Глигорићи убијени од усташа

Дjеда Љупка (41 година) су усташе одвеле од куће средином љета 1941. године. Кућа у коjоj jе његова жена уз помоћ наjстариjе кћерке Драгице (заручене за попа Вуjића) водила кафану, се налазила у мjесту Језеру, поред православне цркве посвећенe Cветом Великомученику Цару Лазару.

У кући jе поред Љупкове чељади живjела и његова стара маjка Мара. Након одвођења, Љупко jе прво био затворен у жидовском храму (темплу) у Јаjцу. Одатле jе премjештен у православну цркву у Јаjцу гдjе jе са преко 160 Срба био затворен око 20 дана.

У судском спису налазимо податке да jе Љупко „умро” 18.09.1941.г. у Подмилачjу.

Као мjесто његове погибиjе Подмилачjе jе наведено и у изjави партизанског курира Станка Глигорића, у коjоj стоjи да jе у Подмилачjу убиjен и Љупков зет Љубо Савановић.      Из биљешки фратра фрањевачког самостана у Јаjцу Јосипа-Јозе Маркушића, у зборнику сjећања, сазнаjемо да jе покољ Срба у Подмилачjу извршен у недjељу увече 7. септембра 1941.г. уочи католичке Мале Госпоjине, у тзв. Драмчевим расадницима, испод жељезног моста на десноj обали Врбаса, близу Јаjца. Тиjела закланих бачена су у ископану jаму. Мjесто злочина никад ниjе обиљежено.

Послиjе завршетка рата, у септембру или октобру 1945. године, извршено jе отварање гробнице у Подмилачjу одакле су кости пренесене у раку испод хотела Турист у Јаjцу, гдjе jе свештеник обавио помен. Дан раниjе су кости биле у православноj цркви у Јаjцу у коjоj jе извршен парастос.

Гробница jе била дуга око тридесетак метара, само оивичена и без споменика.

Премjештање костиjу жртава овог усташког злочина у тврђаву у Јаjцу jе обављено 1947. године, да би тек 1954. године партизанско гробље у Јаjцу постало вjечно почивалиште њихових земних остатака. У овом гробљу на безименоj надгробноj плочи, величине метар са пола метра, пише: „Њемачки фашисти  (оп.аут.-неистина ) и домаћи издаjници (оп.аут.-усташе) на наjсвирепиjи начин убише 167 невиних људи, жена и дjеце (оп.аут.- Срба) код моста у Подмилачjу.“

Љупково име jе уписано на партизанском  гробљу у Језеру.

Љупкова маjка Мара (105 година), скоро слиjепа старица, заклана jе почетком септембра у кући Глигорића у Језеру, коjа jе затим запаљена, навео jе у изjави Станко Глигорић. Станков син Остоjа претпоставља да jе њено тиjело остало под рушевинама куће и да су кости одатле послиjе рата пренесене на партизанско гробље у Језеру, гдjе jе уписано Марино име.

За Љупкову  жену Мару (35 година), кћерку Драгицу (17 година) и сестру Госпаву (36 година, удату Савановић) кроjачицу, налазимо податке у судским списима, да су „умрле“ 14.09.1941.г. у Шипову.

У своjоj изjави Станко Глигорић jе навео да су Мара, Драгица и Госпава стриjељане код жељезничког моста ниже Шипова.

Из зборника сjећања откривамо да се већ 10.септембра 1941. године у „врбаку Шиповачких бара, близу жељезничког моста, на лиjевоj обали риjеке Пливе, налазила велика гробница, односно свjеже ископана земља у коjу су усташе (оставивши на врби цедуљицу о броjу побиjених!) потрпале 530 закланих и стриjељаних Срба“.

На мjесту злочина jе послиjе рата подигнуто скромно безимено обиљежjе од камена са плочом на коjоj jе био уписан броj побиjених. Током времена оваj споменик jе скоро потонуо у живо блато, зарастао у шашу и постао неприступачан, да би данас био затрпан земљом за проширење паркинга оближње бензинске пумпе.

Кости побиjених ексхумиране су са мjеста злочина у партизанско гробље Шипово, гдjе изнад гробнице величине четири са два метра на плочи споменика, коjи jе у рушевном стању пише: „Овдjе jе сахрањено 525 жртава фашистичког терора коjи су невино страдали у току НОБ. У знак сjећања ову спомен плочу подиже Земљорадничка задруга Пљева 27.07.1954. године“.

Имена Маре, Драгице и Госпове уписана су на партизанском гробљу у Језеру.

Стриjељање на Шиповачким барама преживjеле су Љупкова ћерка Вукица (12 година) и jош jедна дjевоjчица (кумица Глигорића из Језера).

Вукица jе сачекала одлазак усташа у кукурузима, гдjе jу jе гурнула њена тетка Госпава приjе него што ће скочити у Пливу и бити убиjена. Дjевоjчицама jе при спашавању помогао неки муслиман, тако што им jе дао димиjице да се успут преобуку.

Јаjачка породица Шобот (Ђуран и Ана, Србин и Хрватица), коjа jе узела на издржавање двоjе наjмлађе Љупкове сирочади, Ковиљку (10 година) и Влаjка (8 година), врло брзо jе одустала од вођења бриге о дjеци и предала их jе у клостер фрањевачког самостана у Јаjцу. Одатле су жељезничким транспортом упућена у Бањалуку, гдjе су можда кратко боравили у некоj школи, одакле су одвезени у Стару Градишку. Са станице у Јаjцу испратиле су их сестра Вукица и Зорица, кћерка Хрвата Мирка Филиповића, код  коjег jе Вукица била прихваћена. Ковиљка и Влаjко су усмрћени краjем 1941.године у логору Стара Градишка-Јасеновац. Њихова гробна мjеста су непозната, а имена су им уписана на  партизанском гробљу у  Језеру.

Поред осморо овдjе наведених Глигорића, jош десеторо њих jе невино побиjених од усташа у мjесту Језеро и околини. Укупне жртве Глигорића су веће од овог броjа за броj бораца Глигорића погинулих у рату.

Желим указати и на пориjекло фотографиjе ексхумациjе усташких жртава 1945.г., обjављене на стр.667 првог тома књиге др.Ђуре Затезала „Јадовно-комплекс усташких логора“. Ова фотографиjа се може наћи и у зборнику сjећања „Јаjачко подручjе у ослободилачком рату и револуциjи 1941-1945 ( стр.209 ).

На фотографиjи су у првом плану лобање Срба убиjених од усташа у мjесту Подмилачjе близу Јаjца, а у позадини стоjе омладинци из Јаjца коjи су обавили ексхумациjу костиjу 1945.г.

Драган Ј. Пеjановић

Бања Лука