arrow up

Подијелите вијест:

Фрљић: Фудбал као помоћ рехабилитацији усташа

Познати позоршни редитељ Оливер Фрљић сматра да је у Хрватској на дјелу тиха рехабилитација усташтва, а дешавања у вези са Свјетским првенством у фудбалу наводи као најбољи примјер за такву оцјену.
Оливер Фрљић, Фото: Независне новине

Фрљић оцјењује да је цијело љето претворено у националистички пир који је трајао од финала Мундијала до прославе “Олује”.

Свјетско првенство у фудбалу учинило је само видљивијим и гласнијим оно што је хрватска свакодневица – тиха рехабилитација усташтва маскирана на различите начине, оцјењује Оливер Фрљић.

Он подсјећа на низ догађаја који показују рехабилитацију усташтва у Хрватској од промјене назива Трга маршала Тита у Загребу, преко ХОС-ова плоче са натписом “За дом спремни!” у Јасеновцу и државног покровитељства над комеморацијом у Блајбургу до споменика у Сплиту Деветој бојни ХОС-а, названој по усташком злочинцу Рафаелу Бобану.

“Хрватска фудбалска репрезентација је дио овог процеса и ту постоји логичан слијед од фотографисања данашњег предсједника Фудбалског савеза Хрватске Давора Шукера на Павелићевом гробу у Мадриду, преко урлања репрезентативца Јосипа Шимунића `За дом спремни!` на стадиону, до контроверзног пјевача Марка Перковића Томпсона у аутобусу фудбалера”, каже Фрљић.

Фрљић се нашао на удару бројних десничарских и државних медија у Хрватској након ових изјава, од којих су неке дате за српске медије, што је критичарима нарочито засметало.

Оливер Фрљић један је од најпопуларнијих, али и највише нападаних позоришних редитеља у Хрватској и Европи.

Његово политичко позориште на отворен, али и бруталан начин говори о актуелним проблемима екс-југословенског и европског друштва, а теме које обрађује су национализам, ксенофобија, социјална недосјетљивост и мањинска права.

Извор: РТРС

Везане вијести:

Олуја ће трајати док судбина несталих не буде позната

Живјела „Олуја“, браво Србијо!

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ilija Ivanović

He was born in 1928 in the village of Podgradci, Bosanska Gradiška County.

Vasilije Karan

Banja Luka He narrates: I was striding in the column which was taking

Mile Vukelja

He was born on 16 of November 1930 in the village of Donja

Branko Graonić

He was born on 23 November 1939 in the village of Velika Žuljevica,

Tomo Lučić

He was born on 1 March 1931 in the village of Bistrica, Žepče

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​