бихаћа било четрдесетак. Наjвећи броj jе скончао на Гаравицама. На Гаравицама се догодио покољ и велики покољ. Велики покољ се догодио од 28. jула до 01. августа 1941. године када jе убиjено око 10.000 цивила. По великом покољу су у тим временима рачунало вриjеме, jер се говорило – “то jе било по великом покољу на толико и толико дана…“.

Сам град Бихаћ у то вриjеме ниjе могао да има толико становника колико jе на Гаравицама побиjено људи. На Гаравицама jе 27. jула 1949. године постављен скроман споменик на коjем jе писало “Народ Среза и града Бихаћа подиже оваj споменик као траjну успомену на 12.000 невиних, звиjерских убиjених Срба од усташких зликоваца у времену jуна 1941. године, до септембра 1941. године. Нека jе слава и траjна успомена палим жртвама“.

У периоду 1960-1980. године, бихаћка општина доноси одлуку и Гаравице уређуjе као “Споменик парк жртвама фашистичког терора“. Просторно, архитектонско и умjетничко рjешење израдио jе Богдан Богдановић из Београда. Оваj споменик jе откривен 1981. године, а састоjао се од великог броjа скулптура израђених од камена “бихацита“. На улазу у спомен подручjе 1986. године поставља се камена громада обликована од стране Владе Херељенића из Загреба на коjоj више ниjе писало Срба, већ жртава. Споменик коjи jе био подигнут 1949. године уклоњен jе и постављен у близини злогласне Бихаћке куле. У посљедњем рату знатно jе оштећен. Приjе две године поново jе демонтиран и одвезен на спомен подручjе гдjе у таквом стању пропада у шибљу и трави.

Везане виjести:

ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАША У ГАРАВИЦАМА

Гаравице: Традиционално обиљежавање страдања Срба, Јевреjа и Рома

Седам децениjа прикривања истине о крвавом стратишту

Гаравице – Јадовно 1941.