Годишњица масакра на Коранском мосту

Данас се навршава 26 година од масакра на Коранском мосту у Карловцу, где jе убиjено 14 резервиста ЈНА, коjи су нападнути и поред договора са хрватским снагама.

Припадници МУП-а и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу су, испред моста на Корани, 21. септембра 1991. године, зауставили два воjна камиона у коjима су се из касарне „Мекушjе“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, а коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружjе.

По предаjи, група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена jе у просториjе полициjе, а друга група од 17 воjника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена jе пешице преко Коранског моста.

Чим су ступили на мост, поjавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели „крвави пир“ у коме jе масакрирано 13 резервиста.

Од четворице преживелих троjица су се, међу њима и jедан са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти у току ноћи са тешким повредама искобељао испод мртвих сабораца.

Суђење Михаилу Храстову

За оваj злочин, под притиском из иностранства, Окружно тужилаштво у Карловцу у маjу 1992. подигло jе оптужницу против Михаjла Храстова, припадника „посебне jединице Полициjске управе Карловац“ због кривичног дела против човечности и међународног права – противправним убиjањем и рањавањем неприjатеља.

Жупаниjски суд у Карловцу jе три пута – 1993, 2002. и 2007. године оптуженог ослобађао оптужбе „због поступања у нужноj одбрани“, док га jе Врховни суд Хрватске три пута проглашавао кривим и осуђивао на казне затвора.

Први пут га jе маjа 2009. у другом степену осудио на осам година, други пут новембра 2009. у трећем степену на седам година и трећи пут 7. септембра ове године на четири године, иако jе за ово дело запрећена минимална казна од 10 година затвора.

До поновљеног суђења пред ВСХ дошло jе након што jе Уставни суд Хрватске (УСХ) своjом дубиозном пресудом 2010. укинуо његову трећу и jедину правоснажну пресуду због тога што ниjе jавно обjављена, иако jе оптуженом писмено уручена дан касниjе, подсећа „Веритас“.

Од „признања“ да jе сам ликвидирао 13-орицу припадника ЈНА, Храстов jе напредовао у служби и добиjао призанања, па га jе 1995. поводом Дана државности „за jуначки чин у рату“ одликовао тадашњи врховни комадант оружаних снага и председник Фрањо Туђман „Редом Николе Шубића Зринског“.

Карловачка жупаниjа му jе 1996. доделила „посебно признање као jедном од шесторице заслужних грађана“, а носилац jе и многих других високих државних одличjа – Споменице Домовинског рата, Медаље за „Олуjу“, Споменице Домовинске захвалности.

„Иако смо навикли од хрватских судова да у суђењима за ратне злочине користе двоструке стандарде – jедне далеко строже када суде Србима, а друге далеко блаже када суде припадницима сопствених оружаних снага, оваква пресуда jе срамотна за хрватско правосуђе и понижаваjућа за жртве и њихове породице“, истиче Документационо информативни центар „Веритас“.

Надлежно тужилаштво се, како наводи „Веритас“ не оглашава о питању проширења оптужбе на остале извршиоце и наредбодавце овог, jедног од првих ратних злочина у рату од 1991. до 1995. над припадницима ЈНА, тада jедине легитимне воjске у СФРЈ у чиjем саставу jе формално правно jош увек била и Хрватска.

Храстов jе после доношења одлуке УСХ након краћег боравка у затвору пуштен на слободу на коjоj се налази и након обjављивања наjновиjе пресуде.

Иако ни ова последња пресуда jош ниjе правоснажна, а обе су странке наjавиле и жалбе против ње, оваj процес jе већ сада у региону апсолутни рекордер по дужини активног траjања jедног кривичног судског процеса за ратне злочине.

Пред Општинским судом у Карловцу води се парнични поступак по тужби преживелих и породица ликвидираних против државе Хрватске за накнаду штете коjи чека правоснажност поменутог кривичног поступка.

„Ова маратонска, у већем делу и фарсична, суђења показуjу да хрватска држава jош ниjе спремна да се суочи са тамниjом страном своjе недавне прошлости, а то не доприноси утврђивању истине и помирењу, а понаjмање правди за жртве“, закључуjе „Веритас“.

Извор: СРБЕЛ.НЕТ

Везане виjести :

Сведок: На заробљенике ЈНА пуцала четири хрватска полицаjца

За убиство 13 Срба само четири године затвора!

Годишњица убиства резервиста ЈНА